Za čoveka ne postoji nijedan veći životni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne može meriti nikakvo bogatstvo, nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje može dostići svaki čovek ali će to lakše ostvariti osoba čije je svetleće telo visoko razvijeno.
Tri osnovna zahteva za realizaciju ovog cilja su:
- posvećenje nekoj humanoj ideji (što podstiče pozitivno mišljenje i angažovanje koje ne dovodi u velikoj meri do stresnih situacija i većeg broja negativnih misli koje oštećuju funkcionisanja aure, ujedno je i preduslov za postizanje narednog uslova)
- postizanje savršenog funkcionisanja nervnog sistema (predstavlja visoki stepen čistoće aure i sinhronizaciju svih njenih funkcija ali je i preduslov narednom zahtevu za prosvetljenje)
- dostizanje vrhunskih paranormalnih moći (ovaj uslov se lakše zadovoljava istraživačkim radom u domenu duhovnosti)
Kada se to dostigne, aura tih osoba postaje savršeno čista. Čovek ne mora biti svestan postojanja ovog cilja da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih vrsta, naučnici, pisci, umetnici, religiozni mislioci i drugi prosvetlili su se a da nisu ni znali da tako nešto postoji. Oni su svojim pozitivnim mislima i delima tokom svog života doveli svoju auru u čisto stanje, što predstavlja uslov za prosvetljenje.
Prosvetljene osobe doživljavaju vrlo značajne promene:
- u fizičkom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, one se podmlađuju, aktiviraju, fizičke mogućnosti rastu, sve hronične bolesti se povlače, neumorni su, san im traje samo 2 do 3 sata;
- u psihičkom pogledu dolazi do smirenog i blaženog stanja jer mnogi nerealni strahovi i brige nestaju zbog mogućnosti predviđanja pojava, čime je svako iznenađenje isključeno;
- u pogledu paranarmalnih moći promene su svakako najveće. Prosvetljeni jasno vide prošlost i budućnost, čitaju misli, vide uzrok i vrstu bolesti i znaju način njenog uklanjanja energijama itd. Izvor njihove velike mudrosti i znanja predstavlja mogućnost neprekidnih kontakata sa zrelim svetlećim telima, spiritualnim bićima i samim Jedinstvenim poljem, odnosno Stvaraocem;
- u pogledu normalnih mogućnosti, ne postoje stvari koje oni ne shvataju, počev od savršenog poznavanja funkcionisanja ljudskog organizma, ljudske psihe, rešavanja ekonomskih problema, proizvodnje hrane, pa do pozitivnog uticaja na mase, jačanje tolerancije među ljudima i državama i obezbeđenje mira u svetu.
Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novostečene mogućnosti i pomogne razvoju ljudske civilizacije, čiji je krajnji cilj da što veći broj ljudi krene putem Stvaraoca. Samo tada će nade Stvaraoca i trud koji su u tu osobu uložila Spiritualna bića, kao i njen trud, uroditi plodom.
U prosvetljenju postoji tzv. aktivni i pasivni tip prosvetljenja i paraprosvetljenje.
AKTIVNI TIP PROSVETLJENJA (spiralni razvoj svesti)
Prvi kriterijum:
To je posebna vrsta prosvetljenja koja se dešava u svega 10-15% slučajeva. Ono se ogleda u izuzetno visokim mogućnostima kontaktiranja sa duhovnim energijama, lakoćom kontakta, lakoćom uspostavljanja relacija, iskorišćenja pomoći energija, jednom rečju vrhunski dobri odnosi sa energijama.
Drugi kriterijum:
Savršena lakoća postizanja efekata vezanim za različita delovanja energija koji se ogleda u nonšalantnom odnosu prema energijama koje one savršeno prihvataju i realizuju sve što se od njih traži.
Treći kriterijum:
Uspostavljanje kontakta sa velikim brojem centara u kosmosu, posebno onih koje gotovo isključivo koriste samo energije za pomoć u svom načinu delovanja.
Četvrti kriterijum:
Stvaranje jednog prijateljskog odnosa sa mnogim energijama koji je zasnovan na dubokoj humanosti te osobe, njenom moralu, njenoj želji za razvojem, za saznanjem, za usavršavanjem i neutoljivoj želji za razvoj ljudske civilizacije.
To su četiri uslova za prosvetljenje na ovaj način koji, kada su ispunjeni omogućavaju sve one moći, sve pogodnosti, sve zaštite, ali naravno i obaveze koje svi oblici prosvetljenja imaju.
Spoljašnji efekti ove vrste prosvetljenja nisu tako vidljivi kao kod onih ostalih 85-90%. Pre svega izostaje onaj savršeni mir ili blaženstvo, tzv. nirvana, dok su neki oblici i vidovi karakteristika prosvetljenih osoba blaži ili manje izraženi kao: čitanje misli, spontano viđenje aure i neki drugi oblici karakteristični za većinski način prosvetljenja (85-90%), dok su drugi vrlo slični kod oba tipa prosvetljenja kao što je postepeno vraćanje fizičkih osobina na nivo tridesetpetogodišnjaka, odlično razumevanje privrede, politike, raznih nauka.
PASIVNI TIP PROSVETLJENJA
Razlike između aktivnog načina i načina tih 85-90% prosvetljenih je pre svega u načinu kako se do prosvetljenja došlo.
Razlika je, dakle u putu kojim se išlo, a koji je najviše na Dalekom istoku korišćen, koji se prenosio, praktičnog sa jednog na drugog prosvetljenog i koji su istočnjačke religije i filozofski pravci potsticali kao pravilan put do prosvetljenja. Stoga je njihov način razvoja doveo do drugačijeg kvaliteta prosvetljenja, pri čemu se može računati da je nivo, u oba slučaja jednak.
Kod njih je put ka prosvetljenju bio okrenut ka unutra, ka duhovnom miru, potpunoj opuštenosti, blaženstvu, ka uklanjanju negativnih misli i svih uzroka koji bi ometali ovaj mir, a zatim je taj mir omogućavao prodor do visokih paranormalnih moći koje su se, u većini slučajeva ogledale u efektima pojedinih energija, umesto u samim kontaktima sa energijama. To znači da su oni koristili neke mogućnosti, neke efekte, ali nisu upravljali energijama, nisu imali zajedničkih delovanja, nisu u većoj meri kontaktirali sa energijama, niti koristili njihovu pomoć. Njihovi kontakti su bili teški, povremeni, skoro iznuđeni, jer u tim kontaktima nije bilo prisnosti, lakoće, nonšalantnosti, nego su oni vršeni gotovo sa strahopoštovanjem, sa uzdržanošću, distancom, sa rezervisanošću.
To je bilo iz prostog razloga što su oni videli suštinu u njihovim efektima koje su mogli da koriste, bez želje da bolje upoznaju energije, da ih proučavaju, da sagledaju njihovu suštinu, čak ni pojedinih energija, a kamoli energetsko stanje kosmosa, njegovu organizaciju, strukturu i energije koje su u njemu najbitnije. Zato su oni često mogli da koriste određene vrhunske paranormalne moći, jer su njima težili, jedino su njih sagledavali, dok su energije koje su im to stvorile, koje su im to omogućile bile u pozadini, za njih gotovo skrivene. Ni same energije nisu mogle da se nametnu osobama koje su se razvijale prema prosvetljenju, jer su shvatale da to nije cilj molbi i molitvi ovih osoba.
PARAPROSVETLJENJE
Ovaj način prosvetljenja u suštini predstavlja jedan krupan korak napred u odnosu na standardni vid prosvetljenja. Zapravo samo iz ove manje grupe prosvetljenih, od oko 800 osoba, stvoreno je 99% paraprosvetljenih, što znači da ovaj vid prosvetljenja omogućava nastavak, produženje, produbljenje mogućnosti prosvetljenih osoba i ujedno dostizanje vrhunskim mogućnosti čoveka, uopšte. To znači da paraprosvetljenje, zahvaljujući upravo ovim osobinama, naravno ne postižu sve osobe iz manjinskog broja prosvetljenih, ali je sastav grupe paraprosvetljenih gotovo u potpunosti iz grupe koje su imale put razvoja aktivnog prosvetljenja.
Postoje u ovoj grupi paraprosvetljenih varijante koje se odnose na različite načine kontakta sa duhovnim i drugim energijama, na različite mogućnosti saradnje sa njima, što opet čini niz podgrupa u ovoj relativno malobrojnoj grupi prosvetljenih osoba kojih je do sad bilo sve skupa 75.
Ove osobe dobijaju posebna zaduženja koja su mnogo ozbiljnija i mnogo značajnija, ne samo za razvoj ljudske civilizacije, nego i na relaciji između čoveka i kosmosa i kosmosa, uopšte. Stoga posle sazrevanja svetlećih tela ovih osoba, posle njihove biološke smrti, njihova zrela svetleća tela ne odlaze na mesta moći, nego na specijalne zadatke, među koje spada i tzv. Kontrolni punkt. Kontrolni punkt ima zadatak da sem nadgledanja funkcionisanja mesta moći na Zemlji, uspostavlja kontakte sa mestima moći na drugim planetama i staništima živih bića, obavlja određene poslove vezane za saradnju svetlećih tela kao majstora kosmosa, predstavljaju oficire za vezu i učestvuju u planiranju delovanja ovih majstora kosmosa.
Na području Zemlje i ljudske civilizacije, jedan od zadataka koja dva zrela svetleća tela mogu vršiti, jeste vraćanje u prošlost, radi prenošenja znanja iz sadašnjosti u prošlost, kako bi se pozitivnom promenom prošlosti postigli pozitivni efekti u sadašnjosti, a još bolji u budućnosti.
U prosvetljenju postoje 33 stepena, i to važi za sva živa bića u kosmosu, sa fizičkim telom ili bez.
Osobe koje pripadaju pasivnom tipu prosvetljenju po pravilu ne prelaze 10-ti stepen.
Paraprosvetljenje podrazumeva nivoe koje prelaze deseti stepen, pri čemu postoji veliki prelaz, veliki jaz između mogućnosti, zadataka, moći, kod 24. na 25., kao što je još veći izazov prelaz sa 31. na 32. stepen, i to ujedno predstavlja ogromna iskušenja koja treba preći. Osobe koje su na 32. stepenu prosvetljenja dobijaju za realizaciju 50% svojih zadataka koji su vezani za njihovu civilizaciju i planetu na kojoj su nastali, dok 50% predstavljaju zadaci koji su vezani za kosmos, kao pomoć energijama u rešavanju određenih problema u kosmosu, dok osobe na 33. stepenu prosvetljenja imaju čak 90% svojih zadataka koje su vezane za kosmička pitanja u koje se oni godinama uvode i osposobljavaju od strane duhovnih energija, da bi samo 10% vremena ili zadataka posvećivali planeti i pomoći u okviru svoje rase.
U istoriji čovečanstva poznate su samo tri osobe koje su dostigle 33. stepen prosvetljenja, to su bili Gotama Buda, Isus Hrist i Sri Sathya Sai Baba.
Osim ovih 33. stepena paralelno postoje još nekoliko vrhunskih nivoa koje su po pravilu u svom razvoju postigle osobe sa visokim stepenom prosvetljenja kako bi u što većem obimu mogle pomoći razvoju svojih civlizacija.
U istoriji ljudske rase prosvetljenje je dostiglo svega oko 35.000 ljudi, od kojih je tek svaki 5 uspeo svojom kreativnošću da pomogne sazrevanje svojih svetlećih tela, što govori da se na svim mestima moći na planeti Zemlji nalazi ukupno oko 14.000 zrelih svetlećih tela (od svake osobe po dva zrela svetleća tela: prvo, koje je pratilo nekoliko stotina generacija ljudi a nastalo je od iskre koju je emitovala Hristova energija, i drugo, koje nastaje kao zasluga za duhovne napore u toku života osobe).
Dr. Ljubiša Stojanović
