HVALA TVORCU, ŠTO MI TE JE POSLAO !
326 km izmedju dva grada.
I jedan telefonski poziv.
Topli, majčinski glas (iako je pet meseci razlike izmedju
nas) i neverovatan osećaj da mogu potpuno da joj verujem.
Tri tretmana.
Stojimo, jedna naspram druge, u Univerzumu.
Energija struji kroz telo.
Trnjenje, peckanje, toplo, hladno, lupanje srca, suze...
Kaže mi da je započeo proces mog isceljenja.
Neočekivano, nakon trećeg tretmana, dešava se nešto divno.
Majka sam dvoje odrasle dece, često povredjena postupcima i rečima od strane
sina. Iznenadjenje koje nam je te večeri priredio, ljubav i brigu za roditelje,
koju davno nisam osetila, kao da se svetlo po njemu razlilo... Znam da se moje
dete vratilo!
Nevidljiva prepreka koja je stajala izmedju nas je nestala i to je čudesno ! Jako sam srećna. Ni pomisao nisam imala o tome, da ta energija deluje i na tom nivou.
Osećam, da je proces isceljenja zdravstvenog problema zbog kog sam se i odlučila za ovu metodu isceljivanja otpočeo ali se unapred radujem svim lepim promenama u mom životu koje će vremenom nastupiti.
Hvala Univerzumu, hvala Tvorcu što mi te je poslao!
Rekonekcija i Rekonektivno isceljivanje Snežana Latinović, preporuke od srca. ♥
Sneška 27.10.2024.
KAKO SAM PREŽIVEO "KORONU"
Napisaću ovde svoje iskustvo sa metodom Rekonekcije jer želim da za to sazna što više ljudi. Sve se dešavalo u julu prošle godine u jeku ovih „korona mera“. Moja devojčica (5god.) je dobila temperaturu. Nismo je odmah odveli kod lekara jer oni uglavnom kažu, da je potrebno da prodje bar 3 dana sa temperaturom, da bi posumnjali u neku bolest. Moja supruga je tih dana bila premorena, nije spavala tri noći, bdela je nad detetom a za to vreme su se na TV-u vrtele vesti o „koroni“.
Predpostavljam da je usled premora, brige i straha od korone dobila ubrzano lupanje srca i nije mogla da diše. Otišli smo na hitnu, gde su odmah posumnjali na koronu jer je imala temperaturu 37,7 uradili su joj analizu krvi i rendgen. Test joj nisu radili jer je odbila. Poslali su je kući uz dijagnozu upale pluća. Sutradan je detetu bilo još gore a onda je i meni počelo da bude loše. Nisam verovao u koronu ali usled pritisaka sa malog ekrani njihovih informacija o smrtnosti počeo sam i ja da sumnjam, da korona postoji. Počeo sam da se gušim i srce je počelo ubrzano da lupa, sve kao da padam u ambis. Bio sam u neverici jer nisam znao kome da verujem.
Ovde moram da napomenem, da sam zbog ove situacije počeo da pratim pokret „Dostojni Srbije“ i govore dr Dušana Dundjera koji je iznosio istine o ovoj korona prevari, objašnjavajući da je ova sadašnja vlast izdajnička i da je ta „pandemija“ usmerena protiv našeg naroda ali i protiv celog čovečanstva. Da se iza tog projekta krije duboka država i farmaceutska industrija.
Pošto sam bio sludjen i u neverici, razmišljao sam koga bih mogao pozvati od ljudi iz tog pokreta, da se posavetujem pre nego što pozovem hitnu. Setio sam se Gorana Ilića iz Beograda sa kojim sam bio povezan na fejsbuku. Pozvao sam ga i on mi je rekao, da zna ko može da mi pomogne, spomenuo mi je jednu ženu, koja je igrom slučaja upravo bila u njegovoj blizini i ubrzo mi je dao na telefon. Tako sam preko telefona upoznao Snežanu Latinović, koja se bavi Rekonekcijom. U razgovoru sa njom, rekla mi je, da je sve oko korone projekat i laž. Pošto mi je bilo jako loše rekla je, da će mi odmah uraditi isceljivanje na daljinu. Nakon što mi je dala uputstvo, prekinuli smo telefonsku vezu. To je trajalo oko pola sata i ja sam se nakon toga osećao kao preporodjen! Bio sam tako srećan i ohrabren da me to drži i dan-danas. Nakon toga smo se čuli i Snežana mi je objasnila, da to što je radila meni tretman, da je to uticalo i na suprugu i na dete jer smo svi
povezani nevidljivim energetskim nitima. Rekla je, da je detetu dobro, kada su
roditelji dobro i obrnuto.
Posavetovala me je, da ne gledamo TV i da budem podrška mojoj supruzi jer joj je slušanje tih vesti izazvalo strah i paniku i to se odrazilo na dete a kasnije i na mene.Zahvaljujući njoj, mi smo za par dana svi bili dobro. Biću joj zahvalan dokraja života jer da nije bilo nje, možda bih i na respiratoru završio.
Sad znam za ubuduće i za ne daj bože, šta može da pomogne meni i mojoj porodici. To što mi je Snežana pomogla me je još više uverilo, da ovaj pokret Dostojni Srbije zaista iskreno želi da pomogne svom narodu jer je Snežana jedna od njih. Imao sam tu srećnu okolnost da od njih saznam za ovu metodu, koja, ne samo da mi je pomogla, nego me je nekako i promenila. U trenutku, kad nisam smeo kod lekara i tražio neku alternativu, ja sam pronašao rešenje.
Hvala Snežani, hvala Goranu i pokretu Dostojni Srbije jer da nije bilo tih okolnosti u tom kritičnom trenutku, ko zna kako bi se sve završilo. Sve ovo što mi se dogodilo me je zainteresovalo, da saznam više o ovoj metodi. Nakon toga mi je Snežana sve do detalja objasnila, rekavši da je ova njena intervencija bila samo mala pomoć u odnosu na to, šta sve omogućava metoda, kada se urade 3 tretmana kao i lična Rekonekcija koja se radi kasnije. Tako sam odlučio, da ću prvom prilikom, kada mi to dozvole okolnosti, Rekonektivno isceljivanje primeniti na sebi, onako kako treba i uraditi i ličnu Rekonekciju.
Na kraju mogu samo da kažem, da od srca preporučujem svakom, ko ima bilo kakvih zdravstvenih problema, da se odluči za ovaj vid isceljivanja, naročito u današnje vreme,kada lekari odbijaju preglede, operacije i lečenje bolesnih ljudi a zdrave ljude testiraju i svrstavaju pod koronu.
Srdjan Regodić
Sremska Mitrovica
ŽIVOT MI SE PROMENIO IZ KORENA! ♥
Nisam znala šta je Rekonekcija,nisam se usudila čak ni da pitam. Čitala sam po internetu ali mi ništa nije bilo jasno.
Došla sam kod Sneže da se družimo.(30.03.2012.godine) Pričale smo... U to vreme me je jako mučio moj dolazak u Srbiju, kako da se zaposlim, da završim ono što zaista želim, bila sam emotivno nezadovoljna i bila sam bolesna.
Lečenje je trajalo dve godine. Imala sam policistične jajnike - poremećaj hormona a menstruaciju sam održavala i kontrolisala lekovima, materica mi je bila zavaljena. Doktorica me je obeshrabila, svaki put, kad bih otišla ne pregled. Govorila mi je, ako nastavi ovako da mi se pogoršava stanje, postoji mogućnost da budem neplodna...
Moja prva dijagnoza bila je samo ciste na jajnicima - ništa više.
Sneža mi je uradila tretman. Legla sam,rekla mi je da posmatram zatvorenih očiju šta osećam, šta mi se dogadja...Počeli smo,osećaj je bio predivan.
Već iste večeri upoznala sam Dejana kod Sneže. Nikada pre nisam videla nekoga sa tako lepim očima. Prepoznala sam ga. Pored njega sam počela da se osećam lepše i slobodnije. Počela sam da vozim bickl, da gledam u sunce,promenila sam ishranu - više ne jedem meso...sve je postalo toliko lepo, da nisam ni primetila kada je prestao moj bol u stomaku. Tada sam znala da sam zdrava.
Poželela sam da odem kod lekara i to dokažem, medjutim to se sve nekako odlagalo, sve dok nisam ostala u drugom stanju :) Doktorica me je pogledala i pitala: Kako, kad ovi lekovi i nešto je promrmljala... ja sam se samo nasmejala. Naravno, bila sam potpuno zdrava :)
Par meseci pre toga su mi nestale i bradavice sa prsta, imala sam ih 5. Nijedne nije bilo, samo su nestale!
Dejan je u međuvremenu postao praktičar Rekonekcije. Sada rastemo, svi zajedno, sa divnim Aleksejem.
Od tada se mnogo stvari promenilo, ne mogu sve ni nabrojati, sve lepo i pozitivno.
Hvala Snežo što si mi omogućila ovaj proces isceljivanja koji je promenio moj život.
Mirjana 22.03.2014.
DANAS JE STIGLA DIVNA VEST
"Tumor veličine 8cm se smanjio na 4cm, nakon mesec dana od
poslednjeg (trećeg) tretmana!"
Stanka 26.02.2014.
Napomena:
Tumor - markeri su "poludeli" jer nalaz pokazuje da su povećani deset puta nego kada smo započeli ... ne marimo za to...to je pokazatelj, da naša mudrost u nama - radi za nas!
Kada se proces isceljivanja bude završio, tumor-markeri će i to pokazati. Srećna sam danas i svaki put, kada oni kojima odradim tretmane, poslušaju moje uputstvo a to je opisano u ovom dole tekstu "Rekonekcija - instrument u službi isceljenja samog sebe" - imaju poverenja u proces i učestvuju u njemu svojim pozitivnim stavom.
Pored ove čudesne isceljujuće metode,dobrim delom zasluge pripadaju ženi kojoj sam radila tretmane jer je prihvatila i imala poverenja u proces, kao i njenim ćerkama koje su svojim pozitivnim stavom i podrškom doprinele, (čitajte dozvolile) da se isceljenje dogadja nesmetano. Baš sam srećna zbog toga!
PROŠLO JE BEZ OPERACIJE
Hvala Bogu, što je moja Ivana tebi poverovala a to je presudilo, da ti poveruju i njeni roditelji.
Umesto na drugu operaciju palca, završila je kod tebe. Još malo....pa će biti isti kao zdravi palac i nokat na drugoj nozi!
H V A L A TI S N E Ž O !
Slavica Bogosavljev 24.05.2013.
Napomena:
Radi se o palcu na nozi, gde je nokat urastao u meso i gde je ranije radjena hiruska intervencija pa se nakon kratkog vremena ponovo pojavio isti problem.
U medjuvremenu se Ivana javila da je palac "skroz
normalan!"
POLETELA SAM !
Nakon određenog vremena, posle 3 tretmana Rekonektivnog isceljivanja, pristigla je poruka:
"Ja nekad, kao da ću poletiti, ne mogu virovati, da tako dobro može biti
! "
Marija iz Biograda na moru 21.03.2013.
Napomena: Najlepši trenutak kada je isceljivanje u pitanju je kada dobijem povratnu informaciju.
Moja Milica ima dve i po godine. Dva dana je imala temperaturu 39. Davala sam joj Brufen sirup od 5ml., nije vredelo, spuštala se samo do 38.
Odlučila sam da pozovem Snežanu, da joj uradi rekonekciju,(inače sam zdravstveni radnik) da i to pokušam pre nego što krenem u bolnicu.
Nakon tretmana je mirno zaspala, temperatura je još za vreme tretmana polako padala. Sledećeg jutra se probudila vesela i tražila je odmah da pije mleko. Obradovala sam se jer prethodnog dana nije ništa jela.
Nisam mogla da verujem svojim očima, da je to moguće, kao "rukom odneto"!
Da napomenem još nešto...Imala je ujede od komaraca po ručicama.To veče kad je legla, znači pre tretmana je bila sva u blandama, koje su se od češanja zažarile i otekle a sutradan su se videli samo blago crvekasti tragovi, kao tačkice na mestima gde su bili ujedi.
Dragana 12.07.2013.
Od detinjstva sam imala problem sa velikom potrebom da me ljudi prihvate. Bila sam poslušno dete, dobra učenica, još bolja studentkinja,požrtvovana supruga i majka koja se stalno trudila da bude bolja i od sebe i svima okolo ugodi i više nego što je izvodljivo. Rezultat: narušeno zdravlje,težak razvod i neprestano osećanje besa - ne toliko prema drugima nego upravo prema sebi.
Optuživala sam sebe da nisam dovoljno dobra, da se nisam dovoljno trudila, da nisam znala šta treba da učinim. I zaista, nisam znala kako da ugodim ocu, mužu i pretpostavljenima na poslu, šta da uradim da već jednom budu zadovoljni i pruže mi bar malo priznanja i poštovanja. Na poslu sam radila više i bolje od mnogih - rezultat: dva otkaza bez otpremnine a u privatnom životu, bruka živa: kad nisam imala novca (a bilo je takvih perioda), uzalud sam se obraćala ljudima, jednostavno su me otpisivali kao nesposobnu (što sam zaista o sebi i mislila). Kad je novac ušao u moj život, odjednom je tu bila masa ljudi koji žele da se "druže". Primetila sam - nisam blesava - da sve što se jede i pije na tim druženjima finansiram i da me koriste, ali svejedno nisam nalazila snage, da to prekinem i da razjurim te otimače energije.
Dešavalo mi se da, naročito od kad su deca odrasla, panično zovem "prijateljice" da se vidimo i družimo a one me, bez mnogo priče,skidaju sa dnevnog reda i ja provodim sama još jedan vikend. Optuživala sam sebe, da nisam sposobna da sebi pronadjem čak ni partnera, iako sam bila spremna, da trpim neviđene gluposti od onih za koje bih se zainteresovala.Kao magnet sam privlačila upravo takve pored koji me nisu cenili, ni poštovali.
Pročitala sam gomilu knjiga o sticanju samopoštovanja, negde na nivou razuma znam da sam osoba vredna svake pažnje, ali podsvest je uporno govorila nešto drugo. Išla sam i kod psihologa, o, da... Bolje da sam spavala nego što sam vodila te besmislene razgovore sa navodnim stručnjacima, koji piju samo najskuplju viljamovku i jedu samo najskuplju šunku na moj račun, naravno. U meni je rastao pakleni bes: zar baš za mene nema pomoći?
Ne bih se odlučila na rekonekciju, ne bih se usudila, da mi moja odrasla deca nisu dala blagoslov da to učinim, budem srećna, da živim svoj život. Tako sam se odlučila.
E, posle ovolikog uvoda, mogu da kažem:
Da više ne osećam strah i paniku kad popodne ili veče treba da provedem sama. Radim razne kreativne stvari, pročitam nešto što me zanima,upalim sveću ili mirisni štapić ili jednostavno ćutim i DOBRO MI JE. Sa ljudima se, evidentno, manje družim: prvo, družim se sa manje ljudi, drugo, manje vremena provodim sa njima. Malo se kod nas govori o tome, kako razna druženje mogu da oduzmu energiju a da zauzvrat ne pruže baš ništa osim osećanja razočarenja.
Posle Lične rekonekcije izoštrio mi se neki čudan osećaj za ljude: jasno vidim i čujem ko mi želi dobro. Neki ljudi su mi simpatičniji nego pre rekonekcije jer jednostavno osećam i znam da su dobronamerni. Neki drugi su mi postali nepodnošljivi: ispod njihovog glasa kao da čujem - zvuk motorne testere, pritajenu zavist i želju da povrede. Jedna "prijateljica" me, učtivo rečeno, zafrkava još od "prvog vagona", stalno ima neke primedbe na račun moje dece, naročito ćerke, zato što se još nije udala a ima "već" 24 godine, i ja sam kulturno prelazila preko toga, do nedavno,kad sam odlučila da to maltretiranje više neću da trpim.
Druga vrlo draga prijateljica, kojoj sam se našla kad god je bilo potrebno, prošlog vikenda me zove i kaže, da je kod nje u zgradi nepodnošljiva buka, komšija nešto buši "hilti" bušilicom i da će to trajati do kasno u noć. "Pa dođi kod mene", kažem ja. "Dobro, evo sad ću", odgovara ona. Ovaj razgovor se vodi oko 14 popodne. Proverim, ima li u kući kafe i nekog odgovarajućeg posluženja, vidim da ima i čekam je. Dok čekam,slikam. Prolaze tako sati a ja se zanela u svoj posao i ni ne primećujem, da se uveliko smrklo i prošlo 18 h. Pozovem prijateljicu na stabilni i mobilni telefon, ne javlja se, OK, slikam ja i dalje. Do nedavno ( tj. do pre rekonekcije) ja bih nju zvala svakih pola sata i čudom se čudila što ne dolazi. Najzad se javila moja draga drugarica a bilo je već 21h, kaže da je bila kod tetke (mogla je baš i da se javi da neće doći) i još me pita "jesi li ti sve vreme sedela kod kuće i čekala me?" "Ne, nisam, ali, gde god sam išla nosila sam mobilni", odgovorim veselo. To je izgleda nije zadovoljilo.
Do nedavno, ja bih se sva umazala od plača što me je još jedna prijateljica razočarala, a sad sam se osećala odlično i za čudo nije uspela da mi pokvari raspoloženje. Već nekoliko puta ista osoba me "ispaljuje" kad god se nešto dogovorimo, pa mi se čini da ću se u buduće više dogovarati sa onima koji poštuju dogovor.
Ista stvar i na poslu: kao da se odnekud pojavljuju korektni i razumni saradnici, koji iskazuju poštovanje mog rada a oni drugi nekako otpadaju. Godinama sam i ja "otpadala" radeći džaba za političku stranku, a kad je ista stranka došla do lepe pozicije u lokalnoj vlasti, saopštila mi je da se nisam dovoljno zalagala. Do nedavno, bila bih očajna što je neko, ko ne zaslužuje, koristio moj rad i znanje, sad polako počinjem da osećam olakšanje. Nema više neplaćenih obaveza, nema glupih sastanaka na kojima se do besvesti govori o ničemu i posle kojih boli glava. Sad se pitam, kako sam to mogla, da trpim i da radim sama sebi? Bar da im nešto dugujem, nego baš ništa - a ja sam se osećala kao izdajnik domovine kad ne odem na neki od sastanaka. Sad to osećanje više jednostavno ne postoji.
Ne, nisam postala gruba i ogorčena, čega sam se upravo bojala, zbog brojnih razočaranja i uvreda koje sam podnela u životu.
Naprotiv, postajem srećnija a time, nadam se i bolja osoba.
Stanislava 20.02.2013.
Pozdrav mojoj dragoj prijateljici.
Trudiću se, da budem kratak i da ti u ovoj poruci opišem svoje stanje nakon odradjenih tretmana.
Sećam se našeg spontanog upoznavanja kada sam prvi put čuo za Rekonekciju i Rekonektivno isceljivanje. Istog trenutka poželeo sam, to što sada imam, MIR i ZDRAVLJE u svom telu.
Haotične misli, nestabilno spavanje, EGO, loša komunikacija sa roditeljima i posesivna ljubav su mi bile prepreke, koje sam želeo da prevaziđem i zaista jesam!
Posle trećeg tretmana sam skinuo odelo starog Raše i bukvalno progledao. Moj pogled na svet i život je totalno drugačiji. To sam JA ali posmatram okolinu i situacije potpuno drugačije.
Sa lakoćom se suočavam sa problemom ako postoji ali se nekako, na brz način i reši.
Sada imam svoje misli u glavi, pošto mi se najzad "gust saobraćaj" u glavi regulisao,:) Spavam kao beba, komunikacija sa roditeljima mi je mnogo bolja čak neuoporedivo bolja, postao sam jasniji SEBI I DRUGIMA.
Ljubavi imam još više prema svemu a posesivnost je prošlost, hvala Bogu.
Siguran sam, da tek predstoji lepo vreme i da sada energija radi za mene. Jedva čekam Ličnu rekonekciju!
Neizmerno sam ti zahvalan Snežo i tvojim zlatnim rukama jer su unele zdravlje, ljubav i sreću u moj život a verujem i drugim ljudima.
KAO DA MI JE PONOVO TRINAEST...
Primetila sam, kao veoma važno, da se moj organizam čisti od nepotrebnih sadržaja. To je ponekad drastično, ali, kako vreme odmiče, sve više mi prija. Nemam više potrebu za skoro neprestanim unošenjem hrane i višesatni sedenjem pred televizorom. U stvari, između obroka prolazi sve više vremena a da ne osetim glad. Čulo mirisa se izoštrilo, mnogi mirisi mi više uopšte ne prijaju
Na isti način, organizam nastoji da se oslobodi i drugih sadržaja koji mu ne koriste: ne mogu više (ili ne želim?) da gledam kolosalno glupe informativne emisije i zastrašujuće filmove niti da čitam zbrkane dnevne vesti. Dosadni sastanci na kojima sam nekada provodila večeri sad su prošlost – i ne vraćam se staroj praksi. Radim stvari koje me zanimaju i prijaju mi.
Probudila se kreativnost, potreba da slikam i crtam. Moj dugogodišnji problem, grčenje palčeva (zbog koga sam ispuštala stvari iz ruku) nestao je, jer, u pitanju je samo bila – potreba prstiju da drže slikarsku četkicu. Izložila sam svoje radove na jednoj zajedničkoj izložbi, nastaviću da slikam.
Život se menja svakog dana na bolje. Budim se odmorna i odlazim uveče na spavanje zadovoljna postignućima proteklog dana. Zdravstveni problemi izbijaju u vidu simptoma davno potisnutih bolesti, pojave se, da bi nestali i otišli. Svesna sam da otpuštam sve potisnute sadržaje od ranije.
Oblik tela se menja. Jednom izgubljeni suvišni kilogrami nisu se više vratili. Osećam potrebu da hodam, plešem, za sada još bez publike :).Primećujem da sve češće pevušim neku omiljenu melodiju.
Život ima smisla. Strahovi su nestali, ostala je samo čista radoznalost. Osećam da je sve u redu. Snovi me ponekad podsete na moje prošle strahove, ali sa buđenjem, ostaje samo razjašnjenje problema.
Moji poslovi napreduju sa lakoćom, o kojoj pre rekonekcije nisammogla ni da sanjam. Uvek sam bila odgovorna osoba, stroga prema sebi i svojim obavezama. Sad je drugačije: iako ne zapostavljam obaveze, obavljam ih orno i veselo i ne zamaram se.
Odnosi sa dragim ljudima drastično se popravljaju. Odnosi sa ostalim ljudima – manje zamaraju, a sve češće zapažam da postaju bolji. Oni koji ne mogu da se poprave – nekako skliznu dalje od mog života i vremena. Samoća mi ne smeta i ne plaši me, a društvo – biram.
Nekad sam gubila mnogo snage u pokušajima, da pomognem ljudima koji zapravo i ne traže pomoć nego samo oduzimaju energiju. Počela sam da prepoznajem kad je reč o osobi koja samo oduzima energiju, pa se bez napora udaljujem od takvih.
Više ne optužujem ni sebe ni druge zbog stvari koje su prošle. O budućnosti mislim sve najlepše, onako, kao sama od sebe.
Osećam se, u stvari kao neko ko se probudio posle teške bolesti i ustanovio, da se – neočekivano – oseća sasvim dobro. Kao proleće posle zime i kao zemlja posle kiše. Kao posle časno obavljenog teškog posla. Kao da sam skinula teret od 100 kila i 100 godina. Kao da mi je opet trinaest.
Uvek sam bila dobra sa rečima, nije mi falilo načina da se izrazim; međutim, mislim da za sada ne nalazim reči, da opišem sve dobrobiti od isceljujućih tretmana i lične rekonekcije. Izgleda da je neophodno lično iskustvo, jer, kad opisujem kako se sada osećam, sve mi liči da me ljudi ne razumeju. Bezrezervnu podršku pružila mi Snežana Latinović nakon tretmana dok sam prolazila kroz proces isceljivanja kao i nakon lične rekonekcije.
Ostalima očigledno nije jasno, misle da je u pitanju neka čarolija – ili ko zna šta, ali to nije ni bitno. Kome treba, naći će put. Meni je dobro, što i dugima od sveg srca želim.
Sofija
A ŠTA, AKO NI OVO, NE USPE ?
Na rekonektivne tretmane odlučila sam se jedva teškom mukom, to priznajem, preovladavao je strah: a šta ako NI OVO ne uspe? Organizam mi je takav (ili mi je možda takav mentalni sklop) da većina tretmana kojima sam se podvrgavala u životu – što klasičnih medicinskih što alternativnih - jednostavno nije delovala, nije bilo nikakvog efekta, barem nikakvog primetnog efekta. Zbog toga osećam duboko nepoverenje prema svemu što mi se predstavlja kao dobro i korisno – odmah zauzimam odbrambeni stav, ne bih li nekako izbegla još jedno povređivanje.
Oporavljala sam se i od gubitka dragog prijatelja, koji je umro od raka pluća, iako u životu nije pio niti pušio, bavio se sportom, živeo jednostavno, pomagao ljudima. Razbolela mi se i draga prijateljica, upravo tog leta kad sam razmišljala o rekonekciji. Međutim, koliko god da sam se premišljala, odluka je sazrela odjednom, tako naglo da sam se iznenadila, posle jednog naizgled običnog razgovora u kome sam izrazila želju da krenem drugim putem, a ne putem kojim većina stanovništva ovde ide – prema teškoj bolesti i još užasnijem lečenju.
Prelomila sam dakle i došla na tretmane.
Možda je prevladavalo to što Snežanu Latinović poznajem od detinjstva, možda nije – tek, ja sam prema dogovoru došla na sva tri tretmana i nijednog trenutka nisam pomislila da prekinem, odustanem, pobegnem glavom bez obzira ili nešto slično. Posle prvog tretmana – spavala sam kao jazavac cele noći. Posle drugog tretmana – dobro se sećam – sanjala sam tako užasne snove o svojoj deci, da sam se probudila oblivena ledenim znojem.
Srećom pa mi je Snežana objasnila da takve pojave nisu ništa neobično – one samo znače da je organizam započeo proces oslobađanja od nagomilanih štetnih sadržaja. Posle trećeg tretmana počela sam da osećam da se stvari zaista menjaju.
Imala sam do tada neobičan zdravstveni problem: u neko doba noći budio me je snažan bol u stomaku, praćen nagonom za povraćanjem. Ovo se dešavalo bez najave, nezavisno od hrane koju bih pojela u toku dana ili za večeru – i užasno me je plašilo. U neko doba noći, pred zoru, valjam se po podu od bola, sama u kući, ne znam da li da zovem hitnu pomoć – da bi sa svitanjem ceo problem nestao, kao da se ništa nije dogodilo. Analize kod lekara nisu pokazivale ništa, baš ništa. Ostalo je još da me pošalju kod psihijatra – iako je bol bio stvaran. Elem, posle trećeg tretmana, kad sam se u neko doba noći probudila gušeći se u užasnom osećanju da treba da povraćam, kao da sam sama sebi rekla „e svaštaaaa!!!“ – i ti simptomi su nestali !!!
Od tada ih nemam. Noću mogu da spavam ili da budem budna, ali znam da se neću probuditi povraćajući i gušeći se od rođene pljuvačke čak i kad nemam hrane u želucu.
Problem sa nesanicom je nestao. Problemi sa kožom se smanjuju i nestaju. Suvišni kilogrami polako ali sigurno nestaju i ne vraćaju se.Komplikovani odnosi s ljudima otpadaju, jednostavno, prestajem da se družim sa osobama koje me zamaraju.
Snovi su vrlo intenzivni, a u periodu posle tretmana bivali su zapanjujuće živi, kao da se zaista događaju, u punoj stvarnosti, čudila sam se kad se probudim.
Organizam se praznio na drastične načine, izbacivanjem velikih količina telesnih izlučevina, zastrašujućeg izgleda i jakog mirisa. To nije dugo trajalo, oko dve nedelje i ostavilo je oporavljeno telo, kao da mi je odstranjeno nešto što mi uopšte nije trebalo – da se izrazim u slici, iz mene je izišla reka otrova i ostavila me da se zadovoljno oporavim.
Odnosi sa decom i njihovim ocem se popravljaju svakim razgovorom. Nekako mi se čini da se popravljaju sami od sebe, kao čarolijom.
Idem na mesta koja mi prijaju.
Drastično sam smanjila broj i dužinu odlazaka na dosadne sastanke i među ljude koji mi oduzimaju energiju – NA NULU.
Nedavno nisam verovala da sam sposobna za takav zahvat u svom životu. Mislila sam da ću doživotno služiti interesima drugih, koji me skidaju kao sa čiviluka onog časa kad im zatrebam a potpuno zaborave kad im nisam potrebna, dok ja tugujem i osećam se iskorišćeno. Gotovo je s tim nezdravim tretmanom same sebe, a oni koji su računali na mene ne pružajući ništa zauzvrat– neka se snalaze.
Takođe su na nulu svedeni odnosi sa ljudima koji mi žicaju pare i usluge. Zdravo za zdravo kad se sretnemo, i ništa dalje osim toga. Kakvo olakšanje!
Sećam se, intenzivno se sećam, mnogih stvari koje sam potisnula u pokušaju da zaboravim, samo sad te stvari više ne mogu da me spreče ka ostvarenju želja ili da me povrede.
Kažu mi da sijam, a to primećujem čak i ja.Rekonektivni tretmani promenili su mi život.Dobro sam i radujem se svakom danu.
Počela sam upravo posle tretmana da slikam i ukrašavam svoj mali svet – odnosno, nastavila sam tamo gde sam stala još kao srednjoškolka.
Čuda su moguća i upravo se događaju!
Sofija
IZGOVORILA SAM TU ČAROBNU REČ...I TO SE DOGODILO !
Nakon što se sa 3 tretmana pokrene ovaj proces isceljenja ili vraćanja u ravnotežu, nastupa određena reakcija,prijatna ili neprijatna.Uglavnom se tokom reakcije ispoljavaju simptomi problema zbog kojih
smo se i odlučili za rekonektivno isceljivanje. Ako je neko imao česte glavobolje onda se to ispolji kroz reakciju.
Naše ćelije pamte sve što nas je bolelo, sve što smo doživeli i potisnuli.U ovom procesu se događa, da se tih zapisa oslobađamo, otpuštamo i sve mora da "prođe kroz nas" da bi otišlo zauvek.Ovaj proces se odvija na svim nivoima našeg bića: mentalnom, emotivnom, fizičkom i na nivou duše.
Ljudi često očekuju da će nakon 3 tretmana odmah biti dobro (što naravno nije isključeno) i često se odmah na početku razočaraju, kada ne bude tako - kako očekuju.
To ponekad liči na veliko spremanje, prvo napravimo haos, izbacimo sve iz plakara pa krenemo da razvrstavamo...pa tek nakon izvesnog vremena i truda sve dodje na svoje mesto i nastane red.
Znači, treba biti svestan da je potrebno vreme i imati poverenja.
Ono što ne mogu dovoljno da naglasim je, da željeni rezultat zahteva da UČESTVUJEMO u svom procesu isceljivanja. Jako je važno da budemo svesni toga šta nam se događa!
Ako nas zaboli grlo,(a imali smo problema sa grlom ranije) da ne mislimo, da smo se prehladili jer će nas takvo razmišljanje strpati u krevet bar na dve nedelje(kao što to obično i biva kod prehlade i gripe).Biti svestan i učestvovati u procesu znači, setiti se da je to simptom koji je "isplivao na površinu" da bi se oslobodio i radovati se tome:"Dobro je...samo neka "odlazi" sve što mi nije potrebno"!Tada to traje vrlo kratko,sat-dva ili dan-dva,već kako kod koga.To znači učestvovati - podržati proces!
Naravno iskustva su različita kao i reakcija jer smo svi različiti a ovo su samo primeri, kojima želim da objasnim ono što je suštinski isto u ovom procesu isceljivanja.
Daca mi se obratila zbog problema sa ramenom i zbog strahova u nekim situacijama, koji su se ponekad pretvarali u paniku. Pročitala je knjigu Rekonekcija i Rekonektivno isceljivanje, oduševila se i počela malo da se igra sa energijom i rukama, onako kako je to u knjizi objašnjavao dr.Eric Pearl...
Zamolila sam Dacu za dozvolu, da ovo podelim sa svima vama. Ovaj razgovor između mene i nje je značajan jer objašnjava proces isceljivanja na najbolji način.
Razgovor sa Dacom, nekoliko dana nakon odrađenih tretmana.
10:25pm Daca
Draga Sneki! Nisam te zaboravila,cak naprotiv,mislim na tebe svaki dan,nadam se i ti ponekad na mene :D Samo ukratko da ti kazem moje zapazanje posle tretmana. Dakle,problema uvek ima ali sam primetila, da se nekako na brz i lak nacin resavaju. Mogu slobodno reci, da sam odlučnija kada je u pitanju neki izbor, što ranije nije bio slucaj, rekla bi da imam i vise samopouzdanja. Raspolozenje kad kako, dakle promenljivo i najvaznije, suocavanje sa nekim od strahova...to je uglavnom to a ocekujem jos mnogo toga i nadam se najboljem.
Da...da ne zaboravim, igrala sam se malko sa rukama i primetila da je energija mnogo, mnogo jača nego pre tretmana! To me posebno raduje! Mozda i bude nešto od mene. Što se ramena tiče ne osećam za sad nista, ne znam al se iskreno nadam da je isceljeno, mnogo sam ti zahvalna! Sneki, ti si nesto najbolje što mi se desilo u životu, najiskrenije ti velim! Samo mi reci, da li mogu da očekujem,da mi se povuče ova pusta vena, što mi zadaje muke? Punooooo pozdrava sa mora!
11:35pm Snežana Latinović
Draga moja Daco, radujem se! :) mada sam očekivala ovakve vesti jer tako deluje ova energija! :D
Naravno da možeš da očekuješ, da se i to sa venom sredi jer je proces kod tebe još uvek na samom početku...i ne samo to! Videćeš, uostalom i sama šta će još toga lepog da se dogodi.
Sa ova tri tretmana smo tek pokrenuli energiju i ovo što si primetila do sada je tek početak! :D Sada ta energija radi za tebe!
Jako mi se dopada ovo što si napisala, pa sam htela da te pitam, da li mogu ovo da postavim na stranici gde pišem iskustva nakon Rekonekcije. Imam mnogo dobrih rezultata ali mali broj ljudi je spreman da to podeli sa drugima.Ovo kako si mi napisala mi je jako slatko i iskreno a to znači mnogo ljudima koji razmišljaju, da li Rekonekcija baš tako deluje, onako kako o tome pišem. Najbolji je utisak kada neko to doživi, pa napiše. Naravno, u potpisu može stajati tvoje puno ime i prezime ili samo nadimak. kako god ti želiš!
Ljubim te puno i očekujem još mnogo lepih promena kod tebe, sve mi piši, da se i ja radujem. Ljubim te puuuno,puno!
11:59pm Daca
Naravno da mozes, tek me to raduje,možda nekome posluži moje iskustvo. U potpisu neka bude Daca, inace me tako zovu. Naravno da cu ti pisati, dosadna sam, znam al nekako sam slobodna prema tebi, kao da te poznajem 100 godina i najvise od svega bi volela, da se licno upoznamo, dace Bog ! Ljubim te puuuuunoooo!
12:32am Snežana Latinović
Hvala ti i piši slobodno, mene uvek obraduje jer mi znači,kada ,mogu da pratim kako teče proces isceljivanja jer nije isti kod svakog a naročito, kad mi pišu dragi ljudi, poput tebe. Puno te ljubim,naravno da ćemo se videti, ako to želimo onda će se Univerzum (Bog) postarati za to!
10:28pm Daca
Sinoc me strašno bolela glava! Razmišljala sam, da li da popijem lek protiv bolova, na kraju odlučih da legnem pa valjda prodje.Pazi sad Sneki,legla al nikako da nadjem polozaj,da se namestim nema šanse i dalje boli,pulsira, promrmljam onako u sebi, ma da oće sad odmah, da me prodje ova pusta ,glava...kad čuda... počelo snažno strujanje,zatezanje u čelu, potiljku, slepoočnicama pa kao da mi neko prstom stiska oči, zatim usne počele da se pomeraju kao da govore pa nozdrve da se šire i skupljaju, obrazi poigravaju...uhvatila me panika, priznajem! Htela sam da iskocim iz kreveta i pobegnem kunem ti se, zatim sam se pribrala i rekla samoj sebi: pa dobro je, šta sad paničiš, energija radi za tebe, ne može ti se ništa loše desiti! I dalje strujanje, zatezanje,pritiskanje pa kao da žari izmedju očiju i tako je to trajalo,da ti pravo kazem, ne znam koliko a onda je nasledilo olaksanje. Glava vise nije bolela...a ja...zapanjena...naravno prvo što sam pomislila, mora da sam umislila pa probala, da ponovim isto al nema sanse,to je nemoguće ponoviti.Nesto se zaista dogodilo i meni pomoglo! Dugo nisam mogla da zaspim, sve sam premotavala film, da bi na kraju shvatila šta se zapravo desilo. Izgovorila sam tu čarobnu reč: "Da mi je sad odmah..." i to se dogodilo!
Hvala ti Sneki, učitelju moj! Pozzzzzz ...
11:09p m Snezana Latinovic
Ma...bravo! Baš sam srećna i jako mi je drago...!
To se zove biti svestan! I to je u ovom procesu najvažnije...Sada si videla, da kad se energija pokrene ona zaista radi za tebe.Sve što treba je da i dalje posmatraš proces i imaš poverenja! Sve se događa za tvoje najbolje dobro! :D
NAKON REKONEKCIJE, ZALJUBILA SAM SE U ŽIVOT
Odgovorio mi je:
Preporuka:
Preporučujem svakome ko namerava da ide na Rekonekciju, da prvo pročita
Zovem se Sava Šipka (rodjena Keča) i živim u Banatskom Velikom Selu, opština Kikinda. Imam 78 godina. Ja sam Jucina i Glišina mama, Anina i Markova baka.
Ja sam uvek bila od onih, što veruje samo u ono što vidi dok nisam upoznala Snežanu Latinović. Kad me je moj unuk Marko prvi put krijući izveo iz bolnice i odveo na tretman Rekonekcije, mislila sam da me vodi kod neke vračare i jedva sam prihvatila tretman jer mi je ćerka samo javila, da će Marko doći po mene i da me vodi kod jedne žene. Posle samo nekoliko minuta ležanja na krevetu i “rada” na meni, potpuno se promenilo moje mišljenje o bolesti i ozdravljenju.
Meni su do tada lekari bili zakon i kako oni kažu tako je moralo biti. Kad su me odvezli u bolnicu, osećala sam se jako loše bila sam potpuno žuta a bilirubin mi je bio skoro 300. Pronašli su da imam tumor na pankreasu i rekli da mora hitno da se operiše.Kad sam to čula nije mi bilo svejedno i molila sam boga samo da nekako izbegnem operaciju.
Posle prvog tretmana rekonekcije osetila sam poboljšanje, već sledećeg dana bilirubin je spao na 176 i ja više nisam želela da verujem u ono što su mi govorili lekari.
Iz bolnice u Kikindi sam posle nedelju dana prebačena na Klinički Centar u Beograd. Tamo su potvrdili dijagnozu, radili razna snimanja i pratili rezultate i videći da mi je sve bolje - odlagali operaciju. Ja sam se sve bolje osećala a nisam dobijala nikakve lekove, ni u bolnici u Kikindi, ni u klinici u Beogradu. Snimanju i pretragama nije bilo kraja. Dok su se moji brinuli zbog moje bolesti i možda me smatrali otpisanom, moj najveci problem je bio taj, što sam bila gladna. Vratio mi se apetit a u bolnici je bila slaba hrana i zbog toga nisam mogla da spavam.
Mislim da su lekari ostali malo zbunjeni sa onim što se dešavalo ispred njihovih očiju jer su stalno govorili, da tu nešto ima ali da im nije baš sve jasno. Kad su mi jedno jutro u vizitu došla četiri doktora i saopštili mi, da ću uskoro dobiti otpusnu listu i da idem kuči, pitali su me: "Savo, vi niste imali nikakvu terapiju, kako je to moguće,..?" Pošto me je Snežana posavetovala, da lekarima ne govorim o rekonekciji jer oni to ne bi razumeli, rekla sam im samo: "Ah...kako došlo - tako otišlo!" Samo su se pogledali i otišli i ko zna šta su mislili. Mene to ništa nije brinulo, bilo mi je samo važno, to što sam ja dobro.
Moj je oporavak bio munjevit i posle desetak dana sam napustila kliniku. Tumor je nestao kao da ga nikada nije bilo a bilirubin se vratio u normalu!
Osim tog tumora na pankreasu, godinama sam patila od bolova u krstima i jedino olakšanje mi je bio kosmo-disk. Sad sam se i njega oslobodila.
Još jedan problem koji me je mučio dugo godina je nestao baš ovih dana. Imala sam zujanje u uhu, kako lekari kažu tinitus. Jedno veče sam osetila lagano pucketanje u tom uhu i sve je nestalo, kao rukom odnešeno.
ISKUSTVO MOJE SESTRE
Moja sestra Janja (82.g.) je četiri meseca imala nepodnošljivu upalu oba uha i potpuno je bila izgubila sluh. Sporazumevali smo se samo preko pisane reči. U ta četiri meseca primila je 3 terapije antibiotika u razmaku od 20 dana ali poboljšanja nije bilo i dalje nije ništa čula a bolovi su bili neizdržljivi. Počeli smo da strahujemo i za njeno psihičko zdravlje, ne toliko zbog gluvoće, koliko zbog te neke buke u ušima i ludačkih bolova u glavi. I ona je, kao što sam i sama ranije bila “neverni Toma" pa sam je jedva uspela nagovoriti da proba sa rekonekcijom.
Prvi put kad je primila tretman na daljinu i kad je osetila energiju, nisam više morala da je ubedjujem. Sama je tražila da joj se rade i druga dva tretmana. Dva dana posle zadnjeg tretmana me je nazvala telefonom! Ispričala mi da nema više bolova, ne samo u ušima i u glavi, nego ni u stomaku, ni u želucu i da konačno čuje na jedno uho!
To bi bila moja priča.
Svaki dan osetim neko novo poboljšanje, u sebi i na sebi i nastavljam da savetujem rodbini i prijateljima da se leče, onako kako smo se nas dve izlečile.
Želim da ovo moje svedočenje pomogne svima onima koji traže put do ozdravljenja.
S ljubavlju, Sava 29.02.2012.
Napomena:
Savina dijagnoza je bila kancer pankreasa sa preporukom, da se hitno operiše jer je životno ugrožena. Njena ćerka je zamolila lekare, da joj to ne saopšte na takav način jer bi klonula duhom, tako da su joj samo rekli, da je u pitanju tumor koji treba da se operiše. Iz tog razloga, Sava u svom, kako ona kaže, svedočenju, pominje samo tumor.
Skoro svako od nas je čuo za izraz "Placebo" efekat, što je sugestija koja ima svoje pozitivno delovanje na ljude koji su bolesni. Retko se govori o "Nocebo" efektu čije je delovanje sasvim suprotno, najčešće pogubno.
Ovo je zaista značajno jer mnogi ljudi, kada im se saopšti dijagnoza kancera to dožive kao "smrtnu presudu". Već znaju da ih čeka hemoterapija, vide sebe bez kose i naslućuju da bi to mogao biti njihov kraj. I taj osećaj doprinosi, da stanje kod većine ljudi, počne naglo da se pogoršava. Nocebo efekat je postignut, negativna sugestija od lekara koji su mnogim ljudima još uvek autoritet je učinila svoje. Čovek je mnogo kompleksnije biće nego što ga posmatra medicina, samo kao fizičko telo. Da bi se dogodilo ozdravljenje, pristup čoveku mora biti holistički što znači sveobuhvatan, uzimajući u obzir sve nivoe njegovog bića.
ŠALJEM
TI VELIKO SRCE I PUNO SAM TI ZAHVALNA NA SVEMU!
Proživljavala sam najgore trenutke u životu (propast braka, propast firme,
gubitak posla i novca, borba za decu i imovinu nakon razvoda).
Tada sam od prijateljice čula za Snežanu Latinović i Rekonekciju. Prijateljica mi je
objašnjavala šta je to ali moj matematički i logički um nije mogao, da shvati šta je u pitanju, nego je samo prihvatio činjenicu, da je ona moja prijateljica, da mi želi dobro jer me voli i odmah sam znala, da želim da to uradim. To mi je
bilo dovoljno.
Nakon telefonskog razgovora sa Snežanom, osećala sam se jako dobro. To je bilo
u četvrtak, a već u subotu, prijateljica me je pozvala, da dođem na razgovor za posao.
Snežanu nikada nisam videla, samo smo se čule telefonom i dogovorile za tretmane na daljinu.
Rekla mi je, da tretman traje pola sata, da legnem u udobnoj odeći i zažmurim.
Tako smo odradile tri tretmana za tri dana. Legla sam na krevet u svojoj sobi, sklopila sam oči, kada sam osetila strujanje
i dodire po sebi. Osećala sam se kao na plaži. Telo se zagrevalo, bilo mi je
ugodno, Strujanje je prolazilo kroz telo i kada je došlo do glave, ničega se
kasnije više ne sećam, kao da nisam bila tu (ili kao da sam popila pivo na
plaži). Onda sam se trgnula nakon Snežanine poruke. Osećala sam se jako dobro i
fizički i psihički. Spavala sam tu noć spokojno. Ustvari, otada svaku noć
spavam spokojno.
Sledeći tretman je bio neprijatan. Znojila sam se, kidala sa sebe odeću, nisam
mogla da se namestim, a telo je i dalje gorelo. Onda se odjednom to završilo a
nakon toga sam opet bila spokojna.
Na trećem tretmanu nisam ništa ni osetila, kao da ga nije ni bilo. Bila sam
budna i ležala.
Nakon ovoga stvari su se krenule postavljati na svoje mesto. Bilo je i suza ali sve u svemu, tako je bolje za mene kada malo bolje razmislim.
Dobila sam puno više samopouzdanja. Fizički se osećam kao pre 20 godina.
Vratila mi se kompetencija. Postala sam pozitivnija.
Deca su se smirila i počela su bolje da uče, nekako su drugačiji, puno su bolji prema meni
iz neobjašnjivih razloga a verovatno jer ja bolje zračim. Pozitivnija sam,
vedrija, nasmejana.
Tata je prestao da pije, zbog toga što vidi da sam ja mnogo bolje nego ranije i da
polako preuzimam kontrolu nad svojim životom.
Prestala sam puno da jedem.
Čovek sa kojim sam planirala budućnost prekinuo je vezu sa mnom, kidala sam se
zbog toga a na kraju shvatila, da mi je on bio dodatna komplikacija u životu i
da je zbog geografskih, nacionalnih i materijalnih razloga, naša veza svakako bila
osuđena na propast. Živela sam u iluziji, tj. on je bio sve ono što moj bivši
muž nije bio a sigurna sam jedino, da to baš i nije ono, što je za mene dobro i
što mi treba.
Moja najbolja prijateljica se naljutila na mene, rekavši mi, da se u mom društvu
osećala nebitna, jer je ona sebe mnogo više davala nego što je od mene dobila.
Razgovarale smo. To je zbog mojih silnih problema. Ona o svojima nije ni
pričala mnogo, kaže da je to zbog toga da mene ne bi opteretila. U budućnosti
ću nadam se sa njom izgladiti odnos, jer ona je divan prijatelj i na nju treba da obratim paznju a nije ni svesna koliko mi znači. To nameravam da joj pokažem.
Počela sam da radim na novom poslu. Konačno sam dobila posao, kakav sam samo mogla da sanjam i koji zaslužujem.
Tužbe sa familijom bivšeg muža idu, kako idu. Onako valjda kako mora a ja se
zbog njih više ni ne sekiram mnogo. Kada prođe ročiste, ja odahnem i kažem
hvala bogu, kao što mi je Snežana rekla da radim.
Vidim, da su se stvari posložile, onako kako treba, da idu dalje i samo se čeka da se tehnički izvedu.
JA SAM SADA SPREMNA ZA LIČNU REKONEKCIJU.
Ona će mi pomoći, da okrenem novi list sa novom snagom, te da na kvalitetniji
način rešavam probleme koji su mi preostali i koji će možda tek doći.
Beskrajno sam zahvalna Snežani koja mi je vratila osmeh na lice i svojom energijom
pomogla. da oslobodim svoj ukalupljeni um i da na najbolji i najpozitivniji
način prihvatim svoju sudbinu.
Tanja
DETE U OPEKOTINAMA
21.januara mi je poslata slika deteta koje je završilo u bolnici sa opekotinama
2. i 3. stepena, uz molbu da pomognem ako mogu. Uradila sam isceljivanje na daljinu,
odmah nakon što sam otvorila poruku na facebooku i narednog dana je usledila
radosna vest!
Јануар 22 у 12:40 пре подне:
Hvala ti, što si za jedan dan uspela, Rekonektivnim isceljivanjem, da skineš visoku temperaturu, da kraste same spadnu, da prestanu bolovi a ožiljaka skoro da
nema. Bog te blagoslovio!!! HVALA!!!
Snežana Nena Borisavljević 22.01.2011.
UGANUĆE ZGLOBA
Preksinoc, oko 19h, sam doživela težak pad sa stepenica u školi, članak leve noge mi je otišao u levu stranu a ja u desnu. Bolelo je nepodnošljivo. Posle nekog vremena sam uspela da se pridignem i lagano gazim, pa sam uspela da obavim ostatak poslova i stignem kući kolima. Pomislila sam "super, nije strašno, funkcionišem".
Medjutim, juče ujutru je otok bio vrlo vidljiv i jedva sam mogla da stanem na tu nogu, samo u ravnom položaju stopala,....kao robot.Pozvala sam taxi da bih otišla na posao i kako mi je tamo prijalo, samo kad držim nogu podignutu na stolici, zamolila sam dragu mi, prijateljicu Snežanu(našu administratorku i osnivača ove stranice) da me primi i odradi tretman,u nadi da ću biti bolje.Trebalo mi je nekih pola sata do nje, za put koji inače-sa zdravom nogom predjem za 10-ak minuta.
Tu preprekama nije kraj.....stepenice u njenoj kući su vrlo nezgodne i za zdravu nogu a sad su jos u fazi renoviranja. Krenula sam lagano gore ali bol, strah i neprijatnost su me sputavali. Sneža mi je PRUŽILA RUKU, kako bi mi pomogla da se popnem....i ja sam "poletela" gore ! Nakon dodira sa njenom rukom, kao da sam potpuno zdrava i sve je na svom mestu.
Neko bi mogao pomisliti, da je adrenalin uradio svoje ali meni je na tim stepenicama, pre nego što je Sneža sišla, pokušala da pomogne još jedna bliska osoba ali dodir te ruke me nije poneo gore. Da ne dužim.....posle nepunih 10 minuta tretmana. ja sam hodala, mogla da pomeram stopalo na sve strane, imala sam vrlo mali osećaj neprijatnosti, u i oko zgloba ali me nije bolelo.
Danas
hodam skoro normalno i otok je jedva vidljiv. Niko, ko vidi kako hodam, ne bi ni
jednog momenta pomislio, da sam preksinoć imala žestok pad.
Hvala ti! Volim te puno. :) ♥
Tamara Bajšanski Kiš 18.12.2010.
BUDIM SE SA OSMEHOM
ASTMA JE NESTALA
I već 6 meseci sam bez terapije, po preporuci lekara
Iskustvo posle prva
tri tretmana :
Spavalo mi se dosta, i osećao sam nezainteresovanost za sve što se desava oko mene, čak i za sport, mada sam njegov zaljubljenik.U fazonu, ma baš me briga za teretanu a mrzi me, da idem sad na košarku itd... Totalna flegma sam bio za sve i ništa me nije nerviralo ni što je kriza, ni što nemam para, ni što mi ne ide u životu kako ja hocu. Za rekonekciju sam se odlučio prvenstveno iz zdravstvenih problema, pošto imam alergisku astmu pa reko da probam, nemam šta da izgubim... I posle prvog tretmana nisam osetio poboljšanje nikakvo, i posle odredjenog vremena nestala je ta nezainteresovanost i vratio sam se na staro.
Iskustvo
posle Lične rekonekcije:
Imao sam kao zid jedan ispred sebe kompjuterskim rečnikom firewall :) koji je sve odbijao od mene. Osetio sam veće samopouzdanje i kad kod bi me nešto iznerviralo, neki unutrasnji glas bi rekao "marš "!!! I u tom trenutku, sve kao da sklizne dole niz taj zid. Što se tiče astme, tu je bilo dobrih promena. Već 6 meseci sam bez terapije (po preporuci lekara) i guram dobro, kinem po koji put, naidje napad ali brzo i ode, ne muči me toliko. Lekari inače nisu upoznati, da sam radio rekonekciju.
Razgovor sa Aleksandrom nakon Lične rekonekcije, na četu Fejsbuka, uz njegovu saglasnost, naravno.
11:28pm Snežana
JAcoooo....
11:28pm Aleksandar
Zdravo
11:28pm Snežana
Zdravo
jesi u gužvi ?
11:29pm Aleksandar
Ne
11:29pm Snežana
ok
ja bi da čujem nešto lepo...
ili što god...
11:29pm Aleksandar
mhm, pa evo ovako…
generalno se dobro osećam
11:30pm Snežana
piši redom, sve me zanima...
11:30pm Aleksandar
što se tiče astme
lekar je rekao još tri meseca bez lekova
11:31pm Snežana
J
11:31pm Aleksandar
to će sad biti 6 meseci ukupno
11:31pm Snežana
hehe...
Volim to...
11:31pm Aleksandar
gušenja nema
11:31pm Snežana
Yes!
11:31pm Aleksandar
malo procuri nos
ali samo na kratko
11:31pm Snežana
dobro,mora da izađe...
11:32pm Aleksandar
i kad god imam neki problem...
11:32pm Aleksandar
nešto mi se ne svidja ili ne valja…
kao da neki unutrašnji glas,
kaze marš!!!!
i ono ode :DD
11:32pm Snežana
da,to je unutrašnji glas!
Jako sam srećna zbog svega ovoga što mi pišeš...
Budiš li se radostan?
11:33pm Aleksandar
to je uglavnom to
pa...
11:33pm Snežana
hm?
11:33pm Aleksandar
Jvikendom
kad mogu da spavam
11:34pm Snežana
znači da treba da razmisliš o svom poslu...
ali jedno po jedno...
jesi ti zadovoljan, kako to sve sad izgleda, ustvari kako se osećaš?
11:35pm Aleksandar
ma da!
11:35pm Snežana
e,pa to mi reci !!!
baš se radujem zbog tebe...
11:36pm Aleksandar
čini mi se da mi je imunitet jači
11:36pm Snežana
sve što ti se čini...je tako!
11:36pm Aleksandar
jel da?
11:37pm Snežana
Da, i ono za unutrašnji glas i sve ostalo što polako spoznaješ...
nije sve gotovo...sada...
tek će da se događa
ovo je bilo tek isceljivanje...
sada ćeš videti,
svakim danom si sve bolje u svojoj koži
sve bliže sebi,tom svom unutrašnjem glasu,samo ga sledi...
11:41pm Snežana
važi Aco,baš si me obradovao...
11:42pm Aleksandar
Eto
11:43pm Snežana
ti samo i dalje posmatraj ... promene na bolje, slušaj sebe i nećeš
pogrešiti...
)Jsad ti nema nazad... ;)
11:43pm Aleksandar
to i radim, samo sebe slušam !
11:43pm Snežana
To !!!
11:44pm Aleksandar
J J J Al' svidja mi se to
marš !!!!
11:44pm Snežana
I meni !
IZAŠLA SAM IZ ZAČARANOG KRUGA
Prvo moram da objasnim, da sam na tretmane otišla najviše, da bih se oslobodila podsvesnih obrazaca, koji upravljaju mojim životom i mojim reakcijama, to je bila moja želja.
Ako mogu navesti neki fizički problem koji imam, to je onda netolerancija na hranu i koji kilogram viška.
Od tremana je prošlo više od dve nedelje. Tokom tog vremena primetila sam, da sam veoma dobro raspolozena, iako ne postoji neki bitan razlog, jednostavno mi je lepo i veoma sam kreativna.
Da li sam ja postala pozitivnija i veselija ili ostatak sveta ali mislim, da je obostrano. Ljudi su fini prema meni i veoma ljubazni.
Oduvek
sam i imala pozitivan stav prema svemu i svakome ali sada je to nekako mirnije,
manje euforicno ali dublje.
Čini mi se da taj dobar osećaj čak i raste, širi se.
Veoma
dobro se osećam u svojoj koži i iskazujem sve ono što je u meni lakše i bez
straha, da će to nekome zasmetati a reakcije drugih ljudi su divne. Kao da
primećuju, da se nešto dogodilo ali ne znaju šta je to. Neki su me čak i pitali
jesam se zaljubila. Ja se samo smešim, ispričam im o Rekonekciji i oni su
oduševljeni. Ranije nisam mogla tako lako da pričam o stvarima, koje su pomalo čudne za naše uobičajene živote.
Sada samo kažem sve što imam i mirna sam. Raduje me, što se ljudi ozare kada čuju za Rekonekciju. Valjda to nešto zrači iz mene i nemaju negativne reakcije.
Mogu
da primetim, da mi je tok misli sredjeniji i imam više fokusa i koncentracije.
Ako nešto ne stignem ili nemam želju da uradim trenutno, vrlo sam opuštena i ne
krivim sebe, ne vraćam se u zaćarani krug.
Što se tiće mog režima ishrane, mogu reći, da sam jela sve i svašta a da to nije bitnije uticalo na moje zdravlje, čak naprotiv.
Jela
sam i pila, sve ono što mi je zabranjeno bez bilo kakvih posledica. Nekoliko dana sam
se českala po obodu lica i čak sam napravila male krastice od českanja ali se
sve smirilo.
Pre
mi je obično izlazila histaminska reakcija na desnoj strani lica, na bradi i
obrazu ali sad je nema.
Nisam
primetila, da mi stomak otiče, obično bih, kada bih jela, ono što mi je zabranjeno,
veoma oticala i stomak bi mi se uvećao, sada je sve u granicama normale.
Mogu reći da je Rekonekcija dar i da zaista popravi i promeni čoveka, na način da izvuče najbolje iz istog a odbaci sav nepotreban teret.
Veoma se radujem Ličnoj rekonekciji i daljim utiscima.
Marija Somborac 08.06.2010.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.