NAUČNA ISTRAŽIVANJA

Rekonekcija – Istraživanje višeg stepena isceljivanja za čovečanstvo, M. Darren Gregor

Pojavljuje se nova nauka koja menja naše tradicionalno shvatanje zdravlja i isceljivanja. Poslednja naučna istraživanja fokusirana su na ispitivanja,koji mere dejstvo energije,svetlosti i informacije na ljudska bića.Na tom putu prednjači međunarodni tim svetski poznatih naučnika: Dr. William Tiller, Dr. Gary Schwartz i Dr. Konstantin Kortokov, sa svojim izučavanjem frekvencijâ Rekonektivnog isceljivanja, koje je prvi otkrio Dr. Eric Pearl. Moćni i temeljni rezultati ovih istraživanja, koji će biti objavljeni tokom ove godine, privlače pažnju najistaknutijih predstavnika naučne zajednice.

Dr. Tiller, penzionisani profesor Univerziteta Stanford, autor osam knjiga, 250 naučnih radova i zvezda filma Ma koji k…. uopšte znamo!?, rukovodio je istraživanjima o tome, kako se fizička svojstva određene sobe ili prostora menjaju,kao rezultat energetskih frekvencija isceljivanja, koja ulaze u tu prostoriju. Dr. Tiller je svoja merenja frekvencija Rekonektivnog isceljivanja prvi put izveo na jednom od seminara Erica Pearla održanog u Sedoni (Arizona) 2006. godine i dobio tako izuzetne rezultate,da je istraživanje ponovio 2007. u Los Angelesu (California), a svoje proučavanje ovoga fenomena nastavio na Mastery Conference Rekonekcije prošlog septembra u Los Angelesu. Prema Dr. Tilleru, frekvencije Rekonektivnog isceljivanja donose isceljenje “izvan onoga što je bilo klasično poznato kao energetsko isceljivanje – u širem spektru energije, svetlosti i informacija”.

“Ovaj energetski pomak predstavlja ono što normalnim ljudskim bićima dopušta ući u prostoriju i kasnije izaći sa sposobnošću isceljivanja drugih i sebe, bez obzira na svoje poreklo i obrazovanje.”

Ono što je dr. Tiller otkrio je da ove inteligentne frekvencije počinju menjati uticaj kvantnog polja sobe, ili da “pripremaju prostor” čak 36 sati i više, pre samog početka seminara, dramatično uvećavajući raspoloživu,slobodnu termodinamičku energiju u prostoriji.Drugim rečima, kada bi u pitanju bila obična energija, koju imamo prilikom energetskog isceljivanja, temperatura sobe porasla bi za 300˚C! Pri Rekonektivnom isceljivanju stvarna temperatura prostorije ostaje ista,ali količina energije, svetlosti i informacije, koja ispunjava prostoriju – opipljivo i dramatično se menja.

Po rečima dr. Tillera:
Kako smo nastavljali nadgledati taj prostor, posle dva dana, utvrdili smo da je porast sadržaja ove delujuće energije bio ogroman. (Ako se zapitamo:) «Koji je stvarni porast temperature za taj normalni prostor, koliko ona mora porast,i da bi količinski dala istu energiju, kakva je bila na Ericovoj radionici dva dana nakon početka njegovog rada?’ – (Odgovor je:) ’Stvarni porast temperature u normalnom prostoru bi trebao biti 300°C! A to je enormno.»

Početni rezultati izuzetno su značajni. Dr. Tiller nastavlja:
“Ovaj energetski pomak predstavlja ono,što normalnim ljudskim bićima dozvoljava da uđu u prostoriju i kasnije iz nje izađu,sa sposobnošću isceljivanja drugih i sebe, bez obzira na svoje poreklo i obrazovanje.”

U drugom istraživanju, Dr. Schwartz, zajedno sa Dr. Melindom Connor i Dr. Annom Baldwin iz Laboratorije za unapređivanje svesti i zdravlja na Sveučilištu Arizona, usmerili su svoja istraživanja na ljude,koji su pohađali seminare Rekonektivnog iscjeljivanja. Dr. Schwartz i njegove kolege sproveli su svoje »temeljne studije energetskog isceljivanja« kako u laboratoriju dr. Schwartza na Sveučilištu Arizona, tako i na seminarima širom sveta. Ova su proučavanja merila ljudsku sposobnost za rad, osećanje, primanje i prenos svjetlosti, Ko i drugih elektromagnetnih frekvencija pre i posle pohađanja seminara. Ono do čega su došli bilo je dramatično. Od 100 ljudi, koji su učestvovali u istraživanju, svi su sa seminara Rekonektivnog isceljivanja izašli sa trajno proširenom i novom elektromagnetnom sposobnošću, bez obzira na to, jesu li došli bez ikakvog prethodnog znanja o isceljivanju ili su bili učitelji različitih starih ili novih, danas poznatih tehnika energetskog isceljivanja.

“Ti su efekti koherencije najdramatičniji i najmoćniji, kada se na seminaru predstavlja novi koncept ili vežba i potkrepljeni su dramatičnim skokovima na krivulji grafikona, kako u intenzitetu tako i veličini polja prostorije u kojoj se održava seminar.”

Dok je Dr. Tiller merio dramatične promene polja, koje se javljaju na seminarima a Dr. Schwartz svoja istraživanja fokusirao na one koji pohađaju seminare, Dr. Korotkov je izučavao, kako uticaje polja, tako i uticaje na same polaznike seminara.

Uz korišćenje njegove lične metodologije, najssvremenijih čitača infracrvenih i drugih energetskih tokova, kao i uređajâ za merenje, istraživanje Dr. Korotkova potkrepilo je nalaze i Dr. Tillera i Dr. Schwartza. Tačnije, on je merio i potkrepljivao dokazima, značajne uticaje polja (nazvao ih je »efektima koherencije«) koji se javljaju tokom predavanja na seminarima. Ti su efekti koherencije najdramatičniji i najmoćniji,kada se na seminaru predstavlja novi koncept ili vežba i potkrepljeni su dramatičnim skokovima na krivulji grafikona, kako u intenzitetu tako i veličini polja prostorije u kojoj se održava seminar. On pretpostavlja,da ti efekti koherencije mogu biti kanali, koji polaznicima omogućavaju sticanje ove nove sposobnosti,tako da postaju majstori isceljivanja tokom samo jednog vikend-seminara.

Pored toga, istraživanje Dr. Korotkova sugeriše,da će jednostavnim sedenjem u prostoriji u kojoj se održava seminar, polaznik najverovatnije primati delovanja pozitivna po zdravlje. Zapravo, mnogi polaznici seminara izvestili su o fizičkim i drugim isceljenjima,dok su samo sedeli u prostoriji u kojoj se odvijao seminar.
Koje uticaje ova i druga istraživanja energije imaju na naučnu i medicinsku zajednicu? Tradicionalna nauka i medicina ne mogu više prilaziti zdravlju i isceljivanju na isti način. Nova naučna istraživanja doktora Tillera, Schwartza i Korotkova, kao i ono što je dokumentovano u najprodavanijoj knjizi dr. Pearla The Reconnection: Heal Others, Heal Yourself, popločali su put priznavanju moćnih učinaka koje energija, svetlost i informacija mogu imati na ljude. Ta je vrsta istraživanja doprinos čovečanstvu, koje napreduje ka sledećoj etapi evolucije.

Rekonekcija – Nove frekvencije isceljivanja, M. Darren Gregor

Jeste li primetili u kojoj se meri menjamo i mi i svet oko nas? Svake se godine ostvaruje neverovatan napredak u tehnologiji, medicini i našem načinu shvatanja sveta prirode. Čovečanstvo kao celina strahovito napreduje. Pogledajte samo sve promene, koje su se dogodile u našoj svesti tekom proteklih 20 godina!
“Ova su se isceljenja prvi put manifestovala preko njega jednoga dana, kada su, nakon 12 godina profesionalne prakse, njegovi pacijenti počeli izveštavati o čudesnim ozdravljenjima od urođenih anomalija, sindroma hroničnoga umora, artritisa i mnogih drugih bolesti.”

»Duhovnost« se sasvim odomaćila kao reč.Svi smo bili u prilici da čujemo ili pročitamo o koristima alternativne medicine i holističkih praksi. Iskustva tik do smrti (near death experience), zagrobni život, anđeli, čuda i sinkronicitet postale su popularne teme na filmu i televiziji. Knjige za samopomoć zasnovane na duhovnosti redovno su u vrhu listâ najprodavanijih izdanja. Ljudi žele uspostaviti odnos sa onim delom našega svemira, koji prevazilazi domen fizičkog. Nalazimo se u središtu jednog ohrabrujućeg, novog pomaka na planeti, pomaka koji nam omogućava dosegnuti neverovatne nove frekvencije isceljivanja i evolucije.

Ove zapanjujuće frekvencije – zvane »Rekonektivne frekvencije isceljivanja« – prvi je otkrio i primenio Dr. Eric Pearl, izuzetno uspešan lekar iz Los Angelesa. Dr. Pearl i njegov tim sada neumorno putuju svetom, učeći ljude kako isceliti sebe i druge, na svim nivoima uma, tela i duha. Ova su se isceljenja prvi put manifestovala preko njega, jednoga dana, kada su, nakon 12 godina profesionalne prakse, njegovi pacijenti počeli izveštavati o čudesnim ozdravljenjima od urođenih anomalija, sindroma hroničnoga umora, artritisa i mnogih drugih bolesti. Ne svi pacijenti ali dovoljan broj njih,tako da je celi svet saznao, da se dešava nešto vrlo stvarno.Do izlečenja je dolazilo a da on fizički uopšte ne dodiruje svoje pacijente. Naprosto bi držao ruke blizu njih!

Ove su frekvencije bile istraživane i potvrđene od strane vrhunskih lekara i istraživača sa područja medicine širom sveta, koji su pokušali objasniti njihovu snagu, poreklo i funkciju. Trenutno doktori Gary Schwartz, William Tiller i Konstantin Korotkov, poznati i renomirani naučnici, sprovode nove istraživačke programe o ovim frekvencijama.

Drugi naučnici pretpostavljaju, da su ove frekvencije, sada po prvi put na našoj planeti i da imaju potencijal da nam pomognu u eliminisanju bolesti na svim nivoima. Postoje izveštaji da spomenute frekvencije omogućavaju ozdravljenje u slučajevima raka, bolesti vezanih za AIDS, cerebralne paralize, depresije,bolesti zavisnosti, artritisa – spomenimo samo neke od njih. Čini se da ove frekvencije deluju na svim nivoima, fiziološkom i psihološkom, te da utiču na naše ćelije i DNK, da bi dovele do fizičkog i mentalnog isceljenja.

Dr. Pearl objašnjava,da nam frekvencije omogućavaju isceljivanje na višim nivoima od svega onoga, što smo dosad mogli iskusiti. On podučava da se isceljenje ne sastoji samo u uklanjanju simptoma, bolesti, boli, slabosti i drugih smetnji normalnom funkcionisanju, već upravo dovođenjem osobe u ravnotežu i stanje celovitosti na svim nivoima. U osnovi, to je istinsko isceljenje. Štaviše, izgleda da svako na našeoj planeti u svom »hardveru« nosi mogućnost primanja tih frekvencija i rada sa njima, da bi omogućio isceljenje kod sebe i drugih – kada jednom dođe u dodir sa tim frekvencijama. Međutim, prvo sa njima morate doći u dodir. Nije ih moguće tek tako “pokupiti”.

Ove neverovatno snažne, opipljive i inteligentne frekvencije tema su međunarodnog dela Dr. Erica Pearla The Reconnection: Heal Others, Heal Yourself, prevedena na trideset jezika sveta. Po Dr. Pearlu, Rekonektivno isceljivanje je i staro i novo. Staro je zato što potiče od Svemira, pa prema tome postoji oduvek a u isto je vreme i novo, zato što ga na našoj planeti ranije nije bilo!

“Do današnjega dana Dr. Pearl i njegov tim Rekonekcije, obučili su, ovom novom načinu isceljivanja, preko 45.000 ljudi u više od 60 zemalja.”

Korist od ovih moćnih frekvencija nije ograničena samo na pomaganje ljudima. Životinje se takođe isceljuju.

Renee Coltson, koja praktikuje Rekonektivno isceljivanje, koristi ga sa iznenađujućim rezultatima već niz godina u svome radu sa trkačkim konjima i mnogim drugim životinjama. Nedavno je pozvana da radi na psu po imenu Bear, koji je imao tako velik tumor,da je dlaka nad tim tumorskom ispupčenjem stajala sasvim uspravno. Tumor je uticao na njegovu sposobnost hodanja, pa čak i ustajanja. Osoba koja se brinula o njemu, nije ga smela ni pomaziti, jer joj se činilo da mu to nanosi bol, a kada je pozvala Renee pribojavala se, da se psu bliži kraj.

Posle prve seanse, Bear više nije patio. Ponovno je uživao u dodiru. Tumor se upola smanjio. Posle još dve seanse, tumor se sveo tek na delić nekadašnjeg upaljenog tumora i nastavio se smanjivati.

Do današnjega dana, Dr. Pearl i njegov tim Rekonekcije obučili su, ovom novom načinu isceljivanja, preko 45.000 ljudi u više od 60 zemalja. Iako među njima ima nekoliko hiljada lekara, medicinskih sestara, kiropraktičara i/ili učitelja iscjeljitelja, većina ih ipak potiče iz okruženja,koja nemaju veze sa zdravstvenom zaštitom i uključuju inženjere, nastavnike, domaćice, studente, prodavce, advokate, vladine službenike,poznate ličnosti,pa čak i osobe kraljevskog roda! Dolaze iz najrazličitijih životnih zvanja, svih starosnih doba i sposobni su ovo delovanje preneti na najvišem nivou. I oni, kao i njihovi klijenti, izveštavaju o isceljenjima od najrazličitijih oboljenja, baš poput pacijenata Dr. Pearla.

Često je rad sa spomenutim frekvencijama iskustvo koje menja život. Tokom seminarskog vikenda “uronjeni” ste u te frekvencije, tako da često osećate isceljujuće vibracije, još dugo po završetku seminara. Kada se jednom pokrenu ovakvim radom, vaše sopstveno isceljenje i dalje napredovanje nastavljaju svojim vlastitim ritmom tokom celog života.

"Neka bude svetlost..."



ČOVEK JE KAO I SVEMIR - ĆISTA ENERGIJA


Da neko ima baš „dobru vibraciju“ ili da se u nekom prostoru oseti „negativna energija“ postali su normalni izrazi, koje većina ljudi spontano upotrebljava. No, u njima se krije duboka istina: čovek je kao i svemir - čista energija. Taj pristup – kao i onaj, da ljudi nisu telesna bića sa duhovnim iskustvom, nego duhovna bića sa iskustvom tela – dokazuje i savremena fizika.

Znanje o iskustvima ljudi koja se opisuju kao duhovna, a u stvari su energetska i povezana sa višim tj. proširenim stanjima svesti, drevne su civilizacije jasno znale. I živele.

Postoje brojni zapisi o tome, kao na primer oni iz hinduske tradicije, koji jasno opisuju razne dimenzije svemira, astralne svetove i kretanje po njima. No, za um zapadnog čoveka sve do nedavno (do jačeg prodora istočne filozofije) su bile pesnička fantazija.

Reiki, prana i theta healing, te ostale tehnike energetskog rada,u novije vreme rekonekcija (koja svojom sveobuhvatnošću prevazilazi sve ostale tehnike) i dokazani rezultati isceljivanja na daljinu su počeli otvarati um čoveka na mogućnost postojanja ostalih realnosti. Napokon dolazi vreme u kom se oni ustaljuju kao prirodna činjenica: druge stvarnosti, svesno menjanje energije, te moć čoveka kao Bogočoveka dokazuje i savremena fizika.

Istorija zablude

U svojoj razvojnoj fazi, čovečanstvo je trebalo proći i fazu zaborava o prirodi Svemira te moći čovekovog slojevitog uma. Tako je postojao period u istoriji nauke, koji je debelo formirao čovekovu percepciju samog sebe, kao čvrste materije određene granicama tela. Za to je zaslužan Isaac Newton, i njegova fizika 17. veka: ona je ustanovila, da je svemir sastavljen od temeljnih građevnih elemenata (atoma), zamišljenih kao čvrstu materiju, koja se sastoji od jezgra (protona i neutrona) te elektrona koji se vrti oko jezgra. Ruku na srce, Newtonova mehanika lepo je opisala kretanja planeta, mašina i tečnosti, ali je teorija stvorila uverenje, da je svemir samo jedan veliki mehanički sistem.

Izneseni zakoni su se smatrali temeljnim prirodnim istinama: govorili su o totalnom vremenu i prostoru, i sve objašnjavali polugom uzrok-posledica. Koliko se takva slika sveta ukorenila u percepciju čoveka, vidi se i danas po brojnim običajima: mnogi život i svet posmatraju kao čvrst, određen pravilima i nepromenjiv, sa zadanim pravilima koje treba poštovati. Osim toga, veliki deo života je newtonovski uređen: ljudi svoje telo percipiraju kao sjajan mehanički sklop, a svoje doživljaje i iskustva opisuju u terminima aposlutnog vremena i prostora. Svi, takođe, nose satove i prema njima organizuju vreme, jer se veruje da je vreme linearno: no, celi je koncept još odavno (1905.) srušio Albert Einstein svojom Teorijom relativiteta, kojom je prodrmao temeljne postavke newtonovskog pogleda na svet.

Prema Einsteinu, prostor nije trodimenzionalan, a vreme nije odvojeni entitet, nego su usko povezani i čine četvorodimenzionalni kontinuum, “prostor-vreme”. U skladu s njegovom teorijom, prostor se ne može definisati bez vremena i obrnuto. Štaviše, nema jedinstvenog protoka vremena, tj. vreme nije ni linearno ni apsolutno, nego relativno, što znači da će dva posmatrača poređati dogadaje različito u vremenu ako se kreću različitim brzinama, u odnosu na posmatrane događaje. Zato sva merenja prostora i vremena gube svoje apsolutno značenje. Sve to znamo iz iskustva: često smo svedočili kako vreme „leti“ ili minute traju kao vekovi. Zapravo, naše lično vreme se menja u skladu sa raspoloženjem u kojem se nalazimo I događajima koje doživljavamo. I to iskustveno vreme nije merljivo satom. Zbog toga su drevne kulture delile vreme u trenutno i svo ostalo: australski Aborigini imali su vreme koje prolazi i Veliko vreme koje, naravno, ima svoj tok, ali se ne može odrediti datumom, dok su američki šamani delili vreme na sadašnje i ostalo.

Ovakvim pristupom, promenio se i već uvaženi koncept prošlih života: većina ih, naime, shvata kao doslovne fizičke živote, koji su se odigrali negde tamo u prošlosti, u fizičkoj pozadini sličnoj sadašnjoj u kojoj živimo (telo, okolnosti života i neki scenariji). No, einsteinovski gledano, ti prošli životi se događaju upravo sada u drugačijem vremensko-prostornom sledu: odigravaju se budući, odražavajući na trenutni ili prošli postaju budući...

Da različite dimenzije i čovekovo istovremeno postojanje u njima – s ozbirom da su ljudi multidimenzionalna bića - zaista funkcioniše, takođe dokazuje fizika.

Naime, naučnici su otkrili i matematičke I eksperimentalne dokaze o univerzalnoj, trenutnoj povezanosti: fizičar J. S. Bell 1964. godine je objavio teoriju prema kojoj su subatomske čestice povezane na način koji nadilazi prostor i vreme, tako da sve što se dogada jednoj čestici utiče na ostale čestice, i to momentalno. Taj učinak je trenutan i ne treba “vreme” za prenos, što prevazilazi i Einsteinovu teoriju relativiteta, prema kojoj čestice ne mogu putovati brže od brzine svetlosti.

Prema Bellu – čija je teorija potvrđena eksperimentalno – mogu i zato su učinci nazvani „superluminalni“. Ovo među ostalim, dokazuje i efekat trenutnih isceljenja na daljinu, kao posledicu energetskog rada raznih tehnika.

To je, naravno, moguće zbog povezanosti Svemira, odnosno svega u njemu, što fizika tumači fenomenom polja. Već odavno naučnici potvrđuju svet dinamicnih energetskih polja, dokazujući, kako čovek nije samo fizička struktura sastavljena od molekula, nego je – kao i sve ostalo u Svemiru – stvoren i od energetskih polja.

Telo kao energija

Polje je definisano kao stanje u prostoru koje ima potencijal da proizvede snagu.
Stara Newtonova mehanika tumačila je interakciju pozitivno i negativno nabijenih čestica (protoni i elektroni) pojednostavljeno, govoreći da dve čestice privlače jedna drugu kao dve mase.

Michael Faraday i James Clerk Maxwell su, međutim, smatrali da je prikladnije primeniti teoriju polja i reći, da svaki naboj stvara “poremećaj” ili “stanje” u prostoru oko sebe, tako da drugi naboj, ako je prisutan, oseća energiju. Tako je nastala zamisao o svemiru ispunjenog poljima, koja stvaraju energiju i koja su u interakciji.

Ovo je znaučna postavka koja objašnjava ljudsku sposobnost uticaja jednih na druge: to je, na primer, ono kad čovek tačno zna ko ga zove telefonom ili oseća da ga neko gleda sa leđa, ili odmah zna, da li mu se određena osoba sviđa ili ne. Sve to se može tumačiti skladnim ili neskladnim dodirom naših polja.

A poljima se, takođe, dugo bavi fizika: dr. Leonard Ravitz sa univerziteta William i Mary pokazao je 1959. godine da se ljudsko energetsko polje menja u skladu sa nečijom mentalnom i psihološkom stabilnošću, te je sugerisao, da promena u tom misaonom polju izaziva psihosomatske simptome, što dokazuje učinak afirmacija i tzv. pozitivnog mišljenja.

Mogli bi smo donekle objasniti šta se događa prilikom Rekonektivnog isceljivanja.Isceljujući tretman se odvija tako što praktičar Rekonekcije (iscelitelj)kružeći rukama oko tela vrši uticaj na energetsko polje oko čoveka i na taj način ga menja.

Drugi naučnik, dr. Robert Bedker sa Više medicinske škole iz Syracuse, New York, označio je kompleksno električno polje tela, koje je oblikovano kao telo i središnji nervni system, te ga nazvao kontrolnim sistemom istosmerne struje, te je utvrdio da menja oblik i jačinu u skladu sa fiziološkim i psihološkim promenama, a otkrio je da se kroz to polje kreću čestice veličine elektrona. Slično je ustanovio i dr. Viktor Injušin sa Kazahstanskog univerziteta u Rusiji koji je pedesetih godina 20. veka radio opsežna istraživanja na ljudskom energetskom polju. Na temelju rezultata nagovestio je postojanje “bioplazmatičnog“ energetskog polja složenog od iona, slobodnih protona i slobodnih elektrona.

Ustanovio je i da se bioplazmatičke čestice stalno obnavljaju hemijskim procesima u ćelijama (zbog čega zdrava prehrana ima tako radikalan učinak na zdravlje i zadovoljstvo čoveka), te da su u stalnom kretanju: postoji relativno stabilna ravnoteža pozitivnih i negativnih čestica unutar bioplazme, a ako se ona ozbiljno promeni, organizmu je ugroženo zdravlje.

U nekoliko poslednjih decenija fizičari su otkrili da je materija potpuno promenjiva, te da na subatomskom nivou ne egzistira sa sigurnošću na određenim mestima, nego više pokazuje “težnju” da postoji: sve čestice se mogu preobraziti u druge čestice. Mogu se stvoriti iz energije i pretvoriti u druge čestice, ili stvoriti iz energije i nestati u energiju. Usled toga, materija je samo oblik energije – usporena, kristalizovana energija. Celi svemir je sastavljen od nje.

Dvojaka priroda Jednog

Fizičari su, takođe na eksperimentu sa svetlosti, ustanovili da je svetlost istovremeno i čestica i talas, dokazujući time njenu dvostruku prirodu. No, pokazuje li se kao čestica, ili kao talas – utvrdili su – zavisi o tome posmatra li se ili ne, eksperimentima sa fotonskim detektorom. To znači da čovekovo posmatranje (usmerena Svest) utiče na svetlosne talase/čestice stvorene milijardama godina pre nečijeg rođenja: zbog toga misli menjaju stvarnost, trenutnu ili „prošlo-buduću“. Isto tako, pokazuje da svako posmatranje proizvodi efekat na posmatranu strukturu.

Ova dvojaka priroda svetlosti dokazuje i da u Prirodi, Svemiru, Postojanju i Istini nema isključivosti: noć i dan, belo i crno, božansko i demonsko su komplementarni.

Problemi ne nastaju usled tih suprotnosti, nego usled pružanja njima. Duhovnim rečnikom rečeno, usled neprihvatanja prirodnih procesa i ne življenja u skladu sa njima. Svemir je, dakle, mesto očiglednih suprotnosti, koje skladno nadopunjuju jedna drugu, a ne suprotstavljaju se jedna drugoj (ili bore uzajamno, kako se dugo mislilo). Naravno da su drevne tradicije i ovo oslikale – najjasnije Tao u obliku yina i yanga, a i druge koje govore o jednoj Božanskoj sili, koja se manifestuje kroz ples svojih suprotnosti.

Čovek Je Celina: holografski svet

Priču o tome kako Bog stvori čoveka, na sliku svoju, odavno se svela samo na arhaizam crkvenih papagaja.Postojanje božanske iskre u čoveku je istina, koju takođe dokazuje fizika. Kako, naime, napreduje naučna tehnologija,koja omogućava sve dublji i osetljiviji prodor u materiju, trenutni naučni pogled na stvarnost podržava ideju o tome da smo sastavljeni od energetskih polja te ide dalje... do dokaza holografskog sveta.

Naime, celi svemir je dinamički splet nerazdvojivih energetskih uzoraka i na bitan način uključuje posmatrača (posmatranje tj. Svest menja strukturu, kao u primeru eksperimenta sa svetlošću). Usled toga, ne postoji nešto što je „deo“ svemira, pa tako ni ljudi nisu njegov deo. Nego su svemir sam.
To je odavno poznato pesnicima – govore da, promeniš li jednog čoveka, promenio si čitav svemir. Dakle, čovek nije deo celine, nego celina.

Time se, među ostalima, bavio i fizičar David Bohm koji u svojoj knjizi „Skriveni poredak“ („The Implicate Order“) piše kako nauka koja svet pokušava razbiti na delove, ne može pronaći osnovne fizičke zakone. On je govorio o “implicitnom uvijenom poretku” koji postoji u nepojavnom obliku i osnova je na kojoj počiva čitava pojavna stvarnost. Drevna znanja to zovu Akashom – u kojoj su svi zapisi, sećanja... gde je pothranjeno celokupno znanje i istina postojanja, te informacije o tome, kako će se ono materijalizovati za društva i pojedinca.

Pojavnu stvarnost (manifestaciju), fizičar Bohm naziva “eksplicitnim odvijenim poretkom” te tvrdi da razumevanje tih dvaju poredaka nudi hologramski pogled na svemir. Pojam holograma znači da svaki deo u potpunosti predstavlja celinu i može se iskoristiti za rekonstrukciju čitavog holograma.

Tako tvrdi i Karl Pribram, poznati istraživač mozga koji je pronašao dokaze da je najdublja struktura mozga holografska te objavio da su istraživanja mnogih laboratorija sofisticiranim analizama temporalnih i/ili prostornih frekvencija, pokazala kako mozak holografski stvara vid, sluh, ukus, njuh i dodir. Informacija se rasporeduje kroz sistem, tako da svaki delić može proizvesti informaciju u celini.

Fizičari kažu da je svemir neodvojiva celina, a mi zajedno sa njim: jedan od načina tog iskustva je meditacija koja proširuje svesnost, te je dovodi do onih nivoa, dimenzija i frekvencija u kojima možemo svesno i kreativno koristiti sile Života, svesnom upotrebom energije za najviše dobro svakoga.

"Neka bude svetlost..."