Eric Pearl je jedan od najpoznatijih i poštovanijih iscelitelja širom sveta. Njegova tehnika se zove Rekonektivno lečenje i on podučava širom sveta ono što zna.
Eric Pearl je intervjuisan na najpoznatijim TV stanicama, a na Medison Skver Garden-u u Njujorku sve karte su bile rasprodate, bio je pozvan i govorio je u UN-u. Njegova knjiga "Rekonekcija: leči sebe, leči druge" postala je best-seler širom sveta.
Ovih dana je u Barceloni, gradu koji mu mnogo znači i u kom oseća veliku energiju.
M.T. Kako biste objasnili šta je rekonekcija nekom ko nikad nije čuo za nju?
E.P. To je nov nivo lečenja, a ljudi na polju isceljivanja i naučnog istraživanja znaju da mu nisu imali pristup do sad.
M.T. Šta stvarno očekujete od svojih radionica širom sveta? Zašto putujete po svetu i objašnjavate šta ste otkrili jednog dana?
E.P. Mislim da smo svi ovde sa nekom svrhom u životu. Ja nisam uvek verovao u to, čak sam se pitao da li postoji svrha u životu. Smatram da smo sretni ako otkrijemo našu svrhu u životu. A još više nego sretni ako prihvatimo izazov koji to donosi. Kad sam se susreo sa svim ovim, to je bilo nešto neočekivano,za nivo svesti na kom sam bio. Ali vrlo brzo sam shvatio da je to moja svrha u životu - da širim svesnost, znajući da možemo da budemo više, da možemo da pristupimo (access) Bogu, Ljubavi, Izvoru... kako god to nazvali i podarimo isceljenje drugima i sebi. A ako radim ono zbog čega sam došao ovde, kako to ja vidim, kad napustim ovo telo,to moje delo će nastaviti da živi i ova svest će nastaviti da prebiva na Zemlji.
M.T. Kada ste otkrili svoju svrhu u životu? Da li ste ikad posumnjali ili ste bili usredsređeni?
E.P. U nekom momentu,ne mnogo kasnije od kad sam shvatio o čemu se, zapravo, radi. Morao sam da prevaziđem vlastiti skepticizam, naravno ali nikad nisam dovodio u pitanje svoju svrhu, mada sam posumnjao u svoju zdravu pamet,kad su nebične stvari počele da se događaju.
M.T. Da li ste vi srećna osoba?
E.P. Ne uvek. Izgleda da sam preuzeo veći posao,nego što sam na početku mislio.
A i, moram da kažem, često je stres brinuti da je sve "kao konac" zategnuto i pobrinuti se da se izražavam korektno o samoj stvari, tako da povremeno osećam veliki pritisak. Filozofija ovog posla vas drži na vrlo visokom standardu, jednom kad je shvatite i nekad upravo zbog nje me ljudi razočaraju. Čak i ovde u Španiji, mnogo godina kasnije, bila je osoba koja je pomogla da se seminari održe ovde.Iako je ona završila seminar i saslušala filozofiju shvatio sam ,da je zapravo nije shvatila. Kada ljudi pohađaju seminar, svi su sposobni da isceljuju kao i ja, ali moramo da održavamo svesnost, svetlo i filozofiju ovog dela i to predstavlja ogroman posao, toliko veliki da mi ne možemo dozvoliti da ostane ograničen onim što sam donosi, već sa onim što posao donosi ka nama. Ova osoba, pohađajući seminar, namesto da shvati da ima važnu ulogu u donošenju isceljenja u ovaj deo sveta, u svemu tome je videla samo izvor svojih prihoda, ili ono što je ona mogla da dobije,umesto onoga što je mogla da donese mnogima. Naravno morali smo da kažemo zbogom takvoj osobi. Ta osoba je onda počela da priča,kako on donosi viši nivo isceljivanja. Počela je i da naplaćuje to. Čak i danas on i njegovi studenti još uvek ne shvataju,da ne mogu da dosegnu isti nivo isceljenja,koji je imao pre nego je sve konvertovao u nešto lično i povezao sa sobom. Ponekad se rastužim kad vidim da ljudi napuste istinu filozofije isceljivanja.
Po prirodi sam veseo čovek...
Znam da nije deo inervjua, ali kad se osmehnete imate neobično lepe oči.
M.T. Hvala. Da li imate kontakt sa ljudima koji su završili seminar, možda meilom?
E.P. Obučio sam 75,000 osoba na vikend seminarima, do sad. Nekim danima i ne vidim svoj računar, čak ni poštu (meil). Ovo je slično roditeljstvu, deca se obrazuju, podignu, a onda se roditelji pomere u stranu i posmatraju šta deca rade sa onim što smo im dali.
M.T. Vi pišete novu knjigu, Erik, kada ona treba da izađe? Kako će ona proći posle takvog uspeha Rekonekcije?
E.P. U februaru. Radiće se o pristupanju do dubljih nivoa samog sebe i pristupanju do dubljih nivoa isceljivanja drugih.
M.T. Čula sam da se samo čitanjem knjige mogu rekonektovati. Da li je ovo moguće?
E.P. Nešto se dogodi kad se čita ta knjiga, zato što vam čitanje knjige omogućava pristup širokom spektru isceliteljskih frekvencija. Ja ne znam šta se stvarno dogodi, i nisam blagosiljao mastilo kojim je štampana, ali čak je i slovoslagač rekao: "Majko božija, ne znam da li da završim sa čitanjem, jer dok je čitam moje ruke, moje telo se tresu..."
M.T. Kako vi vidite, unutar svoje duše, kako stoji Svet energetski? Možemo li i mi nešto, zajedno, da uradimo kako bi ga iscelili?
E.P. Savršen je. Ono šta se obično događa je da teško razaznajemo bilo šta savršeno u Svetu. Kad nam Svet ne bi bio predstavljen u svojim usponima i padovima, mi ne bismo dobili svoju lekciju u ovoj interakciji. Nekad ono što vidimo, bude previše za nas i onda to blokiramo. Ponekad svetlo sija, i gledajući dozvolimo sebi da budemo zaslepljeni. Ali svetlost je uvek neutralna. Mi imamo iskustva u kojima uživamo i u kojima ne, i nekako ih klasifikujemo kao dobra i loša. A iskustva valja uzimati kao ono na čemu počiva naš rast, to nas čini moćnim, svakog od nas. U svakom iskustvu ima lepote, a mi odlučujemo kako ćemo gledati na to iskustvo.
M.T. Naš magazin se zove Tajna. Otkrijte nam neku malu tajnu?
E.P. Koju vrstu tajne?
M.T. Koju god hoćete.
E.P. Ne mogu da zamislim ništa kao što je tajna. Mislim da često mešamo tajnu sa unutašnjom istinom, koju nismo dozvolili sebi da je sagledamo i nađemo. Na primer, za mene, tajna bi bila: koja mi boja kose najviše odgovara? Ono što vidimo kao tajnu je opservacija kojoj još nismo dopustili to da bude. Glavni razlog toga je što nismo još naučili da posmatramo bez suđenja. Presuđivanje o stvarima je toliko prisutno u našim životima da često zaklanja istinu. A kad neko pokuša da podeli ovu istinu sa nama, to klasifikujemo kao tajnu.
M.T. I na kraju, sa obzirom da ljudi ne vole da čitaju, da li bi ste nešto podelili sa nama?
E.P. Da li kažete da je ljudima dosadno da čitaju ovo što vam pričam?
M.T. Ne, ne. Odgovorite na pitanje koje ste želeli da vam ga postavim.
E.P. Volim da me propituju. Volim kad su pitanja realna. Moj odgovor bi bio - vraćam vam loptu! Možda vi imate neko pitanje koje niste postavili?
M.T. Pitam se koji projekat ste videli ovde u Barceloni ili u Španiji. Koji je vaš projekat za narednu godinu?
E.P. Uživam u Barceloni, i to osećam srcem. Nisam siguran da nalazim prave reči. Ovde se osećam kao kod kuće, a ljudi su na visokom energetskom nivou. Pokušavamo da ne ponavljamo isti grad svake godine ali prošle godine, kad sam trebao da budem na seminaru u Španiji, nisam mogao da mu prisustvujem jer mi je majka preminula. Tako da me neko vreme nije bilo u Barceloni ali ove godine kad sam sleteo avionom rekoh: iduće godine ponovo ću ovo uraditi! Ovo je šema. Videćemo da li će biti seminari u Barceloni u dve uzastopne godine.
M.T. Računajte na mene.
E.P. Hvala.
