REKONEKCIJA® I REKONEKTIVNO ISCELJIVANJE®

уторак, 02. март 2010.

EPIGENETIKA - Percepcija i geni




Percepcija kontroliše ponašanje i aktivnost gena

Bruce H. Lipton, Ph.D. celularni biolog i pisac, bio je univerzitetski profesor i predavao je na Medicinskom Fakultetu u državi Winsconsin (1973-1982), gde se takođe bavio istraživanjem mišićne distrofije. Kao viši naučni saradnik na Odeljenju za patologiju, Medicinskog fakulteta u Stanfordu (1987-1992), objavio je naučni rad na temu kloniranih ljudskih ćelija,u kome otkriva kako percepcija kontroliše ponašanje i aktivnost gena. Bruce-ovo trenutno istraživanje na temu biohemijskih puteva koji povezuju um i telo, pruža nam jedan uvid u molekularnu bazu svesti.

MI NISMO ŽRTVE NAŠIH GENA,NAŠ UM UTIČE NA NAŠE ĆELIJE


INSPIRACIJA: Veliki Dar za Svako Dete Čovečanstva


"Bradenovo i Liptonovo istraživanje u njihovim specifičnim naučnim disciplinama urodilo je dvema mapama koje,vode do jedne te iste riznice u kojoj se krije kovčeg sa duhovnim blagom. Najdublje misterije religije i duhovnosti su do sada većinom izmicale zapadnim tragaocima. Međutim, u iznenađujućoj završnici, nauka je ta koja je pritekla u pomoć.” - Iz Prvog dela:

http://www.awarenessmag.com/sepoct06/so06_a_romp_through_the_quantum.htm


Podsvesno ponašanje je programirano,da radi bez kontrole ili opservacije od strane svesnog dela čovekovog uma. Neurolozi su otkrili da se 95%-99% naših aktivnosti nalazi pod kontrolom podsvesti. To je razlog,zašto mi retko primećujemo naše vladanje ili gestove.

Nama je nametnuto jedno verovanje,da korišćenjem slobodne volje možemo poništavati negativne programe,kojima je programirana naša podsvest. Na žalost, da bi se to učinio, čovek bi morao konstantno da bdi nad svojim ponašanjem.

Tokom prvih šest godina našeg života, prenatalni i natalni mozak pretežno radi na delta i theta EEG frekvencijama.Taj niski nivo moždane aktivnosti poznat je kao hipnogogično stanje.Dok se nalazi u tom hipnotičkom transu, dete ne mora posebno da se obučava kako da se ponaša na određeni način. Ono dobija svoje bihejvioralno programiranje jednostavno uz pomoć posmatranja roditelja, braće ili sestara, svojih vršnjaka i učitelja.

Nadalje, podsvesni um deteta takođe “daunlodira” u sebe verovanja,koja su u vezi sa njim samim.Kada roditelj ili učitelj kaže nekom malom detetu da je ono bolesno, glupo, rđavo, da ništa ne zaslužuje,to se takođe zapisuje kao činjenica u podsvesnom umu mališana.

Veliku većinu naših podsvesnih programa stićemo za vreme našeg ranog razvojnog doba [prvih šest godina].Ta stečena uverenja sačinjavaju onaj “centralni glas” koji kontroliše sudbinu zajednice ćelija našeg tela. Kooperacija i zajedništvo su stvarni bazični principi evolucije,kao i osnovni principi ćelijske (ili celularne) biologije.

To programiranje za vreme našeg detinjstva, vraća nam se kao neka pošast kad odrastemo i lišava nas svih onih naših “natprirodnih” moći! ... Tako dolazimo i do onog najvažnijeg pitanja, kako se podsvesni um može reprogramirati?

Prvo, mi možemo postati svesniji samih sebe [svesni onoga KAKO smo svesni], i manje se oslanjati na one automatske programe iz podsvesti. Postajući potpuno svesni, mi ostajemo vladari nad našom sudbinom, a ne žrtve naših programa...

Kvantno Polje

Gregg Braden i Dr. Bruce Lipton

"Mi živimo naše živote na bazi onoga što mislimo o ovom našem svetu, o sebi, o našim sposobnostima i ograničenjima. Šta ako su ta naša verovanja pogrešna? Kakav bi značaj bio,kad bi otkrili da je sve, od DNA života, pa do budućnosti ovog našeg sveta, zasnovano na jednom jednostavnom “kodu realnosti”,koji se može menjati i popravljati prema našem izboru?"

Gregg Braden, Bruce Lipton i Todd Ovokaitys pozivaju nas na jedan razgovor upravo o tome!


MAB: Bruce, stvarno je iznenađujuće to,kako su se vaši i Gregg-ovi istraživački radovi međusobno spojili! Hvala vam što ste voljni da podelite sa nama neke vaše misli.

Dr.Bruce H.Lipton: Hvala, drago mi je što sam ovde!

MAB: Glavnu osnovu vaše knjige "The Biology of Belief" predstavlja to, da mi kao ljudska bića nismo, kako se pre verovalo, žrtve naših gena, nego da i naša prirodna okolina ima jedan direktan uticaj na našu DNA. Možete li to malo pojasniti?

B.H.L: Naravno. Donedavno se smatralo da su geni samo-aktualizirajući, što znači da se mogu sami uključivati i isključivati. Kao rezultat toga, mnogi ljudi danas veruju da su oni samo genetičke mašine i da im njihovi geni kontrolišu živote.

Međutim, moja istraživanja predstavljaju jedno potpuno novo razumevanje nauke o ćelijama.Ova nova biologija nam otkriva da mi “kontrolišemo” naš genom a ne da on kontroliše nas.Sada se priznaje da prirodna okolina, a posebno naša percepcija ili interpretacija prirodne okoline, direktno upravlja aktivnošću naših gena.To objašnjava zašto ljudi, mogu imati tzv. spontane remisije ili oporavljati se od ozleda,za koje se pretpostavljalo da će ih zauvek onesposobiti.

MAB: Onda se tu stvarno radi o “uticaju uma na materiju"?

B.H.L: Da, ova nova perspektiva ljudske biologije, ne gleda više na telo,kao na jedan običan mehanički uređaj, nego ona uključuje i ulogu uma i duha. Ovo je jedan fundamentalan proboj u lečenju, zato što on podrazumeva to,da mi možemo promenom naše percepcije ili verovanja slati potpuno drugačije poruke našim ćelijama i tako izazvati jedno reprogramiranje njihovog oblika izražavanja.

Ta nova nauka se naziva epigenetika. Ona postoji već nekih 16 godina ali je tek sada predstavljena široj javnosti. Na primer, Američko Društvo za Istraživanje Raka je jedna organizacija,koja obraća pažnju na gene raka već nekih 50 godina. Međutim, oni su doznali da samo nekih 5% slučajeva raka ima genetsku vezu, ostavljajući 95% slučajeva,koji nisu genetski vezani. Ova organizacija je nedavno objavila podatak, na osnovu statističkih istraživanja, da se 60% slučajeva raka može izbeći uz pomoć promene životnog stila i ishrane. Tako,oni nam sada kažu,“Radi se o načinu na koji živite, a ne o vašim genima."

MAB: Tako, ona oduvek tražena “fontana mladosti” mogla bi da bude upravo u nama samima?

B.H.L: Unutar svakog od naših tela upravo u ovom momentu postoje milijarde stem-ćelija, embrioničkih ćelija,čija je namena isceljenje ili zamena oštećenih tkiva i organa. Međutim, aktivnost i sudbina ovih regenerativnih ćelija je epigenetički kontrolisana. To znači,da se one nalaze pod jednim snažnim uticajem naših misli i percepcije naše okoline.Odatle,naša uverenja o starenju mogu ometati ili potpomagati funkcionisanje stem-ćelija, što će voditi ka našoj fiziološkoj regeneraciji ili degeneraciji.

MAB: Kakvu ulogu u svemu tome igra evolucija?

B.H.L: Ispostavilo se da Darwin nije bio u pravu. Sadašnja nauka poništava Darvinove teorije,koje naglašavaju ulogu konkurencije i borbe, međutim, trebaće godine dok ove informacije stignu i u školske knjige. Saradnja i zajedništvo su osnovni i stvarni principi evolucije, kao što su oni i osnovni principi ćelijske biologije. Ljudsko telo je izraz kooperativnog truda,jedne zajednice od pedeset triliona pojedinačnih ćelija.Zajednica je po svojoj definiciji jedna organizacija, individua,koja se odlučno zalaže za obezbeđenje neke zajedničke vizije.

Jean-Baptiste Lamarck je bio u pravu još 50 godina pre Darwina.U 1809.g.Lamarck je pisao da će problemi,koji će zadesiti čovečanstvo u budućnosti,biti posledica odvajanja čoveka od prirode a to će nadalje voditi ka uništenju društva. Prema njegovom razumevanju evolucije, organizam i njegova sredina,stvaraju jednu kooperativnu interakciju.Ako želite da razumete sudbinu nekog organizma, onda prvo morate razumeti njegovu vezu sa prirodnom okolinom.On je spoznao to,da nas odvajanje od naše prirodne sredine odseca od našeg izvora. Bio je u pravu.

A kad razumete suštinu epigenetike, onda ćete shvatiti da je njegova teorija sada i naučno podkrepljena.Lamarck je svojevremeno ispao glup jer nije postojao nikakav mehanizam,uz pomoć kojeg bi se mogla razumeti ova njegova teorija a pogotovo zato što smo progutali koncept neo-darvinovskih biologa,koji su tvrdili da je ljudsko telo podvrgnuto genetičkoj upravi.A znate šta, napredna nauka danas pokazuje da je on nakon svega bio u pravu.

MAB: Dobro, kako se to odražava na celularnom nivou?

B.H.L: Informacija iz životne sredine se prenosi do ćelije preko ćelijske membrane. Mi smo mislili,da je jedro ćelije njen mozak. Međutim, 1985. godine, otkrio sam da je ćelijska ovojnica u stvari mozak ćelije. Jedro je, kako se ispostavilo, njen reproduktivni centar.

Ćelijska membrana prati zbivanja u životnoj sredini, pa onda šalje signale genima da oni mogu upravljati ćelijskim procesima, što omogućava njen opstanak. U ljudskom telu, mozak šalje poruke ćelijskoj membrani,kako bi kontrolisao njeno ponašanje i genetičku aktivnost.To je način kako um, preko mozga, upravlja našom biologijom.

"Na primer, jedna važna grana zdravstvene nauke naziva se psiho-neuro-imunologija. Bukvalno, taj pojam znači: um (psiha) kontroliše mozak (neuro) koji onda kontroliše imunološki sistem (imunologija). To je način na koji dolazi i do placebo efekta!"

Kada um oceni,da je prirodna sredina bezbedna i da ona podržava život,onda se ćelije koncentrišu na rast.Ćelije moraju da rastu kako bi održavale zdravo funkcionisanje tela.

Međutim, kod stanja stresa,ćelije zauzimaju odbrambeni stav kako bi se zaštitile. Kad se to desi, onda se energetske zalihe tela, koje se normalno koriste za podržavanje njegovog rasta, preusmeravaju ka onim sistemima,koji obezbeđuju zaštitu. To rezultira u ograničavanju ili sprečavanju procesa rasta u sistemu koji je pod stresom.

Naš sistem može akumulirati periode akutnog (kratkotrajnog) stresa,dok produžena ili stanja hroničnog stresa dovode do iznurenja organizma,jer potrebe tela za energijom nisu u skladu s količinom energije,potrebne za njegovo održavanje a to je i ono što vodi do narušavanja rada organizma i pojave bolesti.

Na primer,strah koji se širi u USA nakon 11/9 ima veoma destruktivno dejsvo na zdravlje građana.Kad god vlada izda upozorenje,u vezi mogućnosti novih terorističkih napada,sam strah prouzrokuje hormone stresa da zatvore ili isključe našu biologiju i otpočnu sa odbrambenim reakcijama.

Od napada na Svetski trgovinski centar, zdravlje u našoj državi se drastično pogoršalo, dok je profit kojeg ostvaruju farmaceutske kompanije skočio za više od 100%!

Ovaj naš sistem za uzbunjivanje,koji je baziran na bojama,takođe je odgovoran i za neke druge ozbiljne posledice.U stanju straha, hormoni stresa menjaju tok krvi u mozgu. U normalnim, zdravim uslovima, tok krvi je većinom orentisan na prednji mozak, mesto svesne kontrole. Međutim, kod stresa, krvni sudovi prednjeg mozga se sužavaju terajući krv u njegov zadnji deo, koji predstavlja centar podsvesne refleksne kontrole. Jednostavno rečeno, u stanju straha mi postajemo više reaktivi a manje inteligentni.

MAB:Na vašem predavanju govorili ste o tome,kako primamo informacije koje prouzrokuju stres kod nas. Da li nam možete reći nešto više o tome?

B.H.L: Naravno. Glavni izvor signala stresa je "centralni glas" sistema, a to je UM.On je nešto kao vozač vozila.

Ukoliko koristimo dobre vozačke veštine u upravljanju našim ponašanjem i kontrolisanju naših emocija, onda možemo računati na jedan dug, srećan i produktivan život.Nasuprot tome, neproduktivno ponašanje i nefunkcionalna kontrola nad emocijama, kao jedan loš vozač, prouzrokuju stres kod celularnog vozila,utičući nepovoljno na njegov rad i izazivajući kvarove na njemu.

Informacije,koje prouzrokuju stres,dolaze do ćelije,od strane dva odvojena uma,koji čine "centralni glas" tela.

(Samo)svesni um si ti,koji razmišljaš; to je stvaralački um,koji ispoljava slobodnu volju. On je ravan jednom kompjuterskom procesoru od 40-bita po tome, što može rukovati sa podacima koji dolaze od strane 40 nerava u jednoj sekundi. Nasuprot njemu, podsvesni um je jedan super-kompjuter,opremljen bazom podataka pre-programiranog ponašanja. To je moćan procesor od 40 miliona bita, koji je u stanju da interpretira i reaguje na preko 40 miliona nervnih impulsa u svakoj sekundi. Neke programe povlačimo iz naše genetike: to su naši instikti. Međutim, veliku većinu naših podsvesnih programa stičemo kroz učenje u periodu našeg razvoja.

Taj podsvesni um nije sedište one svesti koja rezonuje i stvara, to je jedan striktni podražaj-odgovor "play-back" mehanizam. Kad primi neki signal iz životne okoline, podsvesni um refleksno aktivira neki,od prethodno uskladištenih bihejvioralnih odgovora – razmišljanje izostaje!

Taj skriveni deo mehanizma auto-pilota podrazumeva da je podsvesno ponašanje programirano da radi bez kontrole ili opservacije od strane onog svesnog dela sebe. Neurolozi su otkrili,da se 95%-99% našeg ponašanja nalazi pod kontrolom podsvesnog uma.Istovremeno, mi retko kad primećujemo to ponašanje a još manje znamo kad je ono "stavljeno u pogon".

Dok vaš svesni um misli da ste vi dobar vozač, nesvesni um je taj,koji većinu vremena drži ruke na upravljaču.A taj nesvesni um vas može odvesti na stranputicu, sve do uništenja.

Nas se navodi da verujemo,kako koristeći moć volje možemo nadvladati negativne programe našeg podsvesnog uma.Na žalost,da bi se to uradilo čovek bi morao neprestano budno paziti na svoje vlastito ponašanje.[Morate postati svesni o tome KAKO ste svesni]

U podsvesnom umu ne postoji nikakav entitet,koji posmatra trake na kojima je snimljeno vaše ponašanje. Podsvesni um je nešto kao kasetofon koji “snima i svira”. Istovremeno,ne postoji razlikovanje ili procenjivanje u smislu,da li je neki podsvesni program dobar ili loš, tu se radi samo o jednoj traci.U momentu kad vaša budna svest popusti, podsvesni um će automatski preuzeti upravu i aktivirati svoje prethodno snimljene programe,koji su bazirani na određenim iskustvima.

MAB: Kako smo dobili te podsvesne programe, na prvom mestu?

B.H.L: Tokom prvih šest godina našeg života, prenatalni i natalni mozak,pretežno radi na delta i theta EEG frekvencijama.Taj niski nivo moždane aktivnosti poznat je kao hipnogogično stanje.Dok se nalazi u tom hipnotičkom transu,dete ne mora posebno da se obučava,kako da se ponaša na određeni način.Ono dobija svoje bihejvioralno programiranje,jednostavno uz pomoć posmatranja roditelja, braće ili sestara, svojih vršnjaka i učitelja.

Nadalje, podsvesni um deteta takođe “daunlodira” u sebe verovanja koja su u vezi s njim samim.Kada roditelj ili učitelj,kaže nekom malom detetu, da je ono bolesno, glupo, rđavo, da ništa ne zaslužuje,to se takođe zapisuje kao činjenica u podsvesnom umu mališana.

Ta stečena verovanja sačinjavaju onaj "centralni glas" koji kontroliše sudbinu ćelijske zajednice našeg tela.

MAB: To je stvarno tako! Meni se čini,da je naš podsvesni um,nešto slično onom komadu zelenog kriptonita sa Supermenove rodne planete,što je jedina stvar, koja može neutralisati njegove natprirodne moći.Taj kriptonit je analogan našim kamenim temeljima iz detinjstva.Kao što ste ranije naveli,podsvest nije zla po samoj svojoj prirodi – isto kao ni kriptonit. Ali su to one avenije kroz koje nam se ono programiranje za vreme našeg detinjstva, vraća kao neka pošast kad odrastemo i lišava nas svih onih naših “natprirodnih” moći.Mnogi ljudi se osećaju kao da su zarobljeni, nemoćni i iskorišćeni, uprkos činjenici da su njihove svesne namere usmerene ka uspehu.

Tako dolazimo do onog najvažnijeg pitanja,kako se podsvesni um može reprogramirati?

B.H.L:Da bi se promenila magnetofonska traka ponašanja,čovek mora da pritisne dugme za snimanje a onda na nju ponovo da snimi program koji će u sebi sadržati sve željene promene. Postoji nekoliko načina da se to izvede sa podsvesnim umom.

Prvo, mi možemo postati svesniji samih sebe [svesni onoga KAKO smo svesni], i manje se oslanjati na one automatske programe iz podsvesti.Postajući potpuno svesni, mi ostajemo vladari nad našom sudbinom, a ne žrtve naših programa. Taj put je sličan onoj budističkoj svesnosti.

Drugo, klinička hipnoterapija se direktno bavi ovim pitanjima uz pomoć hipnotičkih stanja.

Nadalje, mi možemo koristiti raznovrsne,nove energetske,psihološke modalitete koji omogućavaju rapidno i duboko reprogramiranje naših podsvesnih uverenja, koja nas ograničavaju.

Postoje vidovi Super-učenja koji otvaraju i integrišu obe hemisfere mozga u isto vreme, što nam omogućava da korigujemo naše podsvesne programe. Koristeći se tim metodama, koje su mehanički slične ubacivanju snimljenog programa u kasetofon podsvesnog uma, mi se možemo rešiti ograničavajuće percepcije, verovanja i samo-uništavajućih programa.

Verujem da je svaka metoda,koja proširuje samosvesnost i dozvoljava nam da posmatramo naš podsvesni um, kao i da ulazimo u interakciju s njim, može otvoriti vrata za promene. Uz pomoć jedne proširene svesnosti, mi možemo aktivno transformisati naše živote i ispuniti ih ljubavlju, zdravljem i prosperitetom. Korišćenje ovih novih modaliteta … obezbeđuje nam način da komuniciramo s ćelijama našeg tela a to je i veza sa transformativnom biologijom,kao i psihologijom.


MAB:
To je divno, Bruce, hvala što ste podelili ove informacije s nama!

B.H.L: Hvala vama, bilo mi je zadovoljstvo!

Piše: Meryl Ann Butler
http://www.greggbraden.com/details

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.