Intervju dr.Erica Pearla - magazin "Tajna"

Eric Pearl je jedan od najpoznatijih i poštovanijih iscelitelja širom sveta. Njegova tehnika se zove Rekonektivno lečenje i on podučava širom sveta ono što zna.

Eric Pearl je intervjuisan na najpoznatijim TV stanicama, a na Medison Skver Garden-u u Njujorku sve karte su bile rasprodate, bio je pozvan i govorio je u UN-u. Njegova knjiga "Rekonekcija: leči sebe, leči druge" postala je best-seler širom sveta.

Ovih dana je u Barceloni, gradu koji mu mnogo znači i u kom oseća veliku energiju.


M.T. Kako biste objasnili šta je rekonekcija nekom ko nikad nije čuo za nju?

E.P. To je nov nivo lečenja, a ljudi na polju isceljivanja i naučnog istraživanja znaju da mu nisu imali pristup do sad.

M.T. Šta stvarno očekujete od svojih radionica širom sveta? Zašto putujete po svetu i objašnjavate šta ste otkrili jednog dana?

E.P. Mislim da smo svi ovde sa nekom svrhom u životu. Ja nisam uvek verovao u to, čak sam se pitao da li postoji svrha u životu. Smatram da smo sretni ako otkrijemo našu svrhu u životu. A još više nego sretni ako prihvatimo izazov koji to donosi. Kad sam se susreo sa svim ovim, to je bilo nešto neočekivano,za nivo svesti na kom sam bio. Ali vrlo brzo sam shvatio da je to moja svrha u životu - da širim svesnost, znajući da možemo da budemo više, da možemo da pristupimo (access) Bogu, Ljubavi, Izvoru... kako god to nazvali i podarimo isceljenje drugima i sebi. A ako radim ono zbog čega sam došao ovde, kako to ja vidim, kad napustim ovo telo,to moje delo će nastaviti da živi i ova svest će nastaviti da prebiva na Zemlji.

M.T. Kada ste otkrili svoju svrhu u životu? Da li ste ikad posumnjali ili ste bili usredsređeni?

E.P. U nekom momentu,ne mnogo kasnije od kad sam shvatio o čemu se, zapravo, radi. Morao sam da prevaziđem vlastiti skepticizam, naravno ali nikad nisam dovodio u pitanje svoju svrhu, mada sam posumnjao u svoju zdravu pamet,kad su nebične stvari počele da se događaju.

M.T. Da li ste vi srećna osoba?

E.P. Ne uvek. Izgleda da sam preuzeo veći posao,nego što sam na početku mislio.
A i, moram da kažem, često je stres brinuti da je sve "kao konac" zategnuto i pobrinuti se da se izražavam korektno o samoj stvari, tako da povremeno osećam veliki pritisak. Filozofija ovog posla vas drži na vrlo visokom standardu, jednom kad je shvatite i nekad upravo zbog nje me ljudi razočaraju. Čak i ovde u Španiji, mnogo godina kasnije, bila je osoba koja je pomogla da se seminari održe ovde.Iako je ona završila seminar i saslušala filozofiju shvatio sam ,da je zapravo nije shvatila. Kada ljudi pohađaju seminar, svi su sposobni da isceljuju kao i ja, ali moramo da održavamo svesnost, svetlo i filozofiju ovog dela i to predstavlja ogroman posao, toliko veliki da mi ne možemo dozvoliti da ostane ograničen onim što sam donosi, već sa onim što posao donosi ka nama. Ova osoba, pohađajući seminar, namesto da shvati da ima važnu ulogu u donošenju isceljenja u ovaj deo sveta, u svemu tome je videla samo izvor svojih prihoda, ili ono što je ona mogla da dobije,umesto onoga što je mogla da donese mnogima. Naravno morali smo da kažemo zbogom takvoj osobi. Ta osoba je onda počela da priča,kako on donosi viši nivo isceljivanja. Počela je i da naplaćuje to. Čak i danas on i njegovi studenti još uvek ne shvataju,da ne mogu da dosegnu isti nivo isceljenja,koji je imao pre nego je sve konvertovao u nešto lično i povezao sa sobom. Ponekad se rastužim kad vidim da ljudi napuste istinu filozofije isceljivanja.
Po prirodi sam veseo čovek...
Znam da nije deo inervjua, ali kad se osmehnete imate neobično lepe oči.

M.T. Hvala. Da li imate kontakt sa ljudima koji su završili seminar, možda meilom?

E.P. Obučio sam 75,000 osoba na vikend seminarima, do sad. Nekim danima i ne vidim svoj računar, čak ni poštu (meil). Ovo je slično roditeljstvu, deca se obrazuju, podignu, a onda se roditelji pomere u stranu i posmatraju šta deca rade sa onim što smo im dali.

M.T. Vi pišete novu knjigu, Erik, kada ona treba da izađe? Kako će ona proći posle takvog uspeha Rekonekcije?

E.P. U februaru. Radiće se o pristupanju do dubljih nivoa samog sebe i pristupanju do dubljih nivoa isceljivanja drugih.

M.T. Čula sam da se samo čitanjem knjige mogu rekonektovati. Da li je ovo moguće?

E.P. Nešto se dogodi kad se čita ta knjiga, zato što vam čitanje knjige omogućava pristup širokom spektru isceliteljskih frekvencija. Ja ne znam šta se stvarno dogodi, i nisam blagosiljao mastilo kojim je štampana, ali čak je i slovoslagač rekao: "Majko božija, ne znam da li da završim sa čitanjem, jer dok je čitam moje ruke, moje telo se tresu..."

M.T. Kako vi vidite, unutar svoje duše, kako stoji Svet energetski? Možemo li i mi nešto, zajedno, da uradimo kako bi ga iscelili?

E.P. Savršen je. Ono šta se obično događa je da teško razaznajemo bilo šta savršeno u Svetu. Kad nam Svet ne bi bio predstavljen u svojim usponima i padovima, mi ne bismo dobili svoju lekciju u ovoj interakciji. Nekad ono što vidimo, bude previše za nas i onda to blokiramo. Ponekad svetlo sija, i gledajući dozvolimo sebi da budemo zaslepljeni. Ali svetlost je uvek neutralna. Mi imamo iskustva u kojima uživamo i u kojima ne, i nekako ih klasifikujemo kao dobra i loša. A iskustva valja uzimati kao ono na čemu počiva naš rast, to nas čini moćnim, svakog od nas. U svakom iskustvu ima lepote, a mi odlučujemo kako ćemo gledati na to iskustvo.

M.T. Naš magazin se zove Tajna. Otkrijte nam neku malu tajnu?

E.P. Koju vrstu tajne?

M.T. Koju god hoćete.

E.P. Ne mogu da zamislim ništa kao što je tajna. Mislim da često mešamo tajnu sa unutašnjom istinom, koju nismo dozvolili sebi da je sagledamo i nađemo. Na primer, za mene, tajna bi bila: koja mi boja kose najviše odgovara? Ono što vidimo kao tajnu je opservacija kojoj još nismo dopustili to da bude. Glavni razlog toga je što nismo još naučili da posmatramo bez suđenja. Presuđivanje o stvarima je toliko prisutno u našim životima da često zaklanja istinu. A kad neko pokuša da podeli ovu istinu sa nama, to klasifikujemo kao tajnu.

M.T. I na kraju, sa obzirom da ljudi ne vole da čitaju, da li bi ste nešto podelili sa nama?

E.P. Da li kažete da je ljudima dosadno da čitaju ovo što vam pričam?

M.T. Ne, ne. Odgovorite na pitanje koje ste želeli da vam ga postavim.

E.P. Volim da me propituju. Volim kad su pitanja realna. Moj odgovor bi bio - vraćam vam loptu! Možda vi imate neko pitanje koje niste postavili?

M.T. Pitam se koji projekat ste videli ovde u Barceloni ili u Španiji. Koji je vaš projekat za narednu godinu?

E.P. Uživam u Barceloni, i to osećam srcem. Nisam siguran da nalazim prave reči. Ovde se osećam kao kod kuće, a ljudi su na visokom energetskom nivou. Pokušavamo da ne ponavljamo isti grad svake godine ali prošle godine, kad sam trebao da budem na seminaru u Španiji, nisam mogao da mu prisustvujem jer mi je majka preminula. Tako da me neko vreme nije bilo u Barceloni ali ove godine kad sam sleteo avionom rekoh: iduće godine ponovo ću ovo uraditi! Ovo je šema. Videćemo da li će biti seminari u Barceloni u dve uzastopne godine.

M.T. Računajte na mene.

E.P. Hvala.

OTPOR - prepreka izlecenju!

Kad sledeci put osetite bilo kakvu nelagodnost, stanite i recite sebi: "Ova nelagodnost koju osecam nije ništa drugo do moja svest o otporu. Vreme je da se opustim i disem, opustim i disem, opustim i disem." Za samo jedan sekund, mozete ponovo da se osecate prijatno.
Svaka celija u vasem telu u direktnoj je vezi s Kreativnom zivotnom silom i svaka celija reaguje nezavisno. Kad vi osecate radost, sva kola su prohodna i Zivotna sila moze biti u potpunosti primljena. Kad osecate krivicu, strah ili gnev, kola su zakrčena i Zivotna sila ne moze efikasno da teče. Fizicko iskustvo vrti se oko pracenja tih kola i vođenja računa da budu u sto vecoj meri prohodna. Vase celije znaju sta im je ciniti; one prizivaju Energiju.
Nema stanja koje ne mozete da modifikujete vise, bas kao sto nema nijedne slike koju ne mozete da prebojite. Postoji u ljudskom okruzenju mnogo ogranicavajućih misli koje mogu da doprinesu da izgleda da ove takozvane neizlečive bolesti ili nepromenljiva stanja ne mogu da se preokrenu. Ali mi kazemo da su "nepromenljivi" samo zato sto vi verujete da je tako. Neko nas je nedavno pitao:

"Ima li ogranicenja za sposobnost organizma da se izleci?"
A mi smo rekli: ”Nema, sem tvojih uverenja. “
A onda nas je upitao: "Pa zasto onda ljudima ne rastu novi udovi?"
A mi smo rekli: “Zato sto niko ne veruje da je to moguce.”


Sta je sa malom bebom koja nije zdrava?

Pitanje koje se cesto cuje glasi: "Dobro, a sta je sa malenima? Sta je sa bebama koje nisu zdrave?" A mi kazemo da su bile izlozene vibracijama, iako su bile u materici, koje su prouzrokovale da ne dopustaju Dobrobit, koja bi ih inace prozimala. Ali posto se rode, bez obzira na vrstu bolesti, ako mogu da se podstaknu na misli koje ce dopustati Dobrobit, tada telo, cak i nakon sto je potpuno formirano, maze da se regenerise u nesto zdravo.

Prirodno je da budete apsolutno zdravi. Prirodno je da zivite u izobilju. Prirodno je da se osecate dobro. Prirodno je da osecate jasnocu. Nije prirodno da osecate zbunjenost ili da nemate dovoljno ili da osecate nedostatak ili krivicu. Oni nisu prirodni za vas kakvi zaista jeste. Ali cini se da su na neki nacin prirodni za ljudske obrasce koje većina vas pokupi duz svog fizickog puta.

Kad god osecate fizicku nelagodnost bilo koje vrste, bilo da to nazivate emocionalnim ili fizickim bolom, ona uvek, uvek znaci isto: "Imam zelju koja priziva Energiju, ali imam uverenje koje to ne dopusta, stoga stvaram otpor u svom telu." Resenje za ublazavanje nelagodnosti ili bola je svaki put opustanje i dosezanje osecaja olaksanja.

Pitaju nas: "Ako ne postoji izvor bolesti, zasto ima tako mnogo bolesnih ljudi?" To je zato sto nalaze mnogo izgovora za to sto zadrzavaju sebe u vibracionom neskladu sa zdravljem. Ne dozvoljavaju zdravlju da udje. A kad ne dozvoljavaju zdravlju da udje, njegovo odsustvo izgleda kao bolest. Kad ima dosta njih koji tako rade, kazete:
"Oh, sigurno postoji izvor bolesti. Stavise, dajemo mu ime. Nazovimo ga kancer. Nazovimo ga i drugim strasnim imenima. I hajde da nagovestimo da je kadar da zađe u iskustvo ljudi." A mi kazemo da on nikad ne zalazi ni u cije iskustvo. Ljudi prosto nauce, kroz probu i gresku i kroz međusobne trzavice, obrasce misli koji ne dozvoljavaju Dobrobiti da uđe.

Buduci da ne dozvoljavate Dobrobiti da uđe, ona se iskazuje u senkama u vasem zivotu koje su bolesti vaseg tela i uskracenosti stvari koje želite. Zatim,vremenom,počnete da verujete da je to stvarnost koja negde ima izvor.I onda,razvijete citave korpuse informacija da biste se zastitili od "izvora zla" koji zapravo nikad nije ni postojao.

Ako su vam saopstili zastrasujucu dijagnozu!


Aka vam saopste dijagnozu koja nije ono sto zelite da cujete, skloni ste da kazete: "Gospode Boze! Kako sam uspeo da se u toj meri udaljiim od necega sto toliko zelim?" A mi kazemo da posredi nije bio nikakav veliki razlog - prosto niz malih stvari. To je: "Mogu da biram izmedu ove misli koja mi prija i ove koja mi bas i ne prija, ali razvio sam obrazac onih koje ne prijaju. Prema tome, svakodnevna doza modaliteta ne-primanja drzi me izvan modaliteta primanja."

I to je sve! Prema tome, ne dozvolite da vas uplaši mesto na kojem stojite, koje god da je. Posredi nije nista vise od nusproizvoda nekog usklađenja Energije koje vam samo daje vecu jasnocu onome sto zelite - i sto je najvaznije, vecu osetljivost u pogledu toga da li ste u modalitetu primanja ili ste odseceni od njega.

Da lose zdravlje dopusta iii ne dopusta, sve je to stvar dusevnog sklopa, raspolozenja, stava iii primenjenih misli. Nema izuzetka kod ljudi ni kod zivotinja, jer mozes ih sastaviti iznova, ali oni ce prosto naći drugi način da se vrate u prirodan ritam svog uma. Ponasanje prema telu zapravo je ponasanje prema umu. Sve je psihosomatski do poslednjeg delica. Nema izuzetaka.

Nema nicega sto se ne moze preorijentisati na Dobrobit. Ali neophodna je potrebna resenost da usmerite misli prema necemu sto vam prija. Zato cemo ovde izneti jednu
vrlo smelu tvrdnju: Svaka bolest može da se izleći za nekoko dana - bas svaka - ukoliko se odvrati paznja od nje i počne da dominira drugačija vibracija, a izlecenje
zavisi od toga kolika je zbunjenost u tome, jer svaka boljka u vasem fizickom telu je mnogo duze dolazila u njega nego sto je potrebno do ode.

Bolest je produzetak negativnih emocija.

Fizicki bol je samo produzetak emocija. Sve je to jedno te isto; postoje dve emocije - ona koja vam prija i ona koja vam ne prija. To znaci da ste povezani sa svojom Energetskom Bujicom ili je ne dopustate. Bolest ili bol je samo produzetak negativne emocije, a kad više ne osecate nikakav otpor prema njoj, ona vise nije problem.

Da li morate da gajite konkretne pozitivne misli o svom telu da bi ono bilo onakvo kakvo želite da bude? Ne. Ali morate da ne gajite konkretne negativne misli. Kad biste mogli da vise nikad ne pomislite na svoju telo i da, umesto toga, samo razmisljate o prijatnim stvarima, vase telo bi povratilo svoje prirodno zdravlje.

Možete da zivite udobno, radosno, fleksibilno i zdravo, sve dok imate zelju koja gomila zivot u vama. Ljudi ne umiru zato sto prolaze kroz vreme. Umiru zato sto ne dozvoljavaju ovoj areni da stimulise njihove odluke. Jedini razlog što ljudi umiru je zato sto su prestali da donose odluke ili su doneli odluku da postanu Ne-Fizicki.

Mogli biste beskonacno dugo da ostanete u tim telima. Kazemo li da mozete da dosegnete ono sto se smatra najboljim ljudskim fizickim stanjem i sacuvate ga sve dok ostajete fizicki usredsredeni na ovo telo? Odgovor glasi... apsolutno da. A to ne znaći da dosegnete najbolje i potom istog dana skocite sa litice. To znaci da dosegnete najbolje i potom se baskarite u njegovoj slasti. Dakle, zasto bi bilo sta drugo bilo doslednije iskustvo od toga? Zato sto skoro svi gledaju naokolo i vibriraju reagujući na ono sto vide. Prema tome, sta je resenje? Manje gledajte naokolo. Više mastajte. Sve dok zamišljeno ne preraste u najbliskiju vibraciju koju imate.

Mogli biste beskonacno dugo da ostanete u tim telima, samo kad biste svom okruzenju dozvolili da nastavi da proizvodi novu, neprestanu, cistu, nesuprotstavljenu zelju koja priziva zivot. Mogli biste da budete onaj ko otvara svoj vrtlog da bi neprestano nalazio nove stvari koje zeli i čije zelje nastavljaju da prizivaju Zivotnu silu koja vas prozima. Drugim recima, zivite zestoko; zivite radosno; zivite zivahno; i zivite strasno... i tada, iz istog tog okvira, donesite svesnu odluku da izvrsite svoj prelaz.

Svaka smrt je samonametnuta

Najbolji razlog da izvrsite prelaz u Ne-Fizicko nije to sto je fizicko jadno i bedno. Razlog je to sto imate osecaj dovrsenosti u fizickom - i trazite novi povoljan polozaj. Smrt je povlacenje Svesti; ona je poput odvracanja paznje odavde i njenog usmeravanja tamo.

Do svake smrti dolazi kulminacijom vibracija Bica. U tome nema izuzetaka. Niko, ni zivotinja ni covek, ne vrsi prelaz u Ne-Fizicko bez tog vibracionog konsenzusa u sebi, tako da je svaka smrt u stvari samoubistvo, jer je uvek samonametnuta.

Vi ste vecno Bice koje uvek projektuje iz Ne-Fizickog i ponekad je ta projekcija u fizicku licnost. Kad fizicka licnost zaokruzi svoje vreme, dolazi do povlacenja fokusa. To je nekako ovako: sedite tu, ponekad odete u bioskop, a ponekad se vracate iz bioskopa, ali uvek ste vi oni koji ste otisli u bioskop, bilo da ste u njemu ili niste.

Evo empirijskog pravila koje moze da vam pomogne:

Ako verujete da je nesto dobro i uradite to, to vam čini dobro. Aka verujete da je nesto lose i uradite to, to je vrlo stetno iskustvo. Nema nicega sto mozete da uradite a sto je za vas gore od toga da radite nesto za sta smatrate da je neprilicno,zato budite nacisto i zadovoljni svakom odlukom koju donesete, jer je vasa vlastita protivrecnost,ono sto izaziva većinu protivrecnosti u vibracijama.

Donesite odluku o tome sta zelite, usredsredite svoju paznju na to i nadite tacku osecanja koja mu odgovara - i zacas posla bicete tamo. Nema razloga da se patite ili naprezete da biste postigli bilo sta.

(Iz knjige "Trazi i dobices" - Ester i Dzeri Hiks)

Zašto je pesimizam uzrok bolesti?

Da li ste ikad zatekli sebe da mislite ili govorite: Žao mi je što mu/joj nisam rekla kako se zaista osećam u vezi toga. E baš super, sad sam sigurno propustila ovu priliku! Ne mogu da verujem da sam pojela sve ovo! Tačno sam znala, trebala sam poslušati sebe! Ona haljina bi mi bila mnogo bolja, što je lepo nisam odmah kupila? Ako jeste, onda se slobodno pridružite gomili ljudi obolelih od Da li sam-Mogla sam-Trebala sam sindroma, ili drugim rečima sindroma koji se zove život u kajanju .
Kajanje je veoma težak životni saputnik; mentalno, emocionalno i fizički, jer uvećava našu osetljivost na deo u nama koji voli da kuka i da se žali, takođe urušava naše samopouzdanje, potcenjuje našu sposobnost da postižemo ono za šta smo sposobni, kontroliše naša raspoloženja u svakom momentu, pljačka našu radost, menja naš sopstveni pogled na sebe i utiče na naše zdravlje.

Kajanje nas tera da postanemo ogorčeni, cinični, skloni osuđivanju i čak da se okrenemo protiv sebe. A što je najvažnije, kajanje nas sprečava da živimo u sadašnjem trenutku, što je mesto gde moramo biti ako želimo da izlečimo svoje telo i da promenimo izvor kajanja u svom telu.
Kajanje gleda na život iz samo dve perspektive: prošlost I budućnost. Kada živimo u prošlosti konstantno upoređujemo ovo gde smo sada sa onim gde smo bili. Ovo nije zdravo. A kada živimo u budućnosti, večito planiramo gde ćemo raditi, radije nego da to sada radimo. To takođe nije zdrava perspektiva gledanja na život.

Pravi problem nije kajanje:
Više nego bilo koji drugi deo tela, pesimizam najviše napada stomak I gornji deo digestivnog trakta. Čak šta više, pesimizam je primarni učesnik u stvaranju čira na želudcu. U početku, čir se smatrao kao produkt previše hidrohlorične kiseline I pepsina, koji izjedaju mukus kojim je obložen stomak. Kakogod bilo, naučnici sada ponovo razmatraju da li je baš to razlog, jer poslednja istraživanja pokazuju da zaista postoje ljudi koji imaju ‘čirnu’ ličnost (ulceus personality), što znači da projektuju predvidljive, već naučene karakteristike ličnosti koje ih čine neotpornim na ulcer. Te karakteristike su: osoba koja je neoborivo nezavisna u svakoj situaciji u svakom momentu, po svaku cenu, osoba koja je samokritična, osoba koja baš I nema neku socijološku podršku, osoba sa nerealnim očekivanjima, I osoba sa redovnim naletima kajanja I žaljenja za nečim.

Kako se osloboditi kajanja:

Promeni svoj pogled na prošlost. Radije nego da prošlost upotrebljavaš za poređenje onoga gde jesi, sa onim gde si bila; neka ti prošlost posluži kao podsetnik koliko si postigla u životu I dokle si dogurala.

Promeni način na koji pričaš svoju priču. Svi mi imamo našu životnu priču, koju pričamo I ponavljamo. Promeni tu svoju priču kako ne bi mamila simpatije drugih, niti njihovu pažnju. Iskoristi je kako bi inspirisala druge kako bi promenili svoje živote na bolje, I interesantno je, ali će to ustvari promeniti tvoj život.


Novi dan = Nova prilika

Zaustavi,Da li sam-Mogla sam-Trebala, način pričanja. U datom trenutku praviš svoje izbore, oni su bazirani na najboljim informacijama koje imaš u tom trenutku - nasuprot onome što su te navodili da veruješ.Ustaljena percepcija događaja koji su se završili nije učitelj,već imitator.

Umiri svoje snove. Ne možeš promeniti prošlost, ali možeš povratiti naučiti iz esencijalnih iskustava iz nje, kako bi pomogla sebi, da živiš svoje snove, svaki dan.

Smej se što više. Zapanjujuće je kako nas smeh drži prikovane za sadašnji trenutak. Osim toga, teško je biti pesimističan kada se grohotom smeješ i uživaš. Kada se smeješ, još je teže da kajanje uzimaš za ozbiljno.

Kerol Ritberger

Uzlaz je u toku!

Osećate - intenzivnije je nego ikada... Sa jedne strane - duhovno-energetski proces (uzlaz Duha), a uz njega fizičko-prirodni (približavanje precesije i prolazak kroz fotonski pojas) te društvena zbivanja (tempiranje objave vanzemaljskog prisustva na Zemlji) čini jedinstvenim ovu fazu razvoja na Zemlji.

Osećate, radijacija je sve veća. Talasi svetla, snopovi koji se vide i tokom noći - velike količine energije se povećano i pojačano spuštaju na Zemlju i to svi osećamo: uzlazi Zemlja, sve i svi na njoj. Poplave, potresi, uragani ... bilo na površini planete na kojoj živimo, bilo u nama - imaju samo jednu funkciju... a to je čišćenje i oslobađanje svega nepotrebnog da bi smo, u nivoe i dimenzije Svetla, putovali lakši. Stoga je žestoko jer otpadaju najteži, najmračniji i najdublji zaostali blokovi. Pre nije bilo šanse da na oslobađanje, na površinu, izrone ovako duboki obrasci, tj složeni paketi.

Oni koji rade na Sebi, tj svojom svešću, mnogo su napravili u tom procesu, ali sada ne treba da se čude ako ih drma nešto što su mislili da su već davno iscelili ili nešto novo što se sada ispoljava, a da nisu imali ni pojma da to postoji u njima. Kao što znamo, centralno galaktičko Sunce emituje silnu količinu energije (talase, snopove svetla); naše sunce reaguje erupcijama, a na Zemlji radijaciju osećamo raznoliko. Globalno, kroz suše i navedene procese promena - nestanak vremena, "čudnu" atmosferu u vazduhu, klimu, vetrove, vode ... na Ličnom planu, odmotavaju nam se sećanja iz DNK i bistri se kristalna struktura tela: dakle, žestoko nam je.

Multidimenzionalnost prestaje da bude koncept - osećamo je kao stvarnost. Ako istovremeno osećate, banalno, da ne možete da jedete, pa ste u trenutku abnormalno gladni ili istovremeno osećate više stvarnosti - to je to. Ovo sa više stvarnosti: ključ je u fokusu. Ako ste primetili, manifestacije su momentalne - na tren vam se čini da ste raspadnuti, da vam je um raspadnut, ali ako se naterate na neki rad, koncentracija postane momentalna i maksimalna. Ovde je VOLJA rešenje - ako vas drma, a trebate da se saberete i radite nešto, VOLJA.. i polako, vraćajte se voljno na zadatak i pomalo. Uz to, kolektivno i lično se, oslobađaju najčvršći spojevi. Dakle, u redu je ako ste već ranije sa sobom rešili ove i one obrasce: sada izranjaju korenski uzroci, zato deluje zahtevnije nego ikada.

No, zračenje snage je toliko da se sve raspetljava u sekundi. Podsećamo, BELA SVETLOST je trenutno najjače vozilo u visine. Udišite je u telo i pustite je da čisti i radi svoje. Društveno, kao što znate, čeka se datum tj trenutak objavljivanja vanzemaljskih vrsta zemaljskima. Istina, Olimpijada je zaista lepa pozornica za ovakvo predstavljanje. Naši timovi rade na Kontaktu i šaljemo ujedinjene poruke da je čovečanstvo spremno za Bliski Susret Svetlosne Vrste. Suština je, dinamično je, to znamo, i tim više je ključ održati SEBE U CENTRU.

Počeće dinamična zbivanja, a kako se multidimenzionalnost realizuje, to može delovati intenzivno. Dimenzije se prožimaju, psihičke moći razvijaju i nevidljivo postaje vidljivo. Glavna prepreka je strah: moguće da ga osetite jer je sve nepoznato. Jedino je važno samo osetiti strah, a ne uplašiti se - znači, biti SVESTAN procesa i DAHOM VRAĆATI FOKUS. Pri susretu sa nepoznatim oblicima u vazduhu, bićima i energijama oko sebe, uvek ih proveravajte svetlošću: blagoslovite ih ružičastozlatnom svetlosti ljubavi srca i po reakciji ćete znati koje je prirode vibracija. Dizanjem u svetlost i ostankom u miru ste sigurni, koliko god intenzivno bilo.

Istovremeno, webom kruže reklame o tome da je dobro imati spakovane torbe za preživljavanje. Nije. Nužno je imati SPREMAN DUH. Proces Uzlaza je prvenstveno duhovni proces. Naravno, prati ga praksa i društvena zbivanja - zato što prirodna pretpostavka ovog procesa (spomenuta nova energija) omogućava novu, sazrelu Stvarnost: onu u kojoj stvaramo - društvo utemeljeno na razumevanju, prihvatanju i voljenju različitosti, svetlost i zvuk kao pogonsku energiju, te sistem utemeljen u prirodnoj hijerarhiji duše i duha. Svojevrstan Raj na Zemlji - da bismo ga ostvarili, prvo treba krenuti od sebe, preuzeti odgovornost za svoju vibraciju. Dakle, zbunjenost, strah, čudna stanja tela i duha (od fizičke preosetljivosti i umora, razdražljivosti i "ludila" do briljantnih stanja uvida) - osveštavajte DAHOM, a sa ciljem povrataka u MIR. U tom stanju - uvek ste "spašeni".

Kad smo kod SPASA i pomenutih kofera... stalno se ponavljaju informacije da smo SIGURNI I SPAŠENI. One ne znače da trebamo da sedimo besposleno, nego da smo sigurni u smislu da otpustimo paniku. Bez obzira što ne znamo tačan scenario, opustite se, jer smo sigurni. Kad smo istraživali trenutnu poziciju planete X (tzv. Nibiru, mada bića sa planete kažu da se ne zove Nibiru nego Helis) ustanovili smo da nam je prijateljska i ponovila se informacija o bezbednosti. Istina je, ona se tokom avgusta i septembra najviše približava zemljinoj auri, ali... sve je ok, kažu naši svetlosni galaktički.

Nebo iznad Zemlje je puno brodova - letelice se čak vide noću.Sigurni smo. Ne zato što će nas neko spasiti, nego zato što nas spašava naša Svest: (a već nas je spasio naš Duh): zahvaljujući tome imamo svest o procesima u nama i oko nas i zahvaljujući tome ćemo čuti svoju intuiciju koja će nas voditi gde je najsigurnije.

Zapamtite, mnogi od nas dolaze iz budućnosti: ovu stvarnost smo stvorili, pa verujemo svojoj kreaciji. Stvorili smo najbolje i najlepše za Sebe i nastavimo tako i dalje za Svet, jer sada mislima stvaramo najjače nego ikada !

Zato, mislimo i udišimo Svetlost, Radost, Ljubav.

Preuzeto sa: www.elementi.hr - veliko hvala za ovaj divan tekst :)

Moje priče o isceljenjima

HVALA TVORCU, ŠTO MI TE JE POSLAO !

326 km izmedju dva grada.
I jedan telefonski poziv.
Topli, majčinski glas (iako je pet meseci razlike izmedju nas) i neverovatan osećaj da mogu potpuno da joj verujem.
Tri tretmana.
Stojimo, jedna naspram druge, u Univerzumu.
Energija struji kroz telo.
Trnjenje, peckanje, toplo, hladno, lupanje srca, suze...
Kaže mi da je započeo proces mog isceljenja.

Neočekivano, nakon trećeg tretmana, dešava se nešto divno. Majka sam dvoje odrasle dece, često povredjena postupcima i rečima od strane sina. Iznenadjenje koje nam je te večeri priredio, ljubav i brigu za roditelje, koju davno nisam osetila, kao da se svetlo po njemu razlilo... Znam da se moje dete vratilo!

Nevidljiva prepreka koja je stajala izmedju nas je nestala i to je čudesno ! Jako sam srećna. Ni pomisao nisam imala o tome, da ta energija deluje i na tom nivou.

Osećam, da je proces isceljenja zdravstvenog problema zbog kog sam se i odlučila za ovu metodu isceljivanja otpočeo ali se unapred radujem svim lepim promenama u mom životu koje će vremenom nastupiti.

Hvala Univerzumu, hvala Tvorcu što mi te je poslao!
Rekonekcija i Rekonektivno isceljivanje Snežana Latinović, preporuke od srca. ♥

Sneška 27.10.2024.

                                                                                                  

ОЗДРАВИЛА САМ, ПРОМЕНИЛА СЕ И БАШ САМ СРЕЋНА ЗБОГ ТОГА !

Животне околности довеле су ме до тога, да сам временом све више тонула у депресију. Поред тога почела сам да осећам и неке здравствене проблеме. Након одласка код гинеколога на преглед и приспелих резултата, лекар ми је саопштио, да имам „промену“ на грлићу материце и да је потребна операција. Било ми је јако тешко, знала сам и осетила, да сама не могу више, да се изборим са собом, са својим мислима, емоцијама и стањем у којем сам се нашла. У том најгорем стању, сетила сам се Снежане и тога чиме се бави. Знала сам, да ништа није случајно! Верујем и знам да ме је Бог у право време, подсетио на њу. Позвала сам је и договориле смо се, када ћемо се видети и попричати. Виделе смо се истог дана. Рекла сам јој све, што сам тада у том тренутку осећала, испричала јој своју прошлост а и своје тренутно стање. Током тог разговора је било суза али је било и смеха. Договориле смо се око термина када ћемо радити реконективно исцељивање.

Договориле смо се, да ћемо сеансе радити на даљину јер ова енергија јача са удаљеношћу. Било је потребно, да легнем на кревет, затворим очи, да се опустим, да пратим и запамтим, шта ми се дешава и какве осећаје имам у току сеансе.

ПРВИ ДАН - Легла сам, затворила очи и првих пар минута је све било нормално. После неколико минута, почела сам да осећам топлоту, од главе до колена, а од колена до стопала, ноге су ми биле веома хладне. Неколико пута сам осетила стезање око срца али ништа болно, ни страшно. Лежала сам смирена, посматрајући реакције тела за време сеансе.

ДРУГИ ДАН - Осећај и реакције су биле готово исте као првог дана, једино што ме је благо заболела глава и то је трајало 2-3 минута и затим је прошло. То ми се поновило неколико пута. После овог третмана осећала сам се доста лакше.

ТРЕЋИ ДАН - Морам признати да је трећа сеанса била доста интензивнија. Осећала сам појачану енергију, јаче жмарце по телу, чак сам и плакала. Само одједном осетим тугу и почнем да плачем. После овог третмана сам се осећала најбоље.

Резултати нису били одмах видљиви, осећања, свест, разумевање, емоције све се то временом мењало. Како су дани пролазили, осећала сам се све боље и боље. Када би ми наишао бес или туга, сетила бих се Снежиног упутства и реченице „Ја сам у процесу исцељивања и све што осећам је оно што одпуштам“, изговорим ту реченицу и буде ми одмах много, много лакше.

Након Снежаниног предлога, да операцију одложим, ипак се нисам усудила, нисам била спремна на то и отишла сам на две интервенције. Закључак доктора је био следећи, ако резултат патолога не буде добар вадимо материцу. Нисам желела то да прихватим, дубоко у себи сам се надала, да ће све бити у реду а и Снежана ме је уверавала да ће бити тако. Након 3 недеље после операције, резултат је стигао и показао, да је све у реду и да сам здрава! Била сам јако срећна због тога! Пао ми је камен са срца јер од саме помисли, на мишљење лекара о томе, да треба да ми се одстрани материца, дизала ми се коса на глави! Хвала Богу на овој методи, која је стварно чудесна.

Од третмана је прошло 3 месеца, депресија је нестала а ја се осећам лако, мирно и растерећено. На неке животне ситуације реагујем сасвим другачије и смиреније него раније. Свакодневно осећам срећу у себи, коју раније нисам тако често могла да осетим. Постала сам захвалнија особа, разумнија за многе ствари, почела сам да обраћам пажњу на себе и на то како се осећам.

Сада се припремам и за личну реконекцију, осећам да сам спремна. Радујем се и том искуству и променама које ће ми она омогућити. После искуства са исцељивањем, сигурна сам да ће то бити нешто заиста посебно. Снежа ми је објашњавала, шта се тиме постиже. Нисам сигурна, да све то што сам чула, могу да замислим јер како она каже, да не може, да се опише та промена и осећај већ то треба да се доживи али сам сигурна да ћу после тога, сигурно бити још боље и осећати се још лакше и лепше.

Захвална сам Снежани на свему што је учинила за мене.

Она ме је спасила и подигла са дна. Ово исцељивање је променило и мене и мој живот на боље! Баш сам срећна због тога!

Марина,34 године 21.08.2023.

KAKO SAM PREŽIVEO "KORONU"

Napisaću ovde svoje iskustvo sa metodom Rekonekcije jer želim da za to sazna što više ljudi. Sve se dešavalo u julu prošle godine u jeku ovih „korona mera“. Moja devojčica (5god.) je dobila temperaturu. Nismo je odmah odveli kod lekara jer oni uglavnom kažu, da je potrebno da prodje bar 3 dana sa temperaturom, da bi posumnjali u neku bolest. Moja supruga je tih dana bila premorena, nije spavala tri noći, bdela je nad detetom a za to vreme su se na TV-u vrtele vesti o „koroni“.

Predpostavljam da je usled premora, brige i straha od korone dobila ubrzano lupanje srca i nije mogla da diše. Otišli smo na hitnu, gde su odmah posumnjali na koronu jer je imala temperaturu 37,7 uradili su joj analizu krvi i rendgen. Test joj nisu radili jer je odbila. Poslali su je kući uz dijagnozu upale pluća. Sutradan je detetu bilo još gore a onda je i meni počelo da bude loše. Nisam verovao u koronu ali usled pritisaka sa malog ekrani njihovih informacija o smrtnosti počeo sam i ja da sumnjam, da korona postoji. Počeo sam da se gušim i srce je počelo ubrzano da lupa, sve kao da padam u ambis. Bio sam u neverici jer nisam znao kome da verujem.

Ovde moram da napomenem, da sam zbog ove situacije počeo da pratim pokret „Dostojni Srbije“ i govore dr Dušana Dundjera koji je iznosio istine o ovoj korona prevari, objašnjavajući da je ova sadašnja vlast izdajnička i da je ta „pandemija“ usmerena protiv našeg naroda ali i protiv celog čovečanstva. Da se iza tog projekta krije duboka država i farmaceutska industrija.

Pošto sam bio sludjen i u neverici, razmišljao sam koga bih mogao pozvati od ljudi iz tog pokreta, da se posavetujem pre nego što pozovem hitnu. Setio sam se Gorana Ilića iz Beograda sa kojim sam bio povezan na fejsbuku. Pozvao sam ga i on mi je rekao, da zna ko može da mi pomogne, spomenuo mi je jednu ženu, koja je igrom slučaja upravo bila u njegovoj blizini i ubrzo mi je dao na telefon. Tako sam preko telefona upoznao Snežanu Latinović, koja se bavi Rekonekcijom. U razgovoru sa njom, rekla mi je, da je sve oko korone projekat i laž. Pošto mi je bilo jako loše rekla je, da će mi odmah uraditi isceljivanje na daljinu. Nakon što mi je dala uputstvo, prekinuli smo telefonsku vezu. To je trajalo oko pola sata i ja sam se nakon toga osećao kao preporodjen! Bio sam tako srećan i ohrabren da me to drži i dan-danas. Nakon toga smo se čuli i Snežana mi je objasnila, da to što je radila meni tretman, da je to uticalo i na suprugu i na dete jer smo svi povezani nevidljivim energetskim nitima. Rekla je, da je detetu dobro, kada su roditelji dobro i obrnuto.

Posavetovala me je, da ne gledamo TV i da budem podrška mojoj supruzi jer joj je slušanje tih vesti izazvalo strah i paniku i to se odrazilo na dete a kasnije i na mene.Zahvaljujući njoj, mi smo za par dana svi bili dobro. Biću joj zahvalan dokraja života jer da nije bilo nje, možda bih i na respiratoru završio.

Sad znam za ubuduće i za ne daj bože, šta može da pomogne meni i mojoj porodici. To što mi je Snežana pomogla me je još više uverilo, da ovaj pokret Dostojni Srbije zaista iskreno želi da pomogne svom narodu jer je Snežana jedna od njih. Imao sam tu srećnu okolnost da od njih saznam za ovu metodu, koja, ne samo da mi je pomogla, nego me je nekako i promenila. U trenutku, kad nisam smeo kod lekara i tražio neku alternativu, ja sam pronašao rešenje.

Hvala Snežani, hvala Goranu i pokretu Dostojni Srbije jer da nije bilo tih okolnosti u tom kritičnom trenutku, ko zna kako bi se sve završilo. Sve ovo što mi se dogodilo me je zainteresovalo, da saznam više o ovoj metodi. Nakon toga mi je Snežana sve do detalja objasnila, rekavši da je ova njena intervencija bila samo mala pomoć u odnosu na to, šta sve omogućava metoda, kada se urade 3 tretmana kao i lična Rekonekcija koja se radi kasnije. Tako sam odlučio, da ću prvom prilikom, kada mi to dozvole okolnosti, Rekonektivno isceljivanje primeniti na sebi, onako kako treba i uraditi i ličnu Rekonekciju.

Na kraju mogu samo da kažem, da od srca preporučujem svakom, ko ima bilo kakvih zdravstvenih problema, da se odluči za ovaj vid isceljivanja, naročito u današnje vreme,kada lekari odbijaju preglede, operacije i lečenje bolesnih ljudi a zdrave ljude testiraju i svrstavaju pod koronu.

Srdjan Regodić

Sremska Mitrovica

ŽIVOT MI SE PROMENIO IZ KORENA! ♥                             

Nisam znala šta je Rekonekcija,nisam se usudila čak ni da pitam. Čitala sam po internetu ali mi ništa nije bilo jasno.

Došla sam kod Sneže da se družimo.(30.03.2012.godine) Pričale smo... U to vreme me je jako mučio moj dolazak u Srbiju, kako da se zaposlim, da završim ono što zaista želim, bila sam emotivno nezadovoljna i bila sam bolesna.

Lečenje je trajalo dve godine. Imala sam policistične jajnike - poremećaj hormona a menstruaciju sam održavala i kontrolisala lekovima, materica mi je bila zavaljena. Doktorica me je obeshrabila, svaki put, kad bih otišla ne pregled. Govorila mi je, ako nastavi ovako da mi se pogoršava stanje, postoji mogućnost da budem neplodna...

Moja prva dijagnoza bila je samo ciste na jajnicima - ništa više.

Sneža mi je uradila tretman. Legla sam,rekla mi je da posmatram zatvorenih očiju šta osećam, šta mi se dogadja...Počeli smo,osećaj je bio predivan.

Već iste večeri upoznala sam Dejana kod Sneže. Nikada pre nisam videla nekoga sa tako lepim očima. Prepoznala sam ga. Pored njega sam počela da se osećam lepše i slobodnije. Počela sam da vozim bickl, da gledam u sunce,promenila sam ishranu - više ne jedem meso...sve je postalo toliko lepo, da nisam ni primetila kada je prestao moj bol u stomaku. Tada sam znala da sam zdrava.

Poželela sam da odem kod lekara i to dokažem, medjutim to se sve nekako odlagalo, sve dok nisam ostala u drugom stanju :) Doktorica me je pogledala i pitala: Kako, kad ovi lekovi i nešto je promrmljala... ja sam se samo nasmejala. Naravno, bila sam potpuno zdrava :)

Par meseci pre toga su mi nestale i bradavice sa prsta, imala sam ih 5. Nijedne nije bilo, samo su nestale!

Dejan je u međuvremenu postao praktičar Rekonekcije. Sada rastemo, svi zajedno, sa divnim Aleksejem.

Od tada se mnogo stvari promenilo, ne mogu sve ni nabrojati, sve lepo i pozitivno.

Hvala Snežo što si mi omogućila ovaj proces isceljivanja koji je promenio moj život.

Mirjana                22.03.2014.

     

DANAS JE STIGLA DIVNA VEST     

   

"Tumor veličine 8cm se smanjio na 4cm, nakon mesec dana od

poslednjeg (trećeg) tretmana!"

Stanka                26.02.2014.

Napomena: 

Tumor - markeri su "poludeli" jer nalaz pokazuje da su povećani deset puta nego kada smo započeli ... ne marimo za to...to je pokazatelj, da naša mudrost u nama - radi za nas!

Kada se proces isceljivanja bude završio, tumor-markeri će i to pokazati. Srećna sam danas i svaki put, kada oni kojima odradim tretmane, poslušaju moje uputstvo a to je opisano u ovom dole tekstu "Rekonekcija - instrument u službi isceljenja samog sebe" - imaju poverenja u proces i učestvuju u njemu svojim pozitivnim stavom.

Pored ove čudesne isceljujuće metode,dobrim delom zasluge pripadaju ženi kojoj sam radila tretmane jer je prihvatila i imala poverenja u proces, kao i njenim ćerkama koje su svojim pozitivnim stavom i podrškom doprinele, (čitajte dozvolile) da se isceljenje dogadja nesmetano. Baš sam srećna zbog toga!

PROŠLO JE BEZ OPERACIJE           

                    Hvala Bogu, što je moja Ivana tebi poverovala a to je presudilo, da ti poveruju i njeni roditelji.

Umesto na drugu operaciju palca, završila je kod tebe. Još malo....pa će biti isti kao zdravi palac i nokat na drugoj nozi!

H V A L A  TI  S N E Ž O !

Slavica Bogosavljev           24.05.2013.                      

Napomena:

Radi se o palcu na nozi, gde je nokat urastao u meso i gde je ranije radjena hiruska intervencija pa se nakon kratkog vremena ponovo pojavio isti problem.

U medjuvremenu se Ivana javila da je palac "skroz normalan!" 

POLETELA SAM !                        

                      Nakon određenog vremena, posle 3 tretmana Rekonektivnog isceljivanja, pristigla je poruka:

"Ja nekad, kao da ću poletiti, ne mogu virovati, da tako dobro može biti ! "

Marija iz Biograda na moru   21.03.2013. 

Napomena: Najlepši trenutak kada je isceljivanje u pitanju je kada dobijem povratnu informaciju.

"KAO RUKOM ODNETO"         

Moja Milica ima dve i po godine. Dva dana je imala temperaturu 39. Davala sam joj Brufen sirup od 5ml., nije vredelo, spuštala se samo do 38.

Drugog dana, moja devojčica je i posle sirupa, tuširanja mlakom -

hladnom vodom, obuvanjem čarapica natopljenih sirćetom pa onda narendanim

svežim krompirom i nije vredelo ništa - imala i dalje temperaturu 39.

Odlučila sam da pozovem Snežanu, da joj uradi rekonekciju,(inače sam zdravstveni radnik) da i to pokušam pre nego što krenem u bolnicu.

Nakon tretmana je mirno zaspala, temperatura je još za vreme tretmana polako padala. Sledećeg jutra se probudila vesela i tražila je odmah da pije mleko. Obradovala sam se jer prethodnog dana nije ništa jela.

Nisam mogla da verujem svojim očima, da je to moguće, kao "rukom odneto"!

Da napomenem još nešto...Imala je ujede od komaraca po ručicama.To veče kad je legla, znači pre tretmana je bila sva u blandama, koje su se od češanja zažarile i otekle a sutradan su se videli samo blago crvekasti tragovi, kao tačkice na mestima gde su bili ujedi.

Dragana                12.07.2013.

OVAKO NEŠTO, ZAISTA NISAM OČEKIVALA!       

             

O efektima Rekonektivnog isceljivanja na telo i njegove funkcije mogla bih da pišem veoma mnogo; međutim, ovde hoću pre svega, da podelim iskustvo,

koje se tiče uticaja Rekonekcije na moj način poimanja sveta oko sebe i moju

organizaciju vremena. Zaista to nisam očekivala ali efekat se pokazuje sa svakim novim danom sve više!

Od detinjstva sam imala problem sa velikom potrebom da me ljudi prihvate. Bila sam poslušno dete, dobra učenica, još bolja studentkinja,požrtvovana supruga i majka koja se stalno trudila da bude bolja i od sebe i svima okolo ugodi i više nego što je izvodljivo. Rezultat: narušeno zdravlje,težak razvod i neprestano osećanje besa - ne toliko prema drugima nego upravo prema sebi.

Optuživala sam sebe da nisam dovoljno dobra, da se nisam dovoljno trudila, da nisam znala šta treba da učinim. I zaista, nisam znala kako da ugodim ocu, mužu i pretpostavljenima na poslu, šta da uradim da već jednom budu zadovoljni i pruže mi bar malo priznanja i poštovanja. Na poslu sam radila više i bolje od mnogih - rezultat: dva otkaza bez otpremnine a u privatnom životu, bruka živa: kad nisam imala novca (a bilo je takvih perioda), uzalud sam se obraćala ljudima, jednostavno su me otpisivali kao nesposobnu (što sam zaista o sebi i mislila). Kad je novac ušao u moj život, odjednom je tu bila masa ljudi koji žele da se "druže". Primetila sam - nisam blesava - da sve što se jede i pije na tim druženjima finansiram i da me koriste, ali svejedno nisam nalazila snage, da to prekinem i da razjurim te otimače energije.

Dešavalo mi se da, naročito od kad su deca odrasla, panično zovem "prijateljice" da se vidimo i družimo a one me, bez mnogo priče,skidaju sa dnevnog reda i ja provodim sama još jedan vikend. Optuživala sam sebe, da nisam sposobna da sebi pronadjem čak ni partnera, iako sam bila spremna, da trpim neviđene gluposti od onih za koje bih se zainteresovala.Kao magnet sam privlačila upravo takve pored koji me nisu cenili, ni poštovali.

Pročitala sam gomilu knjiga o sticanju samopoštovanja, negde na nivou razuma znam da sam osoba vredna svake pažnje, ali podsvest je uporno govorila nešto drugo. Išla sam i kod psihologa, o, da... Bolje da sam spavala nego što sam vodila te besmislene razgovore sa navodnim stručnjacima, koji piju samo najskuplju viljamovku i jedu samo najskuplju šunku na moj račun, naravno. U meni je rastao pakleni bes: zar baš za mene nema pomoći?

Ne bih se odlučila na rekonekciju, ne bih se usudila, da mi moja odrasla deca nisu dala blagoslov da to učinim, budem srećna, da živim svoj život. Tako sam se odlučila. 

E, posle ovolikog uvoda, mogu da kažem: 

Da više ne osećam strah i paniku kad popodne ili veče treba da provedem sama. Radim razne kreativne stvari, pročitam nešto što me zanima,upalim sveću ili mirisni štapić ili jednostavno ćutim i DOBRO MI JE. Sa ljudima se, evidentno, manje družim: prvo, družim se sa manje ljudi, drugo, manje vremena provodim sa njima. Malo se kod nas govori o tome, kako razna druženje mogu da oduzmu energiju a da zauzvrat ne pruže baš ništa osim osećanja razočarenja.

Posle Lične rekonekcije izoštrio mi se neki čudan osećaj za ljude: jasno vidim i čujem ko mi želi dobro. Neki ljudi su mi simpatičniji nego pre rekonekcije jer jednostavno osećam i znam da su dobronamerni. Neki drugi su mi postali nepodnošljivi: ispod njihovog glasa kao da čujem - zvuk motorne testere, pritajenu zavist i želju da povrede. Jedna "prijateljica" me, učtivo rečeno, zafrkava još od "prvog vagona", stalno ima neke primedbe na račun moje dece, naročito ćerke, zato što se još nije udala a ima "već" 24 godine, i ja sam kulturno prelazila preko toga, do nedavno,kad sam odlučila da to maltretiranje više neću da trpim.

Druga vrlo draga prijateljica, kojoj sam se našla kad god je bilo potrebno, prošlog vikenda me zove i kaže, da je kod nje u zgradi nepodnošljiva buka, komšija nešto buši "hilti" bušilicom i da će to trajati do kasno u noć. "Pa dođi kod mene", kažem ja. "Dobro, evo sad ću", odgovara ona. Ovaj razgovor se vodi oko 14 popodne. Proverim, ima li u kući kafe i nekog odgovarajućeg posluženja, vidim da ima i čekam je. Dok čekam,slikam. Prolaze tako sati a ja se zanela u svoj posao i ni ne primećujem, da se uveliko smrklo i prošlo 18 h. Pozovem prijateljicu na stabilni i mobilni telefon, ne javlja se, OK, slikam ja i dalje. Do nedavno ( tj. do pre rekonekcije) ja bih nju zvala svakih pola sata i čudom se čudila što ne dolazi. Najzad se javila moja draga drugarica a bilo je već 21h, kaže da je bila kod tetke (mogla je baš i da se javi da neće doći) i još me pita "jesi li ti sve vreme sedela kod kuće i čekala me?" "Ne, nisam, ali, gde god sam išla nosila sam mobilni", odgovorim veselo. To je izgleda nije zadovoljilo.

Do nedavno, ja bih se sva umazala od plača što me je još jedna prijateljica razočarala, a sad sam se osećala odlično i za čudo nije uspela da mi pokvari raspoloženje. Već nekoliko puta ista osoba me "ispaljuje" kad god se nešto dogovorimo, pa mi se čini da ću se u buduće više dogovarati sa onima koji poštuju dogovor.

Ista stvar i na poslu: kao da se odnekud pojavljuju korektni i razumni saradnici, koji iskazuju poštovanje mog rada a oni drugi nekako otpadaju. Godinama sam i ja "otpadala" radeći džaba za političku stranku, a kad je ista stranka došla do lepe pozicije u lokalnoj vlasti, saopštila mi je da se nisam dovoljno zalagala. Do nedavno, bila bih očajna što je neko, ko ne zaslužuje, koristio moj rad i znanje, sad polako počinjem da osećam olakšanje. Nema više neplaćenih obaveza, nema glupih sastanaka na kojima se do besvesti govori o ničemu i posle kojih boli glava. Sad se pitam, kako sam to mogla, da trpim i da radim sama sebi? Bar da im nešto dugujem, nego baš ništa - a ja sam se osećala kao izdajnik domovine kad ne odem na neki od sastanaka. Sad to osećanje više jednostavno ne postoji.

Da sam o svemu ovome pričala sa stručnjacima (psihologom ili psihijatrom) imala bih verovatno nekoliko nerazumljivih dijagnoza i šaku lekova koji ne služe ničemu, a prava je sreća ako još i ne naškode zdravlju, jer naše emocije i intuicija tim ljudima su ili smešni ili su znak bolesti. Moje uživanje u samoći "stručno" se zove "agorafobija", moja potreba, da zamračim sobu da bih lepo spavala zove se "niktofilija", moje okretanje slikanju umesto političkim sastancima bilo bi okarakterisano kao kriza srednjih godina i gubitak identiteta a celokupna promena kroz koju prolazim nazvala bi se "prikrivenom depresijom". Možda bih bila

okaraterisana kao osoba opasna po društvo zato što se klonim praznih tračerskih

razgovora i besmislenih formi učtivosti. Sve češće mi se dešava da tresnem pravu istinu i kažem šta mislim i osećam iskreno, ne obraćajući pažnju na užasnutu okolinu.

Ne, nisam postala gruba i ogorčena, čega sam se upravo bojala, zbog brojnih razočaranja i uvreda koje sam podnela u životu.

Naprotiv, postajem srećnija a time, nadam se i bolja osoba.

Stanislava                20.02.2013. 

ENERGIJA SADA RADI ZA MENE !  

                     

Pozdrav mojoj dragoj prijateljici.

Trudiću se, da budem kratak i da ti u ovoj poruci opišem svoje stanje nakon odradjenih tretmana.

Sećam se našeg spontanog upoznavanja kada sam prvi put čuo za Rekonekciju i Rekonektivno isceljivanje. Istog trenutka poželeo sam, to što sada imam, MIR i ZDRAVLJE u svom telu.

Haotične misli, nestabilno spavanje, EGO, loša komunikacija sa roditeljima i posesivna ljubav su mi bile prepreke, koje sam želeo da prevaziđem i zaista jesam!

Posle trećeg tretmana sam skinuo odelo starog Raše i bukvalno progledao. Moj pogled na svet i život je totalno drugačiji. To sam JA ali posmatram okolinu i situacije potpuno drugačije.

Sa lakoćom se suočavam sa problemom ako postoji ali se nekako, na brz način i reši.

Sada imam svoje misli u glavi, pošto mi se najzad "gust saobraćaj" u glavi regulisao,:) Spavam kao beba, komunikacija sa roditeljima mi je mnogo bolja čak neuoporedivo bolja, postao sam jasniji SEBI I DRUGIMA.

Ljubavi imam još više prema svemu a posesivnost je prošlost, hvala Bogu.

Siguran sam, da tek predstoji lepo vreme i da sada energija radi za mene. Jedva čekam Ličnu rekonekciju!

Neizmerno sam ti zahvalan Snežo i tvojim zlatnim rukama jer su unele zdravlje, ljubav i sreću u moj život a verujem i drugim ljudima.

Radovan Čvorak                                                                         31.01.2013.  

                  

   

KAO DA MI JE PONOVO TRINAEST...

Posle lične rekonekcije osetila sam, prvo, da bolje spavam. Dešava mi se da prespavam celu noć, negde od 23 h do 7 ujutro bez buđenja – što je od moje dvadesete godine (sad imam pedeset dve) bila samo pusta želja. Ako spavam

i kraće, budim se odmorna i pribrana (znam gde se nalazim i ustajem orna i

raspoložena za sve izazove tog dana).

Primetila sam, kao veoma važno, da se moj organizam čisti od nepotrebnih sadržaja. To je ponekad drastično, ali, kako vreme odmiče, sve više mi prija. Nemam više potrebu za skoro neprestanim unošenjem hrane i višesatni sedenjem pred televizorom. U stvari, između obroka prolazi sve više vremena a da ne osetim glad. Čulo mirisa se izoštrilo, mnogi mirisi mi više uopšte ne prijaju

Na isti način, organizam nastoji da se oslobodi i drugih sadržaja koji mu ne koriste: ne mogu više (ili ne želim?) da gledam kolosalno glupe informativne emisije i zastrašujuće filmove niti da čitam zbrkane dnevne vesti. Dosadni sastanci na kojima sam nekada provodila večeri sad su prošlost – i ne vraćam se staroj praksi. Radim stvari koje me zanimaju i prijaju mi.

Probudila se kreativnost, potreba da slikam i crtam. Moj dugogodišnji problem, grčenje palčeva (zbog koga sam ispuštala stvari iz ruku) nestao je, jer, u pitanju je samo bila – potreba prstiju da drže slikarsku četkicu. Izložila sam svoje radove na jednoj zajedničkoj izložbi, nastaviću da slikam.

Život se menja svakog dana na bolje. Budim se odmorna i odlazim uveče na spavanje zadovoljna postignućima proteklog dana. Zdravstveni problemi izbijaju u vidu simptoma davno potisnutih bolesti, pojave se, da bi nestali i otišli. Svesna sam da otpuštam sve potisnute sadržaje od ranije.

Oblik tela se menja. Jednom izgubljeni suvišni kilogrami nisu se više vratili. Osećam potrebu da hodam, plešem, za sada još bez publike :).Primećujem da sve češće pevušim neku omiljenu melodiju.

Život ima smisla. Strahovi su nestali, ostala je samo čista radoznalost. Osećam da je sve u redu. Snovi me ponekad podsete na moje prošle strahove, ali sa buđenjem, ostaje samo razjašnjenje problema.

Moji poslovi napreduju sa lakoćom, o kojoj pre rekonekcije nisammogla ni da sanjam. Uvek sam bila odgovorna osoba, stroga prema sebi i svojim obavezama. Sad je drugačije: iako ne zapostavljam obaveze, obavljam ih orno i veselo i ne zamaram se.

Doživljavam neočekivana priznanja i ohrabrenja od ljudi iz svog okruženja. Kažu da sam se mnogo izmenila i pitaju da nije u pitanju neka nova ljubav? Odgovaram: Daaaaa, prema sebi! Onda se i oni nasmeju, vidim, ne veruju.

Ali, ne marim.

Odnosi sa dragim ljudima drastično se popravljaju. Odnosi sa ostalim ljudima – manje zamaraju, a sve češće zapažam da postaju bolji. Oni koji ne mogu da se poprave – nekako skliznu dalje od mog života i vremena. Samoća mi ne smeta i ne plaši me, a društvo – biram.

Nekad sam gubila mnogo snage u pokušajima, da pomognem ljudima koji zapravo i ne traže pomoć nego samo oduzimaju energiju. Počela sam da prepoznajem kad je reč o osobi koja samo oduzima energiju, pa se bez napora udaljujem od takvih.

Više ne optužujem ni sebe ni druge zbog stvari koje su prošle. O budućnosti mislim sve najlepše, onako, kao sama od sebe.

Osećam se, u stvari kao neko ko se probudio posle teške bolesti i ustanovio, da se – neočekivano – oseća sasvim dobro. Kao proleće posle zime i kao zemlja posle kiše. Kao posle časno obavljenog teškog posla. Kao da sam skinula teret od 100 kila i 100 godina. Kao da mi je opet trinaest.

Uvek sam bila dobra sa rečima, nije mi falilo načina da se izrazim; međutim, mislim da za sada ne nalazim reči, da opišem sve dobrobiti od isceljujućih tretmana i lične rekonekcije. Izgleda da je neophodno lično iskustvo, jer, kad opisujem kako se sada osećam, sve mi liči da me ljudi ne razumeju. Bezrezervnu podršku pružila mi Snežana Latinović nakon tretmana dok sam prolazila kroz proces isceljivanja kao i nakon lične rekonekcije.

Ostalima očigledno nije jasno, misle da je u pitanju neka čarolija – ili ko zna šta, ali to nije ni bitno. Kome treba, naći će put. Meni je dobro, što i dugima od sveg srca želim.

Sofija

A ŠTA, AKO NI OVO, NE USPE ?

Na rekonektivne tretmane odlučila sam se jedva teškom mukom, to priznajem, preovladavao je strah: a šta ako NI OVO ne uspe? Organizam mi je takav (ili mi je možda takav mentalni sklop) da većina tretmana kojima sam se podvrgavala u životu – što klasičnih medicinskih što alternativnih - jednostavno nije delovala, nije bilo nikakvog efekta, barem nikakvog primetnog efekta. Zbog toga osećam duboko nepoverenje prema svemu što mi se predstavlja kao dobro i korisno – odmah zauzimam odbrambeni stav, ne bih li nekako izbegla još jedno povređivanje.

Oporavljala sam se i od gubitka dragog prijatelja, koji je umro od raka pluća, iako u životu nije pio niti pušio, bavio se sportom, živeo jednostavno, pomagao ljudima. Razbolela mi se i draga prijateljica, upravo tog leta kad sam razmišljala o rekonekciji. Međutim, koliko god da sam se premišljala, odluka je sazrela odjednom, tako naglo da sam se iznenadila, posle jednog naizgled običnog razgovora u kome sam izrazila želju da krenem drugim putem, a ne putem kojim većina stanovništva ovde ide – prema teškoj bolesti i još užasnijem lečenju.

Prelomila sam dakle i došla na tretmane.

Možda je prevladavalo to što Snežanu Latinović poznajem od detinjstva, možda nije – tek, ja sam prema dogovoru došla na sva tri tretmana i nijednog trenutka nisam pomislila da prekinem, odustanem, pobegnem glavom bez obzira ili nešto slično. Posle prvog tretmana – spavala sam kao jazavac cele noći. Posle drugog tretmana – dobro se sećam – sanjala sam tako užasne snove o svojoj deci, da sam se probudila oblivena ledenim znojem.

Srećom pa mi je Snežana objasnila da takve pojave nisu ništa neobično – one samo znače da je organizam započeo proces oslobađanja od nagomilanih štetnih sadržaja. Posle trećeg tretmana počela sam da osećam da se stvari zaista menjaju.

Imala sam do tada neobičan zdravstveni problem: u neko doba noći budio me je snažan bol u stomaku, praćen nagonom za povraćanjem. Ovo se dešavalo bez najave, nezavisno od hrane koju bih pojela u toku dana ili za večeru – i užasno me je plašilo. U neko doba noći, pred zoru, valjam se po podu od bola, sama u kući, ne znam da li da zovem hitnu pomoć – da bi sa svitanjem ceo problem nestao, kao da se ništa nije dogodilo. Analize kod lekara nisu pokazivale ništa, baš ništa. Ostalo je još da me pošalju kod psihijatra – iako je bol bio stvaran. Elem, posle trećeg tretmana, kad sam se u neko doba noći probudila gušeći se u užasnom osećanju da treba da povraćam, kao da sam sama sebi rekla „e svaštaaaa!!!“ – i ti simptomi su nestali !!!

Od tada ih nemam. Noću mogu da spavam ili da budem budna, ali znam da se neću probuditi povraćajući i gušeći se od rođene pljuvačke čak i kad nemam hrane u želucu.

Problem sa nesanicom je nestao. Problemi sa kožom se smanjuju i nestaju. Suvišni kilogrami polako ali sigurno nestaju i ne vraćaju se.Komplikovani odnosi s ljudima otpadaju, jednostavno, prestajem da se družim sa osobama koje me zamaraju.

Snovi su vrlo intenzivni, a u periodu posle tretmana bivali su zapanjujuće živi, kao da se zaista događaju, u punoj stvarnosti, čudila sam se kad se probudim.

Organizam se praznio na drastične načine, izbacivanjem velikih količina telesnih izlučevina, zastrašujućeg izgleda i jakog mirisa. To nije dugo trajalo, oko dve nedelje i ostavilo je oporavljeno telo, kao da mi je odstranjeno nešto što mi uopšte nije trebalo – da se izrazim u slici, iz mene je izišla reka otrova i ostavila me da se zadovoljno oporavim.

Odnosi sa decom i njihovim ocem se popravljaju svakim razgovorom. Nekako mi se čini da se popravljaju sami od sebe, kao čarolijom.

Idem na mesta koja mi prijaju.

Drastično sam smanjila broj i dužinu odlazaka na dosadne sastanke i među ljude koji mi oduzimaju energiju – NA NULU.

Nedavno nisam verovala da sam sposobna za takav zahvat u svom životu. Mislila sam da ću doživotno služiti interesima drugih, koji me skidaju kao sa čiviluka onog časa kad im zatrebam a potpuno zaborave kad im nisam potrebna, dok ja tugujem i osećam se iskorišćeno. Gotovo je s tim nezdravim tretmanom same sebe, a oni koji su računali na mene ne pružajući ništa zauzvrat– neka se snalaze.

Takođe su na nulu svedeni odnosi sa ljudima koji mi žicaju pare i usluge. Zdravo za zdravo kad se sretnemo, i ništa dalje osim toga. Kakvo olakšanje!

Sećam se, intenzivno se sećam, mnogih stvari koje sam potisnula u pokušaju da zaboravim, samo sad te stvari više ne mogu da me spreče ka ostvarenju želja ili da me povrede.

Kažu mi da sijam, a to primećujem čak i ja.Rekonektivni tretmani promenili su mi život.Dobro sam i radujem se svakom danu.

Počela sam upravo posle tretmana da slikam i ukrašavam svoj mali svet – odnosno, nastavila sam tamo gde sam stala još kao srednjoškolka.

Čuda su moguća i upravo se događaju!

Sofija

IZGOVORILA SAM TU ČAROBNU REČ...I TO SE DOGODILO !

Nakon što se sa 3 tretmana pokrene ovaj proces isceljenja ili vraćanja u ravnotežu, nastupa određena reakcija,prijatna ili neprijatna.Uglavnom se tokom reakcije ispoljavaju simptomi problema zbog kojih

smo se i odlučili za rekonektivno isceljivanje. Ako je neko imao česte glavobolje onda se to ispolji kroz reakciju.

Naše ćelije pamte sve što nas je bolelo, sve što smo doživeli i potisnuli.U ovom procesu se događa, da se tih zapisa oslobađamo, otpuštamo i sve mora da "prođe kroz nas" da bi otišlo zauvek.Ovaj proces se odvija na svim nivoima našeg bića: mentalnom, emotivnom, fizičkom i na nivou duše.

Često se događa, da prvo mora da dođe do promena na nekim drugim

nivoima, da bi tek kasnije nestao fizički problem zbog kojeg smo se i 

odlučili za rekonektivno isceljivanje.

Ljudi često očekuju da će nakon 3 tretmana odmah biti dobro (što naravno nije isključeno) i često se odmah na početku razočaraju, kada ne bude tako - kako očekuju.

U tom trenutku počinju svojim stavom i mislima negativno da utiču

na proces i da ga "sabotiraju". Setimo se, koliko su moćne naše

misli! Zbog toga se treba prepustiti ovom procesu bez ikakvih očekivanja.

To ponekad liči na veliko spremanje, prvo napravimo haos, izbacimo sve iz plakara pa krenemo da razvrstavamo...pa tek nakon izvesnog vremena i truda sve dodje na svoje mesto i nastane red.

Znači, treba biti svestan da je potrebno vreme i imati poverenja.

Ono što ne mogu dovoljno da naglasim je, da željeni rezultat zahteva da UČESTVUJEMO u svom procesu isceljivanja. Jako je važno da budemo svesni toga šta nam se događa!

Ako nas zaboli grlo,(a imali smo problema sa grlom ranije) da ne mislimo, da smo se prehladili jer će nas takvo razmišljanje strpati u krevet bar na dve nedelje(kao što to obično i biva kod prehlade i gripe).Biti svestan i učestvovati u procesu znači, setiti se da je to simptom koji je "isplivao na površinu" da bi se oslobodio i radovati se tome:"Dobro je...samo neka "odlazi" sve što mi nije potrebno"!Tada to traje vrlo kratko,sat-dva ili dan-dva,već kako kod koga.To znači učestvovati - podržati proces!

Naravno iskustva su različita kao i reakcija jer smo svi različiti a ovo su samo primeri, kojima želim da objasnim ono što je suštinski isto u ovom procesu isceljivanja.

Daca mi se obratila zbog problema sa ramenom i zbog strahova u nekim situacijama, koji su se ponekad pretvarali u paniku. Pročitala je knjigu Rekonekcija i Rekonektivno isceljivanje, oduševila se i počela malo da se igra sa energijom i rukama, onako kako je to u knjizi objašnjavao dr.Eric Pearl...

Zamolila sam Dacu za dozvolu, da ovo podelim sa svima vama. Ovaj razgovor između mene i nje je značajan jer objašnjava proces isceljivanja na najbolji način.

Razgovor sa Dacom, nekoliko dana nakon odrađenih tretmana.

10:25pm Daca

Draga Sneki! Nisam te zaboravila,cak naprotiv,mislim na tebe svaki dan,nadam se i ti ponekad na mene :D Samo ukratko da ti kazem moje zapazanje posle tretmana. Dakle,problema uvek ima ali sam primetila, da se nekako na brz i lak nacin resavaju. Mogu slobodno reci, da sam odlučnija kada je u pitanju neki izbor, što ranije nije bio slucaj, rekla bi da imam i vise samopouzdanja. Raspolozenje kad kako, dakle promenljivo i najvaznije, suocavanje sa nekim od strahova...to je uglavnom to a ocekujem jos mnogo toga i nadam se najboljem.

Da...da ne zaboravim, igrala sam se malko sa rukama i primetila da je energija mnogo, mnogo jača nego pre tretmana! To me posebno raduje! Mozda i bude nešto od mene. Što se ramena tiče ne osećam za sad nista, ne znam al se iskreno nadam da je isceljeno, mnogo sam ti zahvalna! Sneki, ti si nesto najbolje što mi se desilo u životu, najiskrenije ti velim! Samo mi reci, da li mogu da očekujem,da mi se povuče ova pusta vena, što mi zadaje muke? Punooooo pozdrava sa mora!

11:35pm Snežana Latinović

Draga moja Daco, radujem se! :) mada sam očekivala ovakve vesti jer tako deluje ova energija! :D

Naravno da možeš da očekuješ, da se i to sa venom sredi jer je proces kod tebe još uvek na samom početku...i ne samo to! Videćeš, uostalom i sama šta će još toga lepog da se dogodi.

Sa ova tri tretmana smo tek pokrenuli energiju i ovo što si primetila do sada je tek početak! :D  Sada ta energija radi za tebe!

Jako mi se dopada ovo što si napisala, pa sam htela da te pitam, da li mogu ovo da postavim na stranici gde pišem iskustva nakon Rekonekcije. Imam mnogo dobrih rezultata ali mali broj ljudi je spreman da to podeli sa drugima.Ovo kako si mi napisala mi je jako slatko i iskreno a to znači mnogo ljudima koji razmišljaju, da li Rekonekcija baš tako deluje, onako kako o tome pišem. Najbolji je utisak kada neko to doživi, pa napiše. Naravno, u potpisu može stajati tvoje puno ime i prezime ili samo nadimak. kako god ti želiš!

Ljubim te puno i očekujem još mnogo lepih promena kod tebe, sve mi piši, da se i ja radujem. Ljubim te puuuno,puno! 

11:59pm Daca

Naravno da mozes, tek me to raduje,možda nekome posluži moje iskustvo. U potpisu neka bude Daca, inace me tako zovu. Naravno da cu ti pisati, dosadna sam, znam al nekako sam slobodna prema tebi, kao da te poznajem 100 godina i najvise od svega bi volela, da se licno upoznamo, dace Bog ! Ljubim te puuuuunoooo! 

12:32am Snežana Latinović

Hvala ti i piši slobodno, mene uvek obraduje jer mi znači,kada ,mogu da pratim kako teče proces isceljivanja jer nije isti kod svakog a naročito, kad mi pišu dragi ljudi, poput tebe. Puno te ljubim,naravno da ćemo se videti, ako to želimo onda će se Univerzum (Bog) postarati za to! 

10:28pm Daca

Sinoc me strašno bolela glava! Razmišljala sam, da li da popijem lek protiv bolova, na kraju odlučih da legnem pa valjda prodje.Pazi sad Sneki,legla al nikako da nadjem polozaj,da se namestim nema šanse i dalje boli,pulsira, promrmljam onako u sebi, ma da oće sad odmah, da me prodje ova pusta ,glava...kad čuda... počelo snažno strujanje,zatezanje u čelu, potiljku, slepoočnicama pa kao da mi neko prstom stiska oči, zatim usne počele da se pomeraju kao da govore pa nozdrve da se šire i skupljaju, obrazi poigravaju...uhvatila me panika, priznajem! Htela sam da iskocim iz kreveta i pobegnem kunem ti se, zatim sam se pribrala i rekla samoj sebi: pa dobro je, šta sad paničiš, energija radi za tebe, ne može ti se ništa loše desiti! I dalje strujanje, zatezanje,pritiskanje pa kao da žari izmedju očiju i tako je to trajalo,da ti pravo kazem, ne znam koliko a onda je nasledilo olaksanje. Glava vise nije bolela...a ja...zapanjena...naravno prvo što sam pomislila, mora da sam umislila pa probala, da ponovim isto al nema sanse,to je nemoguće ponoviti.Nesto se zaista dogodilo i meni pomoglo! Dugo nisam mogla da zaspim, sve sam premotavala film, da bi na kraju shvatila šta se zapravo desilo. Izgovorila sam tu čarobnu reč: "Da mi je sad odmah..." i to se dogodilo!

Hvala ti Sneki, učitelju moj! Pozzzzzz ...

11:09p m Snezana Latinovic

Ma...bravo! Baš sam srećna i jako mi je drago...! 

To se zove biti svestan! I to je u ovom procesu najvažnije...Sada si videla, da kad se energija pokrene ona zaista radi za tebe.Sve što treba je da i dalje posmatraš proces i imaš poverenja! Sve se događa za tvoje najbolje dobro! :D

Hvala ti što me uvek obraduješ i što to deliš samnom jer je ta

povratna informacija meni zaista dragocena. Ljubim te puno,dušice...

NAKON REKONEKCIJE, ZALJUBILA SAM SE U ŽIVOT

Prvi kontakt sa pojmom rekonekcije bio je 2005.godine,kada sam na jednoj od

televizija slušala o istoj.Pokušavajući da objasni ovaj neobičan proces,gospođa

koja se time bavi je,kao gosta u emisiji,pozvala i ženu,koja je prošla kroz

proces Rekonekcije.Ona je na predivan način objasnila o čemu se zapravo radi.

Bolovala je od karcinoma dojke i u dva navrata se borila klasičnim metodama

(hemoterapijom).Strah od ponovnog pojavljivanja je i dalje bio prisutan,tako da

se odlučila za rekonekciju i to je objasnila ovako: "Kao da mi je neko izvadio svaku ćeliju iz tela, oprao je i uglancao i vratio na svoje mesto!"

Moram priznati da mi je ta rečenica ostala urezana.

Pošto u životu ništa nije slučajno, nekoliko godina kasnije,ponovo sam krenula

u potragu o Rekonekciji. Razlog je bio moj otac,koji je bolovao od karcinoma

debelog creva. Operacija je bila uspešna ali su postojale metastaze na jetri,tako da mu je određena hemoterapija.Njegovo stanje se pogoršavalo i sada mi se čini usled posledica hemoterapije, koja zapravo uništava i ono malo sistema koji je zdrav.

Nekim čudom, odabrala sam da kontaktiram Snežu i danas sam veoma srećna zbog toga. Prvo sam kupila knjigu Rekonekcija, ubrzo posle kontakta mailom usledio je i telefonski razgovor i priča o energiji.Ono što je bilo neobično je to,da

me je bolela glava dok je trajao razgovor.

Kako mom ocu nije bilo dobro od citostatika, kroz par dana smo otišli na

tretman. Tada ništa naročito nije osetio (ili nije registrovao), ali ono što se videlo

dan kasnije je da nema bolove u leđima i da mu je bolje. Urađena su još dva

tretmana, a ja sam posmatrala šta se dešava.

Kako nijedna bolest ne dolazi sama od sebe, svaki čovek je sam i isključivo sam

odgovoran za sopstvenu bolest, tako je i u životu moga oca postojao je razlog,

okidač, nešto što ga je mućilo. Jako je sam sebe razboleo!

Reakcija nakon tretmana rekonekcijom je bila sledeća: bolovi u leđima, koji su

do tada bili prisutni,slabili su temperatura koja je stalno bila povišena je bila na normali, uglavnom je ujutro bio slabiji.

Kako je vreme prolazilo jetra se uvećavala a boja kože mu je postala blago

žućkasta. U isto vreme je išao na hemoterapiju, bez obzira na nalaze koji su

uglavnom bili 5 i više puta povišeni od normalnog,da bi u momentu kada je dobio

žuticu, konačno završili sa hemoterapijom i otpustili ga na kućno lečenje. U

kakvom stanju i sa kakvim nalazima, ne bih ni komentarisala.

Noći su bile nekako najkritičnije i simptomi su se smenjivali i prolazili, dan za danom, glavobolja, bol u leđima, ramenima, grudnom košu, ubrzo je počeo da

oseća pritisak na rani, tada sam pomislila 'energija je stigla tamo gde treba'.

Nakon operacije na leđima mu se pojavio osip i trajao je 10 dana,isto se desilo

posle rekonekcije,stom razlikom što osip trajao tri dana i samo kao krastice.Ubrzo

je nestao.

Bilo je tu i suza i smeha i što je mnogo važnije, mnogo razgovora. Energija nas

je sve vratila i na pojedina mesta i ponovo srela sa pojedinim ljudima...sa

razlogom.

Sve se to dešavalo u periodu od 3 meseca.Stanje mog oca nije bilo ohrabrujuće.

Ubrzo nas je napustio.

Dve nedelje pre "odlaska" tražio je dozvolu da ode.Naravno da mi to

nismo želeli da prihvatimo i da smo ga bodrili da može da izdrži. Kada se stanje

toliko pogoršalo, u smislu, da nije hteo da jede i pije ili jednostavno nije

mogao i nakon izjave "Ja bih da idem!", moj tadašnji odgovor, da on sve može da izdrži i da je već zdrav i nije mi bio prav. Tada sam, naravno uz Snežinu pomoć, odlučila da ga moram osloboditi.

Pri samoj pomisli, da treba da mu kažem tako nešto, nije mi bilo dobro.Sutradan, ujutro, bili smo sami, dok je sedeo na krevetu oslonjen laktovima na noge, prislonila sam svoje lice na njegovo i rekla:"Tata, ti ako ne možeš više da se boriš ne moraš, slobodno idi.To je u redu i mi se nećemo ljutiti i nećemo zameriti.Volim te najviše na svetu i sve ću učiniti za tebe, samo reci!" Ali sam dodala i to, da mi ne spadamo u one ljude koji lako odustaju i dodala još i tobodreći ga: "Uostalom, ne umire se tako lako!" "Mhm" promrmljao je.

Ja sam govorivši mu sve to tada "umrla" a plakala sam kao kiša i okrenula se ka nebu i pomislila "Oprosti mi Bože"!

Nisam bila sigurna da sam dobro postupila, on je "otišao" za nešto više od 12 sati i verovali ili ne, imao je smešak na licu.

Time sam dobila odgovor na sva postavljena pitanja.

Zahvaljujući energiji, moj otac je ostavio mir za sobom a bio je u nemiru

poslednje 4 godine svog života, oprostio je svima sve, što je veoma važno i

ostavio mirne i čiste odnose, da mi nastavimo dalje...

Verovatno mnogi ne mogu da shvate ali ja sam zaista srećna što se sve tako

izdešavalo kada je već moralo tako, naravno da bih volela, najviše od svegada

je ovde sada, sa nama.

Smogla sam snage da se oprostim od svog roditelja, od onog čiji sam deo i rekla

sam mu da ga volim najviše na svetu. Sve to samo zahvaljujući energiji.

Na početku ovog teksta sam napisala da je svaki čovek odgovoran za sopstvenu

bolest pa evo jedne priče,koja to objašnjava:

TAJNO LEČENJE

Dok sam se oporavljao od teške bolesti, otišao sam u posetu Lahiriju Mahasaji.

Rekao sam mu da sam bio bolestan i da sam izgubio mnogo kilograma.”

Odgovorio mi je:

“Vidim, Juktešvare da si sebe sam učinio bolesnim, a sada misliš da si mršav.”

“Da vidimo...“Uveren sam da bi se sutra mogao već osećati bolje.”

Moj prijemčivi duh je prihvatio njegove reči kao poruku o tajnom lečenju.

Potražio sam sledećeg jutra Lahirija Mahasaju i rekao mu, sav blistajući od

radosti:“Gospodine, danas se osećam mnogo bolje.”

Odgovorio mi je: “Zaista! Danas si sam sebe ojačao.”

Protestovao sam:“Ne, Učitelju, Vi ste taj koji mi je pomogao.Ovo je prvi put posle dugih nedelja da se osećam nešto snažnijim.”

Odgovorio je: “O, da! Tvoja bolest je bila prilično teška, telo ti je osetljivo.Ko zna kako ćeš se osećati sutra.”

Pretrnuo sam na pomisao da bi se mogla vratiti moja slabost.

Sledećeg jutra jedva sam se dovukao do kuće Lahirija Mahasaje i rekao mu:

“Gospodine, opet sam bolestan.”

Pogledao me je podrugljivo i rekao:“Tako, dakle, opet si se onesposobio...”

“Tvoje misli su te naizmenično činile zdravim i bolesnim.”

Moj Guru me je pogledao s ljubavlju i rekao:“Video si kako tvoje zdravlje prati u stopu tvoja podsvesna očekivanja...

Misao je Sila isto kao elektricitet i gravitacija.

Ljudski duh je Iskra svemoćne Božanske svesti...

Imao sam priliku da ti pokažem kako će se sve u šta tvoj duh snažno veruje,

odmah i dogoditi...”

*Lahiri Mahasaja

Preporuka:

Preporučujem svakome ko namerava da ide na Rekonekciju, da prvo pročita

knjigu dr.Erica Pearla. Nekada isceljenje ne donosi i ozdravljenje u zemaljskom

smislu reči, nekada je to ozdravljenje u nekom drugom smislu, pomalo čudnom i

neprihvatljivom!

Jer duša je ta koja bira!

Sve ovo ja sam prihvatila vrlo smireno, od prvog momenta i kontakta sa

energijom, od prvog razgovora sa Snežom, kao da sam "ušla" u paralelni miran svet, a priznaću da je oko mene bio nemir, ustvari tornado. Nekako mi je sve bilo jasno.

Nekoliko meseci kasnije, Sneža je i meni radila tretmane.Svašta nešto sam osetila, a i svašta mi se dešavalo, u glavi haos, svađa sa samom sobom, pa razni snovi, misli koje lete kroz glavu, pa poneki bol tu i tamo i sve to trajalo po jedan dan.

Tako je konačno je došao momenat za Ličnu rekonekciju. Posle prvog tretmana

počela je da me boli glava, a u glavi jedno veliko ništa, tako sam se osećala.

Glava je prestala da me boli po završenoj ličnoj rekonekciji sledećeg dana, u

naredna tri sata i popuštala je u talasima.

Nakon Lične Rekonekcije sam imala fizičkih reakcija,bilo je svega i sve je nekako trajalo po dva dana,npr. dva dana me je bolelo grlo, pa sam dva dana imala kijavicu, pa su me dva dana bolela pluća, dva dana sam kašljala, da bi već sledećeg dana bila zdrava kao dren. I tako, sve što sam osetila, kao reakciju su bili simptomi zdravstvenih problema koje sam imala ranije. Malo "odmori" pa opet, po koji simptom, glavobolje dosta česte. Sve je to sada iza mene...

Jako mi je interesantno to što sam u jednom momentu, mirno sedela na terasi i

podigla ruku kad odjednom, moji prsti se savijaju sami od sebe. "Energija

radi za tebe!", rekla mi je Sneža :)! A da spomenem osmehe svuda, gde god se pojavim i ljubaznost, prosto za ne verovati, a najbolje mi je kada odem do pošte da platim nešto i gužva je. Svaki put se desi da dođe još jedan radnik na dodatni šalter i ja odmah dođem na red! :) Mada su to samo sitnice ali sve se nekako promenilo. Da...energija radi za mene!

I sada kada me poznanici sretnu na ulici i kažu: "Kako si lepa, kako sijaš, šta si radila, sigurno si se zaljubila!", ja u sebi pomislim "O da, jesam se zaljubila, ali u sebe!"

Mislim da je to - to! To je i bio cilj, voleti sebe i sve oko sebe, ostalo sve ide samo.

Ne znam šta ću još osetiti, doživeti i šta će se još dešavati ali znam, da je sve u redu i da je sve dobro i da se dešava sa razlogom.

P.S. Mnogo volim, što sam baš tebe odabrala i što sam te srela! Snežo hvala!

Ana

KANCER PANKREASA NESTAO - KAO DA GA NIKADA NIJE NI BILO !

Zovem se Sava Šipka (rodjena Keča) i živim u Banatskom Velikom Selu, opština Kikinda. Imam 78 godina. Ja sam Jucina i Glišina mama, Anina i Markova baka.

Ja sam uvek bila od onih, što veruje samo u ono što vidi dok nisam upoznala Snežanu Latinović. Kad me je moj unuk Marko prvi put krijući izveo iz bolnice i odveo na tretman Rekonekcije, mislila sam da me vodi kod neke vračare i jedva sam prihvatila tretman jer mi je ćerka samo javila, da će Marko doći po mene i da me vodi kod jedne žene. Posle samo nekoliko minuta ležanja na krevetu i “rada” na meni, potpuno se promenilo moje mišljenje o bolesti i ozdravljenju.

Meni su do tada lekari bili zakon i kako oni kažu tako je moralo biti. Kad su me odvezli u bolnicu, osećala sam se jako loše bila sam potpuno žuta a bilirubin mi je bio skoro 300. Pronašli su da imam tumor na pankreasu i rekli da mora hitno da se operiše.Kad sam to čula nije mi bilo svejedno i molila sam boga samo da nekako izbegnem operaciju.

Posle prvog tretmana rekonekcije osetila sam poboljšanje, već sledećeg dana bilirubin je spao na 176 i ja više nisam želela da verujem u ono što su mi govorili lekari.

Iz bolnice u Kikindi sam posle nedelju dana prebačena na Klinički Centar u Beograd. Tamo su potvrdili dijagnozu, radili razna snimanja i pratili rezultate i videći da mi je sve bolje - odlagali operaciju. Ja sam se sve bolje osećala a nisam dobijala nikakve lekove, ni u bolnici u Kikindi, ni u klinici u Beogradu. Snimanju i pretragama nije bilo kraja. Dok su se moji brinuli zbog moje bolesti i možda me smatrali otpisanom, moj najveci problem je bio taj, što sam bila gladna. Vratio mi se apetit a u bolnici je bila slaba hrana i zbog toga nisam mogla da spavam.

Mislim da su lekari ostali malo zbunjeni sa onim što se dešavalo ispred njihovih očiju jer su stalno govorili, da tu nešto ima ali da im nije baš sve jasno. Kad su mi jedno jutro u vizitu došla četiri doktora i saopštili mi, da ću uskoro dobiti otpusnu listu i da idem kuči, pitali su me: "Savo, vi niste imali nikakvu terapiju, kako je to moguće,..?" Pošto me je Snežana posavetovala, da lekarima ne govorim o rekonekciji jer oni to ne bi razumeli, rekla sam im samo: "Ah...kako došlo - tako otišlo!" Samo su se pogledali i otišli i ko zna šta su mislili. Mene to ništa nije brinulo, bilo mi je samo važno, to što sam ja dobro.

Moj je oporavak bio munjevit i posle desetak dana sam napustila kliniku. Tumor je nestao kao da ga nikada nije bilo a bilirubin se vratio u normalu!

Osim tog tumora na pankreasu, godinama sam patila od bolova u krstima i jedino olakšanje mi je bio kosmo-disk. Sad sam se i njega oslobodila.

Još jedan problem koji me je mučio dugo godina je nestao baš ovih dana. Imala sam zujanje u uhu, kako lekari kažu tinitus. Jedno veče sam osetila lagano pucketanje u tom uhu i sve je nestalo, kao rukom odnešeno.

ISKUSTVO MOJE SESTRE

Moja sestra Janja (82.g.) je četiri meseca imala nepodnošljivu upalu oba uha i potpuno je bila izgubila sluh. Sporazumevali smo se samo preko pisane reči. U ta četiri meseca primila je 3 terapije antibiotika u razmaku od 20 dana ali poboljšanja nije bilo i dalje nije ništa čula a bolovi su bili neizdržljivi. Počeli smo da strahujemo i za njeno psihičko zdravlje, ne toliko zbog gluvoće, koliko zbog te neke buke u ušima i ludačkih bolova u glavi. I ona je, kao što sam i sama ranije bila “neverni Toma" pa sam je jedva uspela nagovoriti da proba sa rekonekcijom.

Prvi put kad je primila tretman na daljinu i kad je osetila energiju, nisam više morala da je ubedjujem. Sama je tražila da joj se rade i druga dva tretmana. Dva dana posle zadnjeg tretmana me je nazvala telefonom! Ispričala mi da nema više bolova, ne samo u ušima i u glavi, nego ni u stomaku, ni u želucu i da konačno čuje na jedno uho!

To bi bila moja priča.

Svaki dan osetim neko novo poboljšanje, u sebi i na sebi i nastavljam da savetujem rodbini i prijateljima da se leče, onako kako smo se nas dve izlečile.

Želim da ovo moje svedočenje pomogne svima onima koji traže put do ozdravljenja.

S ljubavlju, Sava                                                          29.02.2012.                    

Napomena:

Savina dijagnoza je bila kancer pankreasa sa preporukom, da se hitno operiše jer je životno ugrožena. Njena ćerka je zamolila lekare, da joj to ne saopšte na takav način jer bi klonula duhom, tako da su joj samo rekli, da je u pitanju tumor koji treba da se operiše. Iz tog razloga, Sava u svom, kako ona kaže, svedočenju, pominje samo tumor.

Skoro svako od nas je čuo za izraz "Placebo" efekat, što je sugestija koja ima svoje pozitivno delovanje na ljude koji su bolesni. Retko se govori o "Nocebo" efektu čije je delovanje sasvim suprotno, najčešće pogubno.

Ovo je zaista značajno jer mnogi ljudi, kada im se saopšti dijagnoza kancera to dožive kao "smrtnu presudu". Već znaju da ih čeka hemoterapija, vide sebe bez kose i naslućuju da bi to mogao biti njihov kraj. I taj osećaj doprinosi, da stanje kod većine ljudi, počne naglo da se pogoršava. Nocebo efekat je postignut, negativna sugestija od lekara koji su mnogim ljudima još uvek autoritet je učinila svoje. Čovek je mnogo kompleksnije biće nego što ga posmatra medicina, samo kao fizičko telo. Da bi se dogodilo ozdravljenje, pristup čoveku mora biti holistički što znači sveobuhvatan, uzimajući u obzir sve nivoe njegovog bića.

ŠALJEM TI VELIKO SRCE I PUNO SAM TI ZAHVALNA NA SVEMU!


Proživljavala sam najgore trenutke u životu (propast braka, propast firme, gubitak posla i novca, borba za decu i imovinu nakon razvoda).

Tada sam od prijateljice čula za Snežanu Latinović i Rekonekciju. Prijateljica mi je objašnjavala šta je to ali moj matematički i logički um nije mogao, da shvati šta je u pitanju, nego je samo prihvatio činjenicu, da je ona moja prijateljica, da mi želi dobro jer me voli i odmah sam znala, da želim da to uradim. To mi je bilo dovoljno.

Nakon telefonskog razgovora sa Snežanom, osećala sam se jako dobro. To je bilo u četvrtak, a već u subotu, prijateljica me je pozvala, da dođem na razgovor za posao.

Snežanu nikada nisam videla, samo smo se čule telefonom i dogovorile za tretmane na daljinu.

Rekla mi je, da tretman traje pola sata, da legnem u udobnoj odeći i zažmurim. Tako smo odradile tri tretmana za tri dana. Legla sam na krevet u svojoj sobi, sklopila sam oči, kada sam osetila strujanje i dodire po sebi. Osećala sam se kao na plaži. Telo se zagrevalo, bilo mi je ugodno, Strujanje je prolazilo kroz telo i kada je došlo do glave, ničega se kasnije više ne sećam, kao da nisam bila tu (ili kao da sam popila pivo na plaži). Onda sam se trgnula nakon Snežanine poruke. Osećala sam se jako dobro i fizički i psihički. Spavala sam tu noć spokojno. Ustvari, otada svaku noć spavam spokojno.

Sledeći tretman je bio neprijatan. Znojila sam se, kidala sa sebe odeću, nisam mogla da se namestim, a telo je i dalje gorelo. Onda se odjednom to završilo a nakon toga sam opet bila spokojna.

Na trećem tretmanu nisam ništa ni osetila, kao da ga nije ni bilo. Bila sam budna i ležala.

Nakon ovoga stvari su se krenule postavljati na svoje mesto. Bilo je i suza ali sve u svemu, tako je bolje za mene kada malo bolje razmislim.

Dobila sam puno više samopouzdanja. Fizički se osećam kao pre 20 godina. Vratila mi se kompetencija. Postala sam pozitivnija.

Deca su se smirila i počela su bolje da uče, nekako su drugačiji, puno su bolji prema meni iz neobjašnjivih razloga a verovatno jer ja bolje zračim. Pozitivnija sam, vedrija, nasmejana.

Tata je prestao da pije, zbog toga što vidi da sam ja mnogo bolje nego ranije i da polako preuzimam kontrolu nad svojim životom.

Prestala sam puno da jedem.

Čovek sa kojim sam planirala budućnost prekinuo je vezu sa mnom, kidala sam se zbog toga a na kraju shvatila, da mi je on bio dodatna komplikacija u životu i da je zbog geografskih, nacionalnih i materijalnih razloga, naša veza svakako bila osuđena na propast. Živela sam u iluziji, tj. on je bio sve ono što moj bivši muž nije bio a sigurna sam jedino, da to baš i nije ono, što je za mene dobro i što mi treba.

Moja najbolja prijateljica se naljutila na mene, rekavši mi, da se u mom društvu osećala nebitna, jer je ona sebe mnogo više davala nego što je od mene dobila. Razgovarale smo. To je zbog mojih silnih problema. Ona o svojima nije ni pričala mnogo, kaže da je to zbog toga da mene ne bi opteretila. U budućnosti ću nadam se sa njom izgladiti odnos, jer ona je divan prijatelj i na nju treba da obratim paznju a nije ni svesna koliko mi znači. To nameravam da joj pokažem.

Počela sam da radim na novom poslu. Konačno sam dobila posao, kakav sam samo mogla da sanjam i koji zaslužujem.

Tužbe sa familijom bivšeg muža idu, kako idu. Onako valjda kako mora a ja se zbog njih više ni ne sekiram mnogo. Kada prođe ročiste, ja odahnem i kažem hvala bogu, kao što mi je Snežana rekla da radim.

Vidim, da su se stvari posložile, onako kako treba, da idu dalje i samo se čeka da se tehnički izvedu.

JA SAM SADA SPREMNA ZA LIČNU REKONEKCIJU.

Ona će mi pomoći, da okrenem novi list sa novom snagom, te da na kvalitetniji način rešavam probleme koji su mi preostali i koji će možda tek doći.

Beskrajno sam zahvalna Snežani koja mi je vratila osmeh na lice i svojom energijom pomogla. da oslobodim svoj ukalupljeni um i da na najbolji i najpozitivniji način prihvatim svoju sudbinu.

Tanja

DETE U OPEKOTINAMA


21.januara mi je poslata slika deteta koje je završilo u bolnici sa opekotinama 2. i 3. stepena, uz molbu da pomognem ako mogu. Uradila sam isceljivanje na daljinu, odmah nakon što sam otvorila poruku na facebooku i narednog dana je usledila radosna vest!

Јануар 22 у 12:40 пре подне:

Hvala ti, što si za jedan dan uspela, Rekonektivnim isceljivanjem, da skineš visoku temperaturu, da kraste same spadnu, da prestanu bolovi a ožiljaka skoro da nema. Bog te blagoslovio!!! HVALA!!!


Snežana Nena Borisavljević                                                           22.01.2011.

UGANUĆE ZGLOBA        

                                                               

Preksinoc, oko 19h, sam doživela težak pad sa stepenica u školi, članak leve noge mi je otišao u levu stranu a ja u desnu. Bolelo je nepodnošljivo. Posle nekog vremena sam uspela da se pridignem i lagano gazim, pa sam uspela da obavim ostatak poslova i stignem kući kolima. Pomislila sam "super, nije strašno, funkcionišem".

Medjutim, juče ujutru je otok bio vrlo vidljiv i jedva sam mogla da stanem na tu nogu, samo u ravnom položaju stopala,....kao robot.Pozvala sam taxi da bih otišla na posao i kako mi je tamo prijalo, samo kad držim nogu podignutu na stolici, zamolila sam dragu mi, prijateljicu Snežanu(našu administratorku i osnivača ove stranice) da me primi i odradi tretman,u nadi da ću biti bolje.Trebalo mi je nekih pola sata do nje, za put koji inače-sa zdravom nogom predjem za 10-ak minuta.

Tu preprekama nije kraj.....stepenice u njenoj kući su vrlo nezgodne i za zdravu nogu a sad su jos u fazi renoviranja. Krenula sam lagano gore ali bol, strah i neprijatnost su me sputavali. Sneža mi je PRUŽILA RUKU, kako bi mi pomogla da se popnem....i ja sam "poletela" gore ! Nakon dodira sa njenom rukom, kao da sam potpuno zdrava i sve je na svom mestu.

Neko bi mogao pomisliti, da je adrenalin uradio svoje ali meni je na tim stepenicama, pre nego što je Sneža sišla, pokušala da pomogne još jedna bliska osoba ali dodir te ruke me nije poneo gore. Da ne dužim.....posle nepunih 10 minuta tretmana. ja sam hodala, mogla da pomeram stopalo na sve strane, imala sam vrlo mali osećaj neprijatnosti, u i oko zgloba ali me nije bolelo.

Danas hodam skoro normalno i otok je jedva vidljiv. Niko, ko vidi kako hodam, ne bi ni jednog momenta pomislio, da sam preksinoć imala žestok pad.

Hvala ti! Volim te puno. :) ♥

Tamara Bajšanski Kiš                                                                   18.12.2010.

BUDIM SE SA OSMEHOM

Zlatko MarinkovicSnezana Latinovic

31. август 2010.  · 

Sjajno se osecam Snežo, svakim danom sve bolje. Pun energije, pun zivota.....Budim se sa osmehom i ležem sa osmehom, život je čudo. Puno te pozdravljam.

ASTMA JE NESTALA

I već 6 meseci sam bez terapije, po preporuci lekara

Iskustvo posle prva tri tretmana :

Spavalo mi se dosta, i osećao sam nezainteresovanost za sve što se desava oko mene, čak i za sport, mada sam njegov zaljubljenik.U fazonu, ma baš me briga za teretanu a mrzi me, da idem sad na košarku itd... Totalna flegma sam bio za sve i ništa me nije nerviralo ni što je kriza, ni što nemam para, ni što mi ne ide u životu kako ja hocu. Za rekonekciju sam se odlučio prvenstveno iz zdravstvenih problema, pošto imam alergisku astmu pa reko da probam, nemam šta da izgubim... I posle prvog tretmana nisam osetio poboljšanje nikakvo, i posle odredjenog vremena nestala je ta nezainteresovanost i vratio sam se na staro.

Iskustvo posle Lične rekonekcije:

Imao sam kao zid jedan ispred sebe kompjuterskim rečnikom firewall :) koji je sve odbijao od mene. Osetio sam veće samopouzdanje i kad kod bi me nešto iznerviralo, neki unutrasnji glas bi rekao "marš "!!! I u tom trenutku, sve kao da sklizne dole niz taj zid. Što se tiče astme, tu je bilo dobrih promena. Već 6 meseci sam bez terapije (po preporuci lekara) i guram dobro, kinem po koji put, naidje napad ali brzo i ode, ne muči me toliko. Lekari inače nisu upoznati, da sam radio rekonekciju.

Razgovor sa Aleksandrom nakon Lične rekonekcije, na četu Fejsbuka, uz njegovu saglasnost, naravno.

11:28pm Snežana
JAcoooo....


11:28pm Aleksandar
Zdravo

11:28pm Snežana
Zdravo
jesi u gužvi ?

11:29pm Aleksandar
Ne

11:29pm Snežana
ok
ja bi da čujem nešto lepo...
ili što god...

11:29pm Aleksandar
mhm, pa evo ovako…
generalno se dobro osećam

11:30pm Snežana
piši redom, sve me zanima...

11:30pm Aleksandar
što se tiče astme
lekar je rekao još tri meseca bez lekova

11:31pm Snežana
J

11:31pm Aleksandar
to će sad biti 6 meseci ukupno

11:31pm Snežana
hehe...
Volim to...

11:31pm Aleksandar
gušenja nema

11:31pm Snežana
Yes!

11:31pm Aleksandar
malo procuri nos
ali samo na kratko

11:31pm Snežana
dobro,mora da izađe...

11:32pm Aleksandar
i kad god imam neki problem...

11:32pm Aleksandar
nešto mi se ne svidja ili ne valja…
kao da neki unutrašnji glas,
kaze marš!!!!
i ono ode :DD

11:32pm Snežana
da,to je unutrašnji glas!
Jako sam srećna zbog svega ovoga što mi pišeš...
Budiš li se radostan?

11:33pm Aleksandar
to je uglavnom to
pa...

11:33pm Snežana
hm?

11:33pm Aleksandar
Jvikendom
kad mogu da spavam

11:34pm Snežana
znači da treba da razmisliš o svom poslu...
ali jedno po jedno...
jesi ti zadovoljan, kako to sve sad izgleda, ustvari kako se osećaš?

11:35pm Aleksandar
ma da!

11:35pm Snežana
e,pa to mi reci !!!
baš se radujem zbog tebe...

11:36pm Aleksandar
čini mi se da mi je imunitet jači

11:36pm Snežana
sve što ti se čini...je tako!

11:36pm Aleksandar
jel da?

11:37pm Snežana
Da, i ono za unutrašnji glas i sve ostalo što polako spoznaješ...
nije sve gotovo...sada...
tek će da se događa
ovo je bilo tek isceljivanje...
sada ćeš videti,
svakim danom si sve bolje u svojoj koži
sve bliže sebi,tom svom unutrašnjem glasu,samo ga sledi...

11:41pm Snežana
važi Aco,baš si me obradovao...

11:42pm Aleksandar
Eto

11:43pm Snežana
ti samo i dalje posmatraj ... promene na bolje, slušaj sebe i nećeš pogrešiti...
)Jsad ti nema nazad... ;)

11:43pm Aleksandar
to i radim, samo sebe slušam !

11:43pm Snežana
To !!! 

11:44pm Aleksandar
J J J Al' svidja mi se to marš !!!!

11:44pm Snežana
 I meni !

IZAŠLA SAM IZ ZAČARANOG KRUGA                                                                                      

Prvo moram da objasnim, da sam na tretmane otišla najviše, da bih se oslobodila podsvesnih obrazaca, koji upravljaju mojim životom i mojim reakcijama, to je bila moja želja.

Ako mogu navesti neki fizički problem koji imam, to je onda netolerancija na hranu i koji kilogram viška.

Od tremana je prošlo više od dve nedelje. Tokom tog vremena primetila sam, da sam veoma dobro raspolozena, iako ne postoji neki bitan razlog, jednostavno mi je lepo i veoma sam kreativna. 

Da li sam ja postala pozitivnija i veselija ili ostatak sveta ali mislim, da je obostrano. Ljudi su fini prema meni i veoma ljubazni. 

Oduvek sam i imala pozitivan stav prema svemu i svakome ali sada je to nekako mirnije, manje euforicno ali dublje.

Čini mi se da taj dobar osećaj čak i raste, širi se.

Veoma dobro se osećam u svojoj koži i iskazujem sve ono što je u meni lakše i bez straha, da će to nekome zasmetati a reakcije drugih ljudi su divne. Kao da primećuju, da se nešto dogodilo ali ne znaju šta je to. Neki su me čak i pitali jesam se zaljubila. Ja se samo smešim, ispričam im o Rekonekciji i oni su oduševljeni. Ranije nisam mogla tako lako da pričam o stvarima, koje su pomalo čudne za naše uobičajene živote.

Sada samo kažem sve što imam i mirna sam. Raduje me, što se ljudi ozare kada čuju za Rekonekciju. Valjda to nešto zrači iz mene i nemaju negativne reakcije.

Mogu da primetim, da mi je tok misli sredjeniji i imam više fokusa i koncentracije. Ako nešto ne stignem ili nemam želju da uradim trenutno, vrlo sam opuštena i ne krivim sebe, ne vraćam se u zaćarani krug.

Što se tiće mog režima ishrane, mogu reći, da sam jela sve i svašta a da to nije bitnije uticalo na moje zdravlje, čak naprotiv.

Jela sam i pila, sve ono što mi je zabranjeno bez bilo kakvih posledica. Nekoliko dana sam se českala po obodu lica i čak sam napravila male krastice od českanja ali se sve smirilo.

Pre mi je obično izlazila histaminska reakcija na desnoj strani lica, na bradi i obrazu ali sad je nema.

Nisam primetila, da mi stomak otiče, obično bih, kada bih jela, ono što mi je zabranjeno, veoma oticala i stomak bi mi se uvećao, sada je sve u granicama normale.

Mogu reći da je Rekonekcija dar i da zaista popravi i promeni čoveka, na način da izvuče najbolje iz istog a odbaci sav nepotreban teret.

Veoma se radujem Ličnoj rekonekciji i daljim utiscima.

Marija Somborac                                                                        08.06.2010.