Energetska ravnoteža

Uslovljen civilizacijskim normama, čovek je naučio da svoju energiju vlastitom voljom usmerava na odredjen način i u odredjenom smeru i već tim ne-prirodnim usmerenjem pričinjena je energetska neravnoteža. Bolest predstavlja upravo tu energetsku neravnotežu. Umesto da se lična energija upotrebi za ispoljenje u svim vidovima, najčešće se njen neometan tok blokira i stvara energetski naboj, koji se oseća kao pritisak. U početku taj pritisak stvara psihološke smetnje, a dužim "arhiviranjem" energije kroz patnju, na kraju dolazi do bolesti. Možemo reći da se stvara "energetski tromb" koji ometa slobodan protok energije i stvarajući pritisak na određenom organu dovodi do bolesti.

Bol predstavlja skoncentrisanu energiju na odredjenom delu tela koja, vršeći pritisak, stvara neprijatan osećaj. Istovremeno, zvuk predstavlja oblik ispoljenja energije. Zbog toga je jak bol praćen jaukom, a u lakšem vidu bolesnik neprekidno govori o bolu ili o bolesti, jer time nesvesno umanjuje energetski naboj. Pričajući o problemu, svest se usmerava na određeno mesto u telu i time mu se donekle oduzima višak energije.

Lekovi koje ljudi uzimaju samo preseljavaju bolest, obično na drugo mesto u telu. Bolest je poremećaj prirodnog energetskog balansa. Lekovi ne uspostavljaju potpuni balans, već samo neravnotežu energije jednog, obolelog organa premeštaju na drugi - zdrav organ. Bolesni organ manje trpi pa zbog toga prestaje da boli, a zdrav organ, koji primi poremećaj, može bez bola jedno vreme, da podnosi dodatni pritisak.
Ukratko, lekovi ne leče već reorganizuju disharmoniju, naročito sintetički lekovi. Ono što zaista dovodi do ravnoteže je uskladjivanje elemenata.

Racionalna svest prima poruke od obolelih organa ali retko kada ih shvata ozbiljno. Naravno, to je posledica civilizacijske svesti i gubitka kontakta sa prirodom, a naročito sa vlastitom prirodom. Celokupna svest, čiji je jedan deo racionalna, odnosno razumska svest, odlično zna šta se sa ličnom energijom i telom uopšte događa.Zbog prekida prirodne veze čovek nije svestan (razumom) šta se dešava, a potrebno je samo malo da obrati pažnju.

Jednostavno. Samo treba da obrati pažnju na uobičajene rečenice koje mehanički izgovara u trenutku, negodovanja. Osoba koja kaže: "Zbog tebe će mi pući srce" svoju ličnu energiju, akumulira u vidu patnje u srcu, tu se stvara "energetski tromb" i time ga opterećuje. Posle dugogodišnjeg opterećenja sledi infarkt. Izjava: "Piješ mi krv" dovodi do malokrvnosti. "Ne znam gde mi je glava" ukazuje na mentalne poremećaje u lakšem obliku ili do tumora na mozgu u težem obliku. Osoba koja "guta suze" ili nezadovoljstvo, oboleva od štitne žlezde. Primeri su brojni.


Kako uskladiti energetsku neravnotežu?

Ono što zaista dovodi do ravnoteže je uskladjivanje elemenata. Povišena temperatura znači da je elemenat vatre postao predominantan i u tom slučaju treba povećati element vode, da bi se došlo do ravnoteže. A to znači dosta tečnosti unositi u organizam.


Element Vazduha dominira grudnim delom tela. Poremećaj elementa vazduha donosi kašalj. Vazduh takođe predstavlja misaone procese, kao i nervna oboljenja. U tom slučaju u organizam treba unositi element zemlje, odnosno čvrste hrane. Osobe koje dosta jedu u razdoblju stresa ili nervoze odlično znaju o čemu govorimo.


Poremećaj elementa zemlje se ređe događa, jer samo telo po svojoj strukturi predstavlja zemljani element. Bolesti elementa zemlje uglavnom su vezane za poremećaj probave i kostobolje. U tom slučaju pomaže element vazduha. Znači lek bi bio pojačan misaoni proces, vežbe disanja ili jednostavno šetnja kao izlaganje vazduhu. Takodje razgovor sa drugim ljudima aktivira element vazduha zbog pojačanog misaonog toka u razgovoru.

Patnja je najčešći izvor i uzrok bolesti. Čovek raspoloživu energiju akumulira u patnju, a ova kao energetski koncentrat u odredjenom delu tela, puni energijom odredjeni organ. Pošto je "spremnik" organa odredjene veličine, prijemom dodatne energije nastaje pritisak, a samim tim i bol. U slučaju dužeg pritiska i tkivo organa počinje menjati, pa bolest postaje vidljiva.

Osnovni uzrok patnje, kao neprijatne emocije, nastaje usred blokiranja delovanja dve sile. Spektar ispoljenja patnje je veoma veliki i nema svrhe nabrajati ih, time se već bavi psihologija. Bitan je ovaj osnovni uzrok: blokiranje delovanja dve sile.

Patnja nije uvek potrebna. Dovoljno je biti svestan polariteta i da shvati da ono što mu se trenutno događa, a što shvata i doživljava kao nešto loše, u sebi uvek sadrži potencijal nečeg novog i dobrog. Čak i najgore situacije koje se događaju, u sebi sadrže mogućnost promene čitavog života i to na bolje. Naravno, ukoliko je čovek spreman na promenu. Češći slučaj je da se patnja prihvati kao takva i "neguje", akumuliranjem nove energije u nju. Odbijanje promene, koja je neminovna, takodje dovodi do patnje.

Neophodno je uspostaviti ravnotežu između primljene i ispoljene energije. Manjak energije, do kojeg dolazi usled iscrpljenosti preteranom aktivnošću, sasvim sigurno dovodi do bolesti i što je hiper aktivnost duže trajala, to će i bolest biti teža, da bi se bolesnik lečenjem odmorio i povratio izgubljenu energiju. Umor takođe dovodi i do slabljenja muskulature, jer jedan deo energije već je utrošen na formiranje mase tela. Po potrebi ta zaliha se može aktivirati.

Višak energije, sa druge strane, može biti vrlo neprijatan, to je već poznato. Višak energije u organizmu po svojoj manifestaciji podseća na nervozu, ali udesetostručene snage. U ovom slučaju višak treba ispoljiti kroz pojačanu aktivnost, bilo fizičke, bilo mentalne prirode, jer i višak energije može dovesti do bolesti, oštećenjem srca i krvnih sudova.

Svaki čovek ima tačno određen bonus energije, koji se razlikuje od osobe do osobe. Unutrašnji regulator pokazuje količinu energije koja je potrebna i jedino što treba napraviti je prepustiti se tom unutarnjem vodiču. Što znači: spavati dok se sam čovek ne probudi i jesti dok se ne oseti sitost. Svako preterivanje u bilo kojoj aktivnosti ili u akumuliranju energije, dovodi do neravnoteže, a ova opet vodi u bolest.