Svetlost i informacija u službi isceljivanja - Fritz Albert Popp.

Bez obzira na fantastične snimke biopolja ili bioenergetskog polja oko ljudi koje se snimaju Kirlijanovom fotografijom, PIP kamerom Harryja Oldfilda i kamerama koje je napravio prof. dr. Konstantin Korotkov, skeptici i dalje smatraju da je energetsko polje tj. aura oko nas obična naklapanja i izmišljotina New-Agea. Naučnici već gotovo četiri decenije izučavaju procese u nama, koji pokazuju koliko malo znamo i razumemo ne samo o biopolju već i o DNK koja sadrži i emitije svetlost.

Pre nekoliko meseci naučnici Univerziteta Tsing Hua iz Tajvana i Karlsruhe Institute of Technology su otkrili kako svetlost može zapisivati podatke na DNK, i ovaj put UV svetlo je imalo značajnu ulogu, jer su se podaci zapisivali na tanki sloj DNK zalepljene na papir,uz pomoć ultra-ljubičaste svetlosti.

Ovaj tim se nije bavio dubljim značenjem svog otkrića jer im je primarna namera bila smišljanje jeftinog medija za skladištenje podataka.

Kako god bilo, nauka je – iako nepovezano – počela sagledavati povezanost između fotona i DNK, što nas dovodi do još jednog interesantnog pitanja, a to je komunikacija ćelija u našem telu i uloga svetlosti u toj komunikaciji.

Kako ćelije međusobno komuniciraju?

Kada se posečete ili ogrebete, povređene ćelije nekako signaliziraju okolnom zdravom tkivu i ćelijama da započnu deljenje to jest stvaranje svojih kopija da bi ispunile i izlečile nastalu pukotinu ili ranu. Kada se tkivo vrati u normalno zdravo stanje, tkivo dobije signal koji zaustavlja ćelijsku deobu.Iako naučnici znaju za takve procese, oni nemaju odgovor, kako se oni zapravo odvijaju i kako ćelije između sebe komuniciraju.

Popp je smatrao kako je biofotonika odgovor na ovu nepoznanicu. On je u svojim eksperimentima saznao da su emisije slabog svetla dovoljne da diriguju i upravljaju sa popravkama unutar našeg tela. Emisije svetla trebaju biti izuzetno male jer se komunikacija odvija na međućelijskom nivou, tačnije na kvantnom nivou. Viši intenzitet bi stvorio previše „buke“ u komunikaciji i ona ne bi bila efikasna.

Verovatno je Poppovo otkriće i odgovor zbog čega ljudi emituju svetlost koja je 1000 puta manja od one koju možemo registrovati našim očima.

Broj emitovanih fotona zavisi o poziciji organizma na evolucijskoj skali – što je organizam više razvijeniji i složeniji, to se emituje manje fotona. Jasno mi je da ovo zvuči dosta čudno i pretpostavljam da ste očekivali drugačiji odnos ali i za to postoji razlog.

Biofotonika prirodnih kristala zrna riže.

Jednoćelijski organizmi emituju 100 fotona po centimetru kvadratnom u sekundi, na talasnoj dužini od 200-800 nanometara (nm), što odgovara vrlo visokim EM frekvencijama čak i u vidljivom spektru svetlosti.Ljudsko oko vidi spektar boja i zračenja od 390-750nm, tačnije sve talase između infracrvene i ultra ljubičaste svetlosti, dok ljudi emituju samo 10 fotona po kvadratnom centimetru u sekundi, na istim frekvencijama.

U jednoj studiji Popp je snimao jednu svoju asistentkinju, zdravu devojku staru 27 godina, svaki dan u periodu od devet meseci, i zapisivao je njenu emisiju fotona na rukama, licu i čelu. Popp je ustanovio kako su emisije svetla pratile određene uzorke – biološke ritmove – svakih 7, 14, 32, 80 i 270 dana – primetio je i sličnosti između dana i noći, danima u nedelji, danima u mesecu i takođe ritam godišnjih doba i bioritam sveta.

Kancerogena oboljenja nastaju kada prestanemo emitovati koherentnu svetlost.
Popp je otkrio da je emisija svetla kod zdravih ljudi koherentna, no nakon toga ga je počelo zanimati kakvu svetlost emituju bolesni ljudi, naročito oni koji imaju neizlečive bolesti. Čim ih je snimio, Popp je uočio da oni ne isavaju svetlost u prirodnom periodičnom ritmu, što je najvažnije, njihova svetlost nije bila koherentna.

Telo je izgubilo moć unutrašnje komunikacije između ćelija, i što je još gore takvi ljudi su izgubili svoju „bežičnu“ vezu sa svetom preko svoje DNK, zbog toga se svetlo u njima gasilo.

Emitovanje svetla iz ćelija mozga pacova

No na Poppovo čuđenje, potpuno drugačija slika je bila kod pacijenata koji su imali multiplu sklerozu, kod njih je svetlo bilo potpuno konstantno i u nepromenjivom redu. On je obolele od multiple skleroze nazvao pacijenti sa previše svetla, zbog čega su ćelije bile onemogućene u obavljanju svojih poslova, jer su bile zaglušene konstantnom nepromenjivom porukom.

Previše kooperativne harmonije u telesnom svetlu je uništavalo individualnost i fleksibilnost čoveka. Popp je tu činjenicu uporedio sa četom vojnika koji svojim marširanjem stvaraju sve jače vibracije, koje slome most pod njihovim čizmama. Perfektna biofotonična koherentnost je optimalno stanje između haosa i veštačkog reda.

Fritz-Albert Popp.

Popp je takođe ispitao uticaj stresa na stvaranje svetlosti u ljudima, ljudi koji su snimljeni Poppovom tehnologijom za vreme napada stresa su isijavali jako puno biofotona – što predstavlja odbrambeni mehanizam ljudskog bića, takav mehanizam nastoji da utiša spoljašnju buku koja preti uništavanjem ljudskog zdravlja i psihe, nadjačavanjem spoljašnje svetlosne buke, telo pokušava stvoriti ponovnu koherentnost isijavanja biofotona.

Koherentna svetlost je sinonim za dobre vibracije

Nakon svega je Popp shvatio da svetlost koju emituju ljudska tela može igrati ključni faktor u stvaranju bolesti i održavanju zdravlja. U jednom eksperimentu on je uporedio svetlo jaja kokoši, koje žive na otvorenom u prirodi i onih koje žive zbijene u kavezima na farmama. Jaja slobodnih kokoši su isijavala koherntnu svetlost za razliku od jaja iz kaveza.

Emisija svetla iz jednoćelijskog organizma trenutak pre ćelijske deobe.


Tada je Popp odlučio snimati uzorke ljudske hrane, najzdravija hrana je imala najmanje emisije svetlosti i najkoherentniju svetlost. Istu stvar je zapazio na svim živim bićima uključujući i na ljudima, bilo koji poremećaj u telu ili psihi je povećavao emisiju svetlosti i ona više nije bila koherentna.

Zdravlje je stanje perfektne subatomske svetlosne komunikacije, dok je bolest i slabo zdravlje označavalo slabu ili prekinutu takvu vrstu komunikacije.

Mi smo bolesni kada se naše zračenje uključujući i svetlost poremete i kada više nisu sinhronizovani.

Emisija svetla iz ćelija nadbubrežne žlezde pacova.

Biofotonika se trenutno koristi u industriji prehrane, poljoprivredi i alternativnom lečenju, no na žalost zvanična medicina odbija njeno korišćenje na ljudima jer bi na takav način u jednoj generaciji u potpunosti upropastili farmaceutski lobi i njihovu ogromnu zaradu.

Popp je shvatio da je izmenjivanje biofotona i upijanje fotona iz okoline odgovor na sva gore postavljena pitanja, koliko god se mi trudili verovati da je verbalni jezik vrh komunikacije, ona to nikada nije bila, niti će biti, a mi smo nekako zbog jezika zaboravili i potpuno zanemarili ostale mogućnosti komunikacije. Kako nadmeno i kako pogrešno.

Popp je biofotonikom odgovorio i na misterije nazvane; telepatija, predosećaj, intuicija, vidovitost i gledanje na daljinu. Na isti način je objasnio Rekonektivno isceljivanje, bioenergetsko lečenje, lečenje dodirom, reiki, shijatsu (šijacu)i mnoge druge metode,tehnike i pojave koje zvanična nauka pobija i u najmanju ruku im se smeje.