Mnogo sam pisao o Rekonekciji Dr. Perla, na mom sajtu se nalazi i diskusija koju sam imao sa Erikom tokom zadnjih nekoliko godina. Mi pratimo njegove konferencije...
Mozete li podeliti sa nama njegov rad i kako se odnosi na ono sto vi radite?
Razvio sam uredjaj kojim mozemo izmeriti energetski sadrzaj prostora u odnosu na normalno stanje stvarnosti, posto se prostor takoreci uzdize uz ovaj proces svesnosti.To je uredjaj kojim mozemo ne samo da podignemo vrata ili zavesu simetricnog stanja prostora ili svemira, vec i uredjaj kojim mozemo da izmerimo enrgetski sadrzaj prostora u odnosu na normalnu, uobicajenu stvarnost.
On je to saznao i pitao me da li mogu doci na jednu njegovu konferenciju u Sedoni, na kraju sam ipak pristao, Sedona je samo sat i po udaljena od moje laboratorije. Tako da smo pratili taj program i prvo sto smo nasli je da je prostor vec bio u stanju viseg nivoa stvarnosti, najmanje sest sati pre pocetka programa. Tada jos niko nije bio tamo ali vec se nesto desilo. Nedelju dana nakon programa to je nestalo, normalna stvarnost se vratila.
Kada smo merili stanje prostora ono je raslo polako tokom poducavanja i razlika izmedju pocetka i vrhunca programa pri kraju je veoma znacajna u energiji. Da vam to objasnim metaforicno, kada bi imao normalno stanje prostora, koliko bi trebao da ga zagrejem da dobijem ovakve rezultate? A odgovor je: morao bi da ga zagrejem vise od 300 stepeni Celzijusevih, to je ogromno. Medjutim temperatura prostorije nije se promenila vise od 5-10 stepeni. Ono sto mi se ukazuje iz toga jeste da to nije energetski efekat vec efekat entropije. Ono sto to znaci jeste da tokom tog programa dolazi do razmene informacija, informacije se kreiraju, a kada se informacije formiraju entropija opada, ovo se vec zna vise od 60 godina.
U sustini, u procesu lecenja Rekonekcijom Erika Perla ljudi ugradjuju strukturu u sebe, tako da informacija raste u univerzumu , sto znaci da se termodinamicka entropija smanjuje, a to znaci da priroda samu sebe obnavlja. Iz starih podataka iz 1920-tih znali smo da se normalna entropija u svim prirodnim procesima se uvecavala, zato smo mislili da ce se univerzum ohladiti i sve ce umreti, ali to vise nije istina jer ako ugradite unutrasnju strukturu u ljude i prostor onda se informacija kreira a kada se informacija formira entropija se smanjuje, sto znaci da mi ljudi u ovom procesu ocuvavamo informaciju, obnavljamo termodinamicki potencijal univerzuma. Smatram da je to deo razloga zasto su ljudi ovde, na ovoj planeti.
Ono što smo još primetili u nasim istrazivanjima Rekonekcije jeste da, kada god publika obraca paznju na to sta se dogadja na podijumu, termodinamicka pred-energija se pojacava a kada ljudi pricaju jedni sa drugima ili setaju okolo termodinamicka energija se smanjuje, temperatura u prostoriji se vrlo malo menja, to je u osnovi entropijski proces. Vidimo jasno, kao dan, da ta promena postoji i mozemo je izmeriti.
Pratili smo pet Rekonektivnih radionica. Predavao sam na tri od tih pet, zadnji put u Amsterdamu u novembru. Tako da je nesto tamo i veoma je svojstveno i efektno. Mozemo svi da se izlecimo time, svi imamo tu sposobnost jer akupunkturne tacke i meridijani i cakre, kao visi nivo dimenzija univerzuma, to su sve poduplane fizicke stvarnosti, tako da fokusirana i zadrzana ljudska usmerena paznja nam omogucava da radimo ovakve stvari.
Neki ljudi su darovitiji nego drugi, a neki moraju vise da rade na tome da razviju ove sposobnosti, to nije drugacije od sporta ili muzike ili bilo kojeg drugog ljudskog talenta.
-Sama cinjenica da smo izleceni i da mozemo da lecimo, da li to utice na jos nesto drugo?
Lecimo prostor, lecimo ovaj svet...
-Da, to sam htela da vidim da li sam dobro razumela.. Hemikalije ce postati beskorisne?
Uslovno receno da, ali ne tako, moci cemo ih manifestovati sami, u osnovi vrhovni instrument je ljudsko bice.
петак, 8. октобар 2010.
четвртак, 7. октобар 2010.
Naučna istraživanja - Otkrivanje nulte tačke
Gregg Braden
Naš život je prepun zanimljivih i na prvi pogled, neobjašnjenih pojava. Geolog Gregg Braden objašnjava mnoge od njih, kao što su: promena polova, objašnjava fenomen smanjenja magnetnog polja zemlje i povećanja vibracije.... Podaci se temelje na relevantnim teorijama, kao zlatni presek Fibonacci,znanje svete geometrije, i tako dalje. I najvažnije, sada predviđa povećanje vibracije Zemlje na 13Hz. Različita merenja su pokazala dve tendencije - povećanja Zemljine frekvencije i smanjenje jačine magnetnog polja. Zemljina frekvencija takozvana Schumannova rezonanca se povećava dramatično.
Kroz školovanje i naše ustaljene obrasce ponašanja skloni smo misliti da naša planeta ima položaj koji je ustaljen i nepodložan promeni. No naučnici potvrđuju upravo suprotno - da je položaj naše planete u svemiru daleko od stabilnog. Navodno Zemlja periodično prolazi kroz proces obrtanja polova. Dokaz tome su fosili koji su zarobljeni u Zemljinim stenama a nisu karakteristični za to podneblje. Geolozi su prema različitim nalazima sastavili prikaz razvoja Zemlje zadnjih četiri i po miliona godina i tvrde da je Zemlja prošla kroz 14 takvih obrtanja polova...
Danas mi proživljavamo sledeće: Zemlja prolazi kroz fazu transformacije, smanjenjem magnetizama i porastom vibracije. Mi živimo u ovoj oblasti transformacije.Svaka ćelija u našem telu ima za cilj, da bude u skladu sa ovim promenama da bismo ušli u više stanje našeg postojanja.
Naš život je prepun zanimljivih i na prvi pogled, neobjašnjenih pojava. Geolog Gregg Braden objašnjava mnoge od njih, kao što su: promena polova, objašnjava fenomen smanjenja magnetnog polja zemlje i povećanja vibracije.... Podaci se temelje na relevantnim teorijama, kao zlatni presek Fibonacci,znanje svete geometrije, i tako dalje. I najvažnije, sada predviđa povećanje vibracije Zemlje na 13Hz. Različita merenja su pokazala dve tendencije - povećanja Zemljine frekvencije i smanjenje jačine magnetnog polja. Zemljina frekvencija takozvana Schumannova rezonanca se povećava dramatično.
Kroz školovanje i naše ustaljene obrasce ponašanja skloni smo misliti da naša planeta ima položaj koji je ustaljen i nepodložan promeni. No naučnici potvrđuju upravo suprotno - da je položaj naše planete u svemiru daleko od stabilnog. Navodno Zemlja periodično prolazi kroz proces obrtanja polova. Dokaz tome su fosili koji su zarobljeni u Zemljinim stenama a nisu karakteristični za to podneblje. Geolozi su prema različitim nalazima sastavili prikaz razvoja Zemlje zadnjih četiri i po miliona godina i tvrde da je Zemlja prošla kroz 14 takvih obrtanja polova...
Danas mi proživljavamo sledeće: Zemlja prolazi kroz fazu transformacije, smanjenjem magnetizama i porastom vibracije. Mi živimo u ovoj oblasti transformacije.Svaka ćelija u našem telu ima za cilj, da bude u skladu sa ovim promenama da bismo ušli u više stanje našeg postojanja.
субота, 3. јул 2010.
Kako da izlečite svoj život
"To find your path, trust God and go ahead without asking too many questions.
Mistakes happen, but you are protected!
You don't believe in God? Don't worry, God believes in you!"
Paulo Kueljo
Da biste pronašli svoj put, treba samo verovati Bogu i ići napred bez postavljanja previše pitanja.
Greške će se dešavati, ali zaštićeni ste!
Ne verujete u Boga? Bez brige, Bog veruje u vas!
Paulo Kueljo
Da bi ste ugradili ovaj osećaj poverenja,primenite Rekonekciju i nakon toga ćete tačno znati šta hoćete,vodiće vas unutrašnji glas a onda nema ni grešaka na putu!
To je predivan osećaj poverenja u život,kada znamo da je uvek sve u redu i kada znamo da sve što nam se događa ima svoje razloge!
Treba samo da budemo mirni i sačekamo da vreme pokaže, zašto je, ono što nam se događa,a nama se čini da je loše - ustvari dobro!
REKONEKCIJA - POVERENJE U ŽIVOT,MIR U DUŠI I RADOST ŠTO SMO ŽIVI!
Mistakes happen, but you are protected!
You don't believe in God? Don't worry, God believes in you!"
Paulo Kueljo
Da biste pronašli svoj put, treba samo verovati Bogu i ići napred bez postavljanja previše pitanja.
Greške će se dešavati, ali zaštićeni ste!
Ne verujete u Boga? Bez brige, Bog veruje u vas!
Paulo Kueljo
Da bi ste ugradili ovaj osećaj poverenja,primenite Rekonekciju i nakon toga ćete tačno znati šta hoćete,vodiće vas unutrašnji glas a onda nema ni grešaka na putu!
To je predivan osećaj poverenja u život,kada znamo da je uvek sve u redu i kada znamo da sve što nam se događa ima svoje razloge!
Treba samo da budemo mirni i sačekamo da vreme pokaže, zašto je, ono što nam se događa,a nama se čini da je loše - ustvari dobro!
REKONEKCIJA - POVERENJE U ŽIVOT,MIR U DUŠI I RADOST ŠTO SMO ŽIVI!
уторак, 8. јун 2010.
Rekonekcija - aktiviranje DNK lanaca
Rekonekcija® ili Lična rekonekcija aktivira povezivanje DNK lanaca.
O procesu Rekonekcije (aktiviranja DNK lanaca govori) i knjiga Dr.Roberta V. Gerarda "Promenite svoju DNK - Promenite svoj život".
U sledećem tekstu su izdvojeni delovi knjige koji objašnjavaju šta se događa prilikom ovog procesa i šta podrazumeva promena.Na koji način reagujemo nakon aktiviranja,sve u prilog tome,da možemo sebe da posmatramo i da možemo da prepoznamo oslobađanje,da u stvari u svakom trenutku budemo svesni i budni, dok traje fizičko i emotivno čišćenje.
Svi smo različiti u odnosu na to, kakva smo životna iskustva potisnuli i reakcija će biti različita i individualna,međutim,svakako će nam dobro doći informacija o tome, kako taj proces deluje uopšteno.
Rekonekcija ili isceljivanje DNK* je aktiviranje višestrukih nizova DNK, isceljivanje pojedinaca.,kojima se podstiče volja za razvijanjem sebe, ljubavi prema sebi, i nastojanje da se ubrza razvoj svesti svakog pojedinca kako bi spoznao sebe kao božansko biće.
Pozivamo vas da se uključite u ovo globalno i svrhovito poslanstvo.
Dajte sebi vremena da se upoznate sa programom i pridružite se ovom veličanstvenom nastojanju. Širite ovu dobru vest! Ovo što vam predlažemo nije poslovni poduhvat ni avantura nego uzvišeni cilj globalnih razmera.
Pamtite uvek, Bog vam je dao dragoceni dar, sposobnost da menjate svoju DNK a time i svoj život. Vi to možete!
Ovo je putovanje u bolje zdravlje, isceljenje, i nesebično deljenje sa drugima. Odvesće vas do samih granica vaše mašte, otključati vrata ograničenja i podstaći vaše kreativne sposobnosti do razmera, o kojima ste nekad samo mogli sanjati.
Rekonekcija ili aktivacija DNK zaista doprinosi jasnijoj orijentaciji u životu i ličnoj sudbini! Ubrzava ovladavanje sobom i otvara vrata uvidima,o tome, KO ste vi, ustvari!
Na ovoj ste planeti kako biste osećali, stvarali i delili sa drugima.
Veliki je izazov hrabro pogledati u sebe, otkriti unutrašnje prepreke na putu, a zatim ih otklanjati. Samospoznaja je ključ vaše slobode. Aktivacija DNK ide u srž tih istina o sebi.
PROMENE NAKON AKTIVIRANJA DNK
Telesne
• Telo se čisti.
• Kosa i nokti brže rastu.
• Osoba se oseća i izgleda mlađe.
• Raste nivo energije.
• Sanjaju se jasnovidni snovi.
• Radja se želja za boljom prehranom.
• Povećava se komunikacija unutar tela.
• Raste potreba da pijete svežu vodu.
• Dolazi do sposobnosti bržeg samoisceljivanja tela.
Psihološke i emocionalne
• Povećano samopouzdanje.
• Povišena moć percepcije.
• Istančani osećaj prepoznavanja istine.
• Precizna upotreba jezika.
• Manje stresa i briga.
• Oštrije pamćenje i brže manifestovanje željenog.
• Obnovljen osećaj kompetentnosti.
Vaše veze i odnosi
• Lakše i brže prihvatanje i deljenje novih osećaja.
• Otpuštanje proživljenih i potisnutih sadržaja.
• Bistrije sagledavanje značenja neke veze.
• Otkrivanje dublje veze sa drugima.
• Privlačenje “srodnih duša i članova duhovne porodice”.
Samootkrivanje
• Automatska sposobnost suočavanja sa istinom o sebi.
• Pronalaženje smislenih i jasnih odgovora na životne izazove.
• Transformisanje neizvesnosti u izvesnost i istinu.
• Sposobnost koncentracije na ovde i sada.
• Oslobađanje duboko potisnutog emocionalnog stresa.
• Oslobađanje od oklevanja, sumnji i strahova.
• Neodoljiva potreba za fizičkim i emocionalnim čišćenjem.
• Očiglednije traženje i nastojanje da se sledi lični sveti put.
• Bolje razumevanje svrhe života.
• Jasnija slika o sopstvenoj jedinstvenosti.
• Ostvarenje ljubavi prema sebi i samopouzdanje.
• Razumevanje činjenice da nam Svemir ogleda naše probleme kako bismo ih identifikovali i eliminisali.
• Svest o vremenima koja se menjaju i uslovima u kojima živimo.
Aktivacije DNK deluju poput katalizatora koji podstiče ćeliju da se vrati u čistije i zdravije stanje, što vodi zdravijem i srećnijem telu. Proces čišćenja ćelije počinje eliminacijom stresa,nakupljenog kroz godine i godine života. Stres i emocionalne krhotine obično čine najveći deo otpada, ali se taj otpad aktivacijom lako eliminiše i čisti iz tela.Proces čišćenja i eliminacije teče automatski dalje nakon aktivacije DNK.
Ne zaboravite da ste Rekonekcijom pokrenuli proces božanskog samoostvarivanja. Imajte to na umu, kako ne biste obustavili pozitivni proces. Kad ste se jednom aktivirali, već ste objavili svom telu, umu i duši da ćete se uvek “sećati ko vi u stvari jeste” i da ćete zbog toga “zauvek biti stopljeni sa svojim Stvoriteljem”. To su ozbiljne namere koje obavezuju i koje uvek treba poštovati.
Isceliti znači,uspostaviti izgubljenu celinu - čisti odraz Izvora.Da bi božanska energija mogla ponovo teći vašim telom, trebate ga osloboditi od otrova a misli pročistiti. Tako, jačate, zauzimate pozitivniji stav prema životu i više se oslanjate na svoju unutrašnju mudrost. Život se pojednostaljuje i obogaćuje. Jedinstveni ste i dovoljni sami sebi, ništa vam ne treba, ni od koga ne zavisite i nikada niste sami. Drag vam je mir a slobodu cenite. To je rezultat vašeg rada da sebe iscelite i osnažite.
"Ako imate sreće, vaše lečenje će doći u obliku kakav očekujete. A ako zaista imate sreće, vaše lečenje će doći u obliku o kakvom niste ni sanjali, onakvom kakav je Univerzum planirao za vas. "
~ Dr. Erik Perl ~
Rekonekcija omogućava da imamo pristup višim frekvencijama informacije i svetlosti i tako omogućava naše lečenje i našu evoluciju.
недеља, 16. мај 2010.
LIČNA REKONEKCIJA®
OVO JE BUDUĆNOST ISCELJIVANJA U KOJU SMO ZAKORAČILI VEĆ SADA.
Svako telo sadrži sopstveni set energetskih linija i tačaka. Iako samo ostaci onoga što su nekada bile, ove linije i tačke nastavljaju da služe, kao naša vezna jedinica sa celim Univerzumom: kanal koji obezbeđuje našu komunikaciju sa energijama, svetlom i informacijama izmedju velikog i malog, makrokosmosa i mikrokosmosa, Univerzuma i čovečanstva.
U jednom trenutku, u vremenu prekinula se povezanost sa ovim linijama i tako smo izgubili našu punu nasleđenu vezu sa Univerzumom, distancirajući se od pređašnjeg brzog i ekspanzivnog nivoa evolucije.
Za razliku od Rekonektivnog isceljivanja®, Rekonekcija® (ili Lična rekonekcija) se radi jednom u životu i ogleda se u omogućavanju osvešćivanja osnovnog ličnog potencijala i talenta. Stavljanje ovog dara u službu razvoja ljudske civilizacije, predstavlja ispunjenje naše svrhe rođenja i ostvarenje najviše lične sreće. Često klijenti promene posao, okruženje, životne okolnosti, kako bi bili u skladu sa svojom istinskom prirodom.
Rekonekcija omogućava povezivanje ovih linije, koje nas rekonektuju na mnogo moćnijem i naprednijem nivou nego ikad pre.
Ove linije su deo bezvremenske mreže inteligencije, paralelno-dimenzionog sistema, koje povlači osnovnu energiju za obnovu funkcija ljudskog tela.
Vaša Lična Rekonekcija će vam omogućiti da aktivirate ove nove linije, dopuštajući razmenu-izvan energije-svetla i informacija, rekonekciju DNK lanaca i reintegraciju struna (simultanih-ili paralelnih - ravni postojanja.)
Ova nova vibracija kao da reprogramira naš genetski kod, otklanjajući greške, slično antivirus programu,. U nekim slučajevima koriguje i ozbiljne genetske poremećaje. Kako je ovo moguće? Pouzdanog odgovora još nema ali, prema nekim saznanjima, rekonektivna energija ponovo povezuje sve nivoe u čoveku, ostvarujući tako unutrašnji sklad i jedinstvo sa Univerzumom. Poput logovanja na internet, čovek se povezuje sa sveobuhvatnom inteligencijom života, koja iz beskraja svojih mogućnosti bira one informacije i energije, koje najviše odgovaraju datom čoveku i svakom njegovom problemu.
Ličnom rekonekcijom se oslobađamo strahova i osećaja krivice, umesto da se konfrontiramo, postajemo kreativniji, stičemo sposobnost boljeg izbora pri odlučivanju, stičemo veću sposobnost da darujemo i primimo ljubav, u stanju smo da uživamo u sadašnjem trenutku a takođe nam se balansira endokrilni sistem koji kontroliše metabolizam.
Rekonekcija® je specifičan proces koji se odvija u dva uzastopna dana ili u razmaku ne većem od 48 sati. Pri ovom procesu će vaše meridijalne (aksiotolanlne) linije i DNK lanci biti stimulisani, da se ponovo povežu sa energetskim meridijanima planete i Univerzuma. Ovaj proces nas približava našem optimalnom genetskom kodu i povećava naše potencijale. On često izazove velike promene i napredak u životu pojedinca i njegovom opštem zdravlju:
* Sposobnost boljeg izbora pri odlučivanju.
* Veću sposobnost da darujete i da primite ljubav.
* Da se oslobodite osećaja krivice.
* Da se oslobodite strahova.
* Umesto da se konfrontirate, možete da postanete kreativniji.
* Biće vam jasniji smisao vašeg postojanja.
* Bićete u stanju da uživate u sadašnjem trenutku.
* Balansira se endokrini sistem koji kontroliše metabolizam.
* Uzdiže se naš mentalni, emotivni, fizički i duhovni nivo na više energetske
frekvencije.
Preporučuje se, da za ovaj proces odaberete vreme kada ne bi trebalo da imate stresne situacije u periodu između ove dve seanse. Prva seansa vas ostavlja u 'stanju "otvorenosti" koje je neophodno da bi se proces odvijao. U tom periodu ćete biti vrlo ranjivi.. Nakon druge seanse ćete biti potpuno povezani i spremni da živite svesni smisla svoga života!
Rekonekcija® je zaista čudesno iskustvo koje menja naš život !
Snežana Latinović
Foundational Practitioner of Reconnective Healing® and Reconnection®
Praktičar Rekonektivnog isceljivanja® i Rekonekcije®
петак, 26. март 2010.
ISTORIJA REKONEKCIJE
Sa sedištem u Los Andelesu, osnivač Rekonekcije, dr.Eric Pearl je izazvao veliko interesovanje svetskih najpoznatijih lekara i medicinskih naučnika, uključujući vrhunske bolnice u Americi, Institut za traume prvog stepena, Centar za povrede kičmene moždine (koji je nosilac medunarodne nagrade), i Medicinskog fakulteta US Univerziteta.
Pre nego, što su se nenadano pojavile njegove sposobnosti iscelitelja, Erik je 12 godina vodio svoju izuzetno uspešnu ordinaciju kiropraktičara, sve do avgusta 1993, kada je otkrio,da mu je uručen neobičan "dar". Nakon 12 godina rada,on je iznenada postao instrument lečenja druge vrste, provodnik kroz koji prolazi energija koja leči.
Pošto je bio previše zauzet putovanjima, nije mogao više da održava svoju ordinaciju kiropraktičara,morao je da održava seminare i privatna lečenja. Konstantno se potvrduje da njegov "dar" pomaže ljudima, kod mnogobrojnih različitih oboljenja, uključujući maligne tumore, bolesti vezane za AIDS, sindrom hroničnog umora, urodene anomalije, deformitete kostiju i dr.
Erik, noslac diplome Doktora kiropraktičara sa Klivlendskog koledža za kiropraktiku, je vodio jedan od najvećih kiropraktičarskih centara u oblasti L.A osamdesetih i devedesetih godina. Važio je za veoma uspešnog i popularnog doktora. Nazivali su ga "kiropraktičar koji doseže do zvezda". Kao učenik velikih majstora, Dr. Virdžil Črejna (Dr. Virgil Chrane) i Dr. Karla Klevlanda, Sera (Dr. Carl Cleveland, Ser), Dr. Erik Perl je jedan od retkih, koji su uz konvencionalni kiropraktičarski pristup uključivali čiste, tradicionalne kiropraktičarske tehnike.
Kako u neformalnom, tako i u kliničkom okruženju, pacijenti (a i medicinsko osoblje) su bili svedoci izlečenja, nakon što je Eric JEDNOSTAVNO DRŽAO RUKE BLIZU NJIH.
Zašto baš ja?
Da sam ja bio taj, koji sedi na oblacima, pretražujući po planeti, da nade baš pravu osobu sa najvećim vrlinama u Univerzumu, nisam baš siguran, da bih posegao kroz oblake i upro svoj prst medu mnoštvom – pastirima, trgovcima, pravednima i licemerima – i rekao:"On! On je taj! Dajte njemu."
Pa dobro, možda se to i nije baš tako desilo, ali tako izgleda. Osim ako nije, mislim, ako se ne pojavi neko drugi sa sasvim drugačijim, ubedljivim, zadovoljavajućim objašnjenjem."O, ne!" može neki dobronamernik da uzvikne, iznenaden mojim očiglednim nedostatkom shvatanja, kako Univerzum funkcioniše, "jasno je da si ti to radio i ranije, u svojim prošlim životima." Ono što bih ja želeo da znam je: kako to oni znaju toliko o mojim prošlim životima, kada se ja još uvek mučim da razumem ovaj?
Mislim, budimo realni. Proveo sam dvanaest godina gradeći jednu od, ako ne i najveću kiropraktičarsku praksu u Los Andelesu, imao sam tri kuće, Mercedes, dva psa i dve mačke. Sve bi izgledalo savršeno, da nisam traćio svoj novac i alkohol, da bih na kraju raskinuo svoju šestogodišnju vezu, što me je bukvalno dovelo do stanja, da mi je bio napor, da napravim korak naredne tri godine.Prozak mi je pomogao.Mnogo mi je pomogao.
Šest meseci kasnije, odlazim na Venecijansku plažu (Venice Beach) u Kaliforniji, sa svojom saradnicom, koja insistira da mi gatara sa plaže gleda u karte."Neću da mi gleda u karte neka gatara na plaži", odgvorio sam odlučno. Da je ona tako sjajna prpročica, ljudi bi dolazili kod nje. Ne bi morala, da tegli sto za gatanje, stoljnak, stolice i svoje ostale stvari na stazu pokraj plaže, po kojoj hoda gomila ljudi, da bi mogla da spopada nesmotrene turiste, da im utrapi svoju verziju njihove budućnosti i da očekuje da joj plate za tu uslugu.
"Srela sam je na nekoj sedeljci i rekla sam joj da ćemo biti ovde. Bilo bi mi strašno neprijatno, ako nam ne bude gledala u karte.", odgovorila je k'o iz topa i dodala, da mogu da odaberem gledanje za 10 dolara i 20 dolara. "Ma dobro", promrmljao sam, birajući varijantu sa 10 dolara, jer je to bilo polovina novca, koji je bio planiran za ručak. Krenuo sam poslušno prema gatari, seo na stolicu na rasklapanje, dao joj 10 dolara i razmišljao kako sam već gladan.
U razmenu za svoj novac dobio sam veoma lepo, ali ne baš savršeno proricanje trenutne situacije i uživao sam u tome, što me je ta jevrejska ciganka nazivala "Bubelah". Na kraju, skoro usput, mi je rekla: "Postoji jedan specijalan postupak, koji ja radim koristeći aksiotonalne linije.Taj postupak ponovo povezuje meridijalne linije tvoga tela sa meridijanima planete, što nas povezuje sa zvezdama i ostalim planetama."Objasnila mi je, da je meni, kao čoveku koji radi lečenje, neophodno da to uradim. Obavestila me je, da o tome mogu da pročitam u knjizi koja se zove "Knjiga znanja: Enohova razjašnjenja" (The Book of Knowledge: The Keys of Enoch). Zvučalo je zanimljivo, pa je upitah: "Pošto?" Reče:"Trista trideset tri dolara" Odgovorih; "Ne, hvala."
Ovo mi je ličilo na priče u večernjim vestima. Sad već mogu da čujem: "Jevrejska ciganka, na Venecijanskoj plaži je uzela od lakovernog kiropraktičara 333 dolara." Moja slika sa natpisom "Naivko" svetli preko ekrana.... ubedila je doktora,da joj da dodatnih 150 dolara mesečno, do kraja života, da pali sveće za njegovu zaštitu. Osećao sam se sramotno, što mi je uopšte palo na pamet, da to prihvatim.Tako smo, moja saradnica i ja ,otišli, smišljajući kako da nabavimo ručak za dvoje za 10 dolara.
Pomislićete, da bi to bio kraj priče. Ali mozak radi na misteriozan način.Nisam mogao da izbacim to sebi iz glave.Uhvatio sam sebe,kako koristim poslednjih 20 minuta od pauze za ručak, da bi otišao u knjižaru "Drvo života" sa namerom, da na brzinu pročitam poglavlje 3.1.7 " Knjige znanja, Enohova razrešenja". U poglavlju su objašnjene te aksiotonalne linije. Najveća lekcija toga dana je bila da, ako je ikada neka knjiga bile sastavljena,tako da ne može da se čita na brzinu, to je bila ta knjiga. To će me mučiti sve dok ne popustim. Razbio sam svoju kasicu."
Posao je bio završen u dva dana, sa razmakom od dva dana. Prvog dana sam joj dao novac, legao na njen sto i slušao kako moj mozak gunda:"To je najgluplja stvar,koju sam ikada uradio.Ne mogu da verujem, da sam dao 333 dolara sasvim nepoznatoj osobi, da bi crtala linije po mom telu svojim prstima. Dok sam ležao tu, razmišljajući o svim mogućim načinima, kako je taj novac mogao korisno da se upotrebi, preplavio me je nenadani talas mudrosti i čuh sebe kako mislim:"Pa dobro, sada si joj već dao novac. Onda se oslobodi negativnog razmišljanja i budi otvoren, da primiš sve što možeš da dobiješ." Ležao sam mirno, spreman da se otvorim. Nisam ništa doživeo. Baš ništa. Izgleda, da sam ja bio jedina osoba u sobi, koja je to znala.Pošto sam platio za obe seanse, dolazim ponovo u subotu na drugi deo. Medutim, veoma čudna stvar se dogodila te noći. Odprilike sat vremena, nakon što sam zaspao, lampa pored mog kreveta,lampa koju imam godinama se upalila sama od sebe. Probudio sam se i imao sam osećaj da su neki ljudi u mojoj kući. Pretražio sam celu kuću sa svojim dobermanom, nožem za duborez i sprejem za omamljivanje ali nikoga nisam našao.Otišao sam ponovo u krevet, sa nekim jezivim osećanjem da nisam sam, da me neko posmatra.
Drugi dan je naizgled počeo isto kao i prvi, medutim ubrzo se pokazalo, da nije ni nalik na prvi. Moje noge nisu htele da miruju. Trzale su se, kako se u sred noći iz čista mira, nekad noge trgnu. Uskoro je to obuzelo i ostale delove moga tela, praćeno neizdržljiivom hladnoćom. Jedino, što sam mogao je bilo, da mirno ležim na stolu. Koliko god sam želeo da skočim sa stola i stresem taj osećaj iz svake ćelija svog tela, nisam se usudivao da se pomerim. Zašto? Zato što sam platio 333 dolara i morao sam da izvučem korist iz svega ovoga. Eto zato! Napokon se završilo. Bio je tipičan avgustovski dan a mi smo bili u stanu, koji nema rashladne uredaje. Ja sam bio skroz smrznut, zubi su mi cvokotali. Žena je požurila, da me umota u ćebe. Ležao sam pet minuta tako umotan, dok se moje telo nije vratilo na normalnu temperaturu.
Osećao sam, da sam drugačiji. Nisam imao pojma šta se dogodilo, niti je bilo šanse da to objasnim, ali jednostavno, ja više nisam bio onaj isti od pre četiri dana. Smandrljao sam se nekako do svojih kola, koja su izgleda nekako znala put do kuće.
Uopšte se ne sećam, šta je kasnije bilo toga dana. Čak ne znam sa sigurnošću, da li je ostatak dana postojao. Sve što znam je, da sam se sledećeg dana našao na poslu. I tada je započela odiseja.
Bila mi je praksa, da ostavim svoje pacijente, da nakon nameštanja leže 30 do 60 sekundi zatvorenih očiju, da bi se opustili i da im sve legne na svoje mesto. Tog ponedeljka je sedam mojih pacijenata, od kojih su neki bili sa mnom već dvanaest godina i jedan, koji je tada došao prvi put, pitalo da li sam hodao oko stola, dok su oni ležali. Troje je reklo, da im se činilo, da su neki trčali oko stola a dvoje je stidljivo reklo, da im se čini, da su neki ljudi leteli oko stola.
Radio sam kao kiropraktičsr već skoro dvanaest godina i do tada niko nije tako nešto doživeo. Sada mi je sedam osoba to ispričalo u istom danu. Nešto se očigledno dešavalo. Ne samo moji pacijenti, nego su me i moji saradnici obasipali komentarima:" Izgledaš drugačije. Glas ti drugačije zvuči. Šta ti se to dogodilo preko vikenda?" Naravno, nije mi padalo na pamet, da im kažem."O, ništa", odgovarao sam, a u sebi sam se i sam pitao, šta se to ustvari dogodilo tog vikenda.
Moji pacijenti su počeli da govore, kako osećaju moje ruke i pre nego, što bih ih ja dotakao. Osećali su moje ruke i kada su bile više od 30 cm udaljene od njihovog tela.To je postala igra, da pogadaju gde su moje ruke. A kada su ljudi počeli da bivaju izlečeni od raznih bolesti, to više nije bila igra. U početku su izlečenja bila beznačajna, kao prestanak bola i tome slično. Kako su pacijenti dolazili navodno kod kiropraktičara, ja bih ih namestio, a onda bih im rekao, da zatvore oči i da ih ne otvaraju dok im ja to ne kažem. Dok su im oči bile zatvorene ja bih prešao par puta rukama preko njih. Kada bi ustali i osetili da je bol nestao, upitali bi me, šta sam to uradio. "Ništa, i nemojte nikome da pričate", postao je moj uobičajeni odgovor. To je imalo odprilike isti efekat, kao komentar Nensi Regan na droge:"Samo reči NE"!
Ubrzo su ljudi počeli da dolaze sa raznih strana za ta lečenja, a ja nisam imao pojma o čemu se radi. Stalno sam se raspitivao kod žene, koja me je rekonektovala preko aksitonalnih linija."Mora da to dolazi od nečega, što je već bilo u vama. Možda to ima veze sa time što je vaša majka bila na granici smrti u vreme vašeg rodenja", govorila bi ona i dodala: "Ne znam, da je bilo ko drugi imao takvu reakciju. To je fantasticno". Fantastično?! To"fantastično" je praktično značilo, da sam prepušten samom sebi!
Početkom oktobra sam držao ruke iznad kolena jedne žene, koje je bolelo, zbog preležane dečje bolesti. Kada sam sklonio ruke, bilo joj je bolje. Moje ruke su bile u plikovima, sitnim plikovima koji su trajali samo tri četiri sata. To se dogodilo više puta. Kad god bi mi se pojavili plikovi ljudi iz obližnjih kancelarija bi dotrčali da vide. (Trebalo je da naplaćujem ulaznice.) Onda se dogodilo. Moj dlan je počeo da krvari. Ne šalim se. Ne potoci, koji teku, kao u starim filmovima ili na TV programu "Nacionalni istraživač" (National Enquirer), nego kao da sam, na primer, izbockao dlan iglicama.U svakom slučaju, curila je krv. Ovo je inicijacija. Inicijacija u šta? Raspitivao sam se. Ali kako bi oni mogli da znaju? Zašto ja nisam znao? Ko upošte zna?
Krenulo je istraživanje.
U novembru sam otišao kod svetski priznatog vidovnjaka. Bez daha, izgubljen, kasnim 30 minuta (po običaju), uleteo sam, tresnuo na stolicu i pravio se da ne primećujem pogled prekora. Izgleda, da sam se usavršio u tome nakon periodičnih i godišnjih izveštaja, onih koji te podsećaju na svaku lekciju, koju si ikada dobio o kašnjenju, pri čemu se dovodi u pitanje vrednost tebe, kao čoveka na osnovu te grozne, doduše diskutabilne, osobine. Bio sam ubeden, da u svoje slobodno vreme ovaj piše peticije kongresu, da se ponovo uvedu ukori za kašnjenje u škole. Bio sam siguran da će gledanje biti kratko.
Izgledao je vrlo službeno, dok je otvarao karte, trudeći se da izraz njegovog lica ne oda ni trunku topline i razumevanja. Gledao je u karte, a onda me je pogledao pravo u oči, malo podrugljivo ili strogo, i upitao: "Čime se ti to baviš?" Ne znam kako bi vi, ali ja sam pomislio:"Ti si vidovnjak, naplaćuješ 100 dolara na sat. Ti meni reci". Uzdržah se, da izgovorim ono što sam mislio: "Ja sam kiropraktičar," rekoh, pazeći da ne dam previše informacija, koje bi mogle da usmere gatanje. (Kada sam zakazivao sastanak nisam mu čak dao ni svoje prezime.) "O, ne, ima tu mnogo više od toga," reče. "Nešto izlazi iz tvojih ruku i ljudi bivaju izlečeni. Bićeš na televiziji," nastavi on, "i ljudi će ti dolaziti is svih krajeva zemlje." To je bila poslednja stvar koju bih očekivao,da čujem iz usta tog čoveka. Onda mi je rekao, da ću pisati knjige. "Jedno ću vam reći," brecnuh se uz poznati osmeh, "Ako sam u išta siguran, to je da neću pisati knjige."
Ja i knjige! Do tog trenutka u mom životu sam pročitao dve knjige, a jednu od nih sam još uvek bojio. Ali život je tek spremao promene. Vidovnjaci i iscelitelji su pronalazili mene. Dolazili su sa raznih strana i govorili, da im je rečeno kroz njihovu meditaciju, da rade na meni – i odbijali, da im bilo šta platim. Moja ljubavna veza se hladila kroz alkohol i prešla u povremeno prijateljstvo: jedna i po čaša vina uz večeru, s vremena na vreme. Na moje veliko iznenadenje.
Tek dolazi najčudnija stvar: Moja zavisnost od televizije se prepolovila. Zamenjena je, ne usudujem se da kažem, knjigama. Nisam mogao da se načitam:: istočnjačka filozofja, život nakon smrti, kanalisane informacije, čak i dogodovštine sa vanzemaljcima. Gledao sam, slušao i čitao sve moguće, svuda.
Noću, kada bih legao da spavam, noge su mi se tresle. Imao sam osećaj u rukama, kao da su uvek "uključene". I kosti moje lobanje su vibrirale a oči bi treperile. Nešto kasnije, do mene su dopirali neki tonovi, a u retkim slučajevima bi to zvučalo kao glasovi ili hor.
To je! Skrenuo sam pameću. Sada sam bio siguran. Svako to zna da,kada skreneš pameću počneš da čuješ glasove. Moji su pevali. Čak u horu. Nije mi bilo dovoljno da čujem pevušenje, tanani glasić ili mali kamerni hor. Ne, to je bio čitav veliki hor.
A moji pacijenti? On su videli boje: predivne, izrazite plave, zelene, purpurne, zlatne i bele. I mada su bili u stanju, da razaznaju sve te boje, govorili su mi da im se to nikada ranije nije dešavalo. Njihova lepota je izvan onoga što mi znamo. Moji pacijenti, koji rade na filmu i televiziji su mi objašnjavali,da ne samo, da te boje nisu onakve kakve postoje na zemlji, nego ni da nije moguće, uz svu današnju tehnologiju, da ih reprodukujemo i dočaramo.
Da, pacijenti su viđali andele. Sada su popularni doživljaji sa anđelima, pa u početku nisam ni pridavao važnosti tim pričama o andelima, dok ljudi nisu počeli da pričaju iste priče: pominju iste andele, govore iste poruke, ista imena. Ne radi se ovde o uobičajenim andelima kao što su Mihael ili Ariel, niti se govori o Mojsiju i Budi, mada je mnogo njih reklo da je videlo Isusa. Ovde se govori o imenima, kao što su Persilia i Georgi. Georgi se pojavljuje deci i onima koji su možda nespremni na pomisao da vide andela. Vidite, Georgi se prvo pojavio kao mali šareni papagaj. Zatim, kako bi mi to redovno bilo objašnjavano, odjednom on nije više uopšte papagaj, odjednom, on jednostavno postane vaš prijatelj. Georgi bi se i kasnije pojavljivao ljudima u stresnim situacijama.
Prva osoba koja je videla Georgija je bila jedanaestogodišnja Džemi. Ona i njena majka su doletele iz Nju Džersija jer je imala skoliozu kičme. Zbog toga je ova veoma bistra i lepa devojčica imala prilično vidljivu deformaciju tela. Po završenoj seansi Džemi je rekla svojoj majci i meni: "Samo sam videla tog malog, sićušnog šarenog papagaja. Rekao mi je da se zove Georgi. A onda uopšte više nije bio papagaj. On čak nije bio ni živi stvor." Živi stvor: Čudno izražavanje za jedanaestogodišnju devojčicu. "A onda, samo je postao moj prijatelj."
U sledeća dva tri meseca nekoliko mojih klijenata mi je prijavilo da je videlo Georgija, pri čemu niko od njih nije znao za Georgija, jer, kao i za ostale andele, krio sam njihova imena i opise da ne bih uticao na doživljaj drugih ljudi. (Čak i u ovom pisanju sam promenio prava imena Georgija i Persile da bih sačuvao čistotu i čednost.)
Džemina kičma je uglavnom korigovana, mada ne kompletno, nakon treće seanse, nakon čega se vratila u Nju Džersi. Nekoliko puta sam razgovarao sa njom. Izgleda da je sasvim dobro. S vremena na vreme joj se opet javi Georgi.
Persila, s druge strane, dolazi sa specifičnim porukama. Prvo, često obavesti ljude da će biti izlečeni. Zatim ih obavesti da, pošto su izlečeni, treba da idu na televiziju i "razglase". Predpostavljam da bi ona trebalo da se zove Andeo za propagandu.
Prva osoba koja je videla Persilu je žena iz Oregona koja se zvala Mišel. Mišel je videla jedan moj raniji intervju na NBC televiziji. U to vreme je imala punih 40 kila. Imala je sindrom hroničnog umora i fibromialgiju. Uopšte nije imala apetit i samo žvakanje bi joj zadavalo bol. Nije bila u stanju da sama ustane sa stolice da bi otišla do kupatila. Da bi mogla da podnosi bolove, morali su da je nose iz kreveta i stavljaju pod topao tuš po četiri puta svake noći. Ako bi odvezla svoju decu u posetu svojoj majci koja je živela na sat vremena vožnje kolima, morala bi tu da ostane tri dana u krevetu, da bi smogla snage da vozi nazad kući. Očigledno je da nije mogla da se zaposli. Njena šestogodišnja čerkica bi morala da spremi večeru za mladeg brata koji je imao tri godine, sendvič sa kikiriki buterom.
Mišel, kao i većina mojih pacijenata, nikada ranije nije videla andele ili čula glasove Trebalo joj je tri dana da bi shvatila ime andela. Persilla joj je rekla da će biti izlečena i da to treba da razglasi preko televizije. Odprilike godinu dana kasnije je bila gost, zajedno sa mnom, na nekom televizijskom programu. Sva je bila nasmejana – uz nekoliko suzica. Težina joj je sada normalna, izgleda zdravo, ima stalan posao i redovno vežba. O da, svake večeri sprema večeru za svoju porodicu. Više se ne jedu sendviči od kikiriki butera.
Sledeći posetilac koga klijenti vide je čovek sa sedom kosom, sedim brkovima i u belom mantilu. Ponekad se pojavljuje sa plaštom i pokrivene glave.
Debi, majka troje dece iz Južne Kalifornije, je bila prva koja je videla ovog andela (čije ime ne znamo). U martu 1995. je dobila dijganozu da ima završnu fazu raka pankreasa. Istu vrstu koja je oduzela život glumici Mišel London. Rečeno joj je da joj je možda preostalo dva meseca života. Ona je doživela da je bila uzdignuta van svoga tela, da je putovala kroz tunel, videla obrise tirkizne i plave svetlosti, a na kraju je bila obgrljena belom svetlošću. Debi je videla sedog čoveka u obe varijante. Kada ga je prvi put srela bio je u belom plaštu pokrivene glave. Dotakao joj je ručni zglob šaljući joj talas energije koji je sažmeo čitavo njeno telo. Nakon toga se poklonio i udaljio se, ostavljajući je u veoma jakoj a ipak vrlo prijatnoj svetlosti. Suze su joj krenule na oči. Onda se ponovo našla u tunelu putujući kroz galaksiju, osećajući se kao "materijal", napuštajući svoje telo i kroz glavu i kroz noge.
Nakon druge i treće seanse njen tumor koji nije vredelo operisati se umanjio za 80 posto. Nakon nekih osam meseci, njeni doktori su smatrali da bi sada mogla da se podvrgne operaciji kojom bi se otkonilo preostalih 20 procenata tumora. Baš pred operaciju je došla na još jedn seansu. Dan i po kasnije je otišla u bolnicu da bi se podvrgla operaciji. Posle nekih ispitivanja je poslata kući. Nema operacije. Izgleda da je dan i po nakon našeg lečenja tumor sasvim nestao. Ostao je samo ožiljak na tkivu.
Uzgred budi rečeno, Debi je došla ponovo u novembru. Za vreme seanse je osetila kako kaplje voda na desnu stranu njenog lica. Nakon toga se ponovo pojavio čovek sa sedom kosom i brkovima u svom dugom belom kaputu koji je lepršao na vetru. Onda je jednostavno odlepršao.
Vrlo često pacijenti vide grupu lekara u belim mantilima, kako diskutuju i vode lečenja. Obično razgovaraju sakupljeni u krug, ali se ne čuje šta pričaju. Druga česta pojava je mlada Indijanka koja stavi kožnu traku sa sjajnim, kvadratnim ornamentima na čelo klijenta. Mnogo puta bi Indijanac došao i stajao u sobi. (Još uvek nismo sigurni da li je poglavica ili vrač.) Sledeći posetilac je veoma visok, lep andeo. Obično kažu da je visok dva i po, dva i osamdeset, tri metra i da ima ogromna, gusta, krila sa belim perjem talasasto poredanim. Kažu mi da stoji iza mene držeći me oko struka, i dok pažljivo posmatra preko moga desnog ramena, u tišini vodi moju ruku. Izgleda da mnogi od tih andela imaju svoj specifičan miris: na cveće, tamjan, biljne začine – posebno ruzmarin.
Onda dolazi Džered. Džered je imao četiri godine kada ga je majka prvi put dovela. Imao je proteze na kolenima koja više nisu mogla da ga drže, a svako oko mu je gledalo na drugu stranu tako da uopšte nije mogao da fokusira oči na jednu stvar. Iz njegovih usta više nisu izlazile reči, samo su stalno tekle sline. Džeredova svest je bila otupljena i jedva da je moglo da se nazire predivno biće koje je jednom tu prebivalo.
Džered je gubio niolin iz kore mozga kroz koju prolaze nervni impulsi. Bolest se rapidno pogoršavala, za 50 jedinica dnevno. Lekovi su smanjivali progres bolesti za oko 16 jedinica dnevno. Ležao je nepokretno na stolu, bez ikakvog izraza na licu. Njegova majka mi je rekla da je u poslednjoj godini bespomoćno gledala kako naglo propada. Ostala je ne sa detetom kakvo je nekada znala, nego sa, kako je jedino mogla da opiše, ''amebom''.
Za vreme prve seanse koji je Džered imao, kada god bi se moja ruka približila levoj strani njegove glave, on bi to osetio i pokušavao da je dohvati. "Pogledajte, on zna gde je vaša ruka. Pokušava da je uhvati. To nikada nije radio," ukazivala mi je na to njegova majka u kojoj se budila nada. "To je deo gde nedostaje mielin," dodala je. Džered je postao tako aktivan da je njegova majka pri kraju seanse morala da sedi na stolu pored njega i blago drži njegove ruke pevušeći dečju pesmicu onako kako to samo majka ume. Njihova omiljena pesmica je: "Svetlucaj, svetlucaj zvezdice". Toga dana kada je Džered imao prvu seansu rapidni progres njegove bolesti se zaustavio. Sasvim.
Kod druge seanse Džered se hvatao za kvake i pokušavao da ih otvori. Popravio mu se vid i mogao je da se fokusira na odredeni predmet. Pri izlasku iz ordinacije je uperio prst na cvetni aranžman i rekao smešeći se: ''Cveće.'' U sobi nije bilo oka koje nije zasuzilo.
Te noći je, Džered počeo da sriče slova azbuke sa Vanom Vajt dok je gledao ''Kolo sreće''. Te večeri je taj do tada nem andelak pre spavanja pogledao u svoju mamu i rekao: "Mamice, pevaj mi." Nakon pet nedelja Džered se vratio u školu. I u dvorište. Da hvata lopte.
Da li je Džered video andela? Nikada to nije rekao, ali znam da jeste. On bi ga crtao sat pred i sat posle zakazane seanse, držao ga za ruke i zaljubljeno mu pevušio "Svetlucaj, svetlucaj zvezdice", onako kako samo andeli to znaju.
Ispostavilo se da većinu odgovora moram da potražim u sebi. Dve stvari su me najviše brinule: prvo, ne mogu da predvidim kako će ko da odreaguje na lečenje, što znači da ne mogu nikome ništa da obećam, i drugo, kod mene je bilo nepredvidljivih uspona i padova u energiji koji bi trajali od tri dana do tri nedelje.
Uvek sam bio tip čoveka koji vlada situacijom i koji može da postigne ono što sebi zacrta. Dok bi drugi bili u fazonu ''sačekaj i vidi kako se stvari odvijaju'' , meni bi više odgovaralo da dominiram, upravljam i kontrolišem situaciju i ishod. Prepreke koje bi izgledale nepremostive za druge, za mene bi bile nevidljive. Ja bih gurao napred dok to ne obavim. Nekoga kao što sam ja bi najviše na svetu ljutila izreka: ''Ako treba da se desi, desiće se.'' Ako treba da se desi, davola ako treba da se desi! Ako ja hoću da se to dogodi, dogodiće se, a vi ćiribu – ćiriba fatalisti mi se sklanjajte s puta. E onda možete da zamislite moje zaprepašćenje kada me je tresnula činjenica da, u cilju da ta lečenja zaista napreduju, ja moram da se maknem s puta i da ne smetam, a i da treba da prestanem da usmeravam energiju. Da treba da se povučem i prepustim višoj sili da vodi. Ko ovo govori? Nisam verovao da bi to mogao da budem ja.
Ali, to je bila istina. Ne samo da je energija znala gde treba da ide i šta da radi bez ikakvih mojih instrukcija, nego sam shvatio da, što sam ja manje skoncentrisan na slučaj, to je bolja reakcija u lečenju. Neka najuspešnija lečenja su se dogodila onda kada sam u glavi pravio spisak za kupovinu u samoposluzi. Vidi drskosti!
Primaj, nemoj da šalješ.
Ko je to rekao? Upitah se dosežući do dubina svoga mozga kao da stvarno tu mogu nešto da nadem. Ovde imaš pogrešnu osobu za takve savete. Moj ego se još uvek oporavlja od "sklanjaj se s puta i prepusti višoj sili da vodi." Kako to ja mogu da pružim lečenje tim ljudima ako ga ne usmeravam?
Primaj, nemoj da šalješ.
''I prvi put sam te čuo. Sada odgovori na moje pitanje'', odgovorio sam u sebi.
Tišina.
(Tišina ponekad može zaista da me iritira.)
Primio sam sledećeg pacijenta. Nadajući se da joj ne činim lošu uslugu i zahvalan zato što ona nije u stanju da primeti moje oklevanje i nesigurnost u čitav koncept koji se vrzma po mojoj glavi, počeo sam, sa otvorenim dlanovima, od njenih stopala. Primao sam od pacijenta kroz moje dlanove. Primao sam iz nebesa kroz moje teme. Bilo je s ljubavlju, bilo je sa skromnom nežnošću, i to je bilo zbunjujuće. Čudno sam se osećao. Onda sam primetio da pacijent počinje da reaguje. Izgleda da je sve u redu.
Tada sam prvi put prihvatio čitav postupak za koji sam se vezao, mada još uvek nisam sve u potpunosti shvatao. Nisam ja isceljitelj, sam Bog je iscelitelj, ali iz nekog razloga, dal' sam ja katalizator ili sredstvo ili pojačalo, odaberite sami reč, ali ja sam pozvan da budem prisutan u sobi.
Seansa je završena. Pacijentkinja je videla one iste fantastične boje i čula iste jasne tonove koje su i drugi pacijenti videli i čuli. I ona je takode videla dva andela koje su mi često opisivali da su videli za vreme lečenja. Njen problem, kombinacija sindroma hroničnog umora, fibromijalgije i kolitisa, je nestao posle ovoe seanse. Mada još uvek nije bila opasna po život, ova bolest joj je zagorčavala život poslednjih osam godina. Ustala je sa stola i rekla: ''Hvala!''
Odgovorih, "Ne zahvaljujte se meni, to nisam ja uradio." Rekla je:, ''Naravno da jeste," ne shvatajući. "To se ne bi dogodilo da vi niste držali ruke iznad mene."
Pomislih: ''Na kraju krajeva, možda taj koji je sedeo na oblacima i nije baš pogrešio. Možda sam ja odabran da primim taj dar zato što ne nosim plaštove i turbane, zato što ne kačim tapiserije i ne palim mirišljave štapiće. Zato što ne hodam okolo bosonog jedući činije splačina štapićima. Možda zato što sam pristupačan i govorim relativno jenostavnim jezikom. Ili možda zbog moje sposobnosti da iznadem male luckaste načine da objasnim stvari koje i sam tek jedva počinjem da naslućujem''.
"Ovako to dode," objašnjavao sam, tražeći lako shvatljivu analogiju za mladu devojku čiji koncept spiritualne sinhronizovanosti je bio činjenica da je Merloz Plejs ime ulice gde je bila moja ordinacija u LA-u, a i naziv njenog omiljenog TV programa: "Zamisli da istopiš predivnu čokoladu... a ti se zahvaljuješ slamki."
Zasmejala se.
Mislim da smo oboje shvatili.
Erik Perl je nastupao na nacionalnoj televiziji u emisijama ''Liza šou'' (The Leeza Show), ''Sely Dzesi''i Rafajlo'' Sally Jessy Raphael, ''Sa druge strane'' (The Other Side) i još nekim drugim programima. Do sada su u šest knjiga dokumentovana izlečenja njegovih pacijenata: ''Vruća čokolada za mističnu dušu'' (Hot Chocolate for the Mystical Soul); ''Pileća supica za dušu alternativno izlečenu'' (Chicken Soup for the Alternatively Healed Soul); ''Još vruće čokolade za mističnu dušu'' (More Hot Chocolate for the Mystical Soul); ''Vruća čokolada za tinejdžersku mističnu dušu'' (Hot Chocolate for the Mystical Teenage Soul); ''Jeste li spremni za čudo sa andelima?'' (Are You Ready for a Miracle with Angels?) i Erikova knjiga, ''Rekonekcija: leči druge, leči sebe'' (The Reconnection: Heal Others, Heal Yourself) - Hay House.
Pre nego, što su se nenadano pojavile njegove sposobnosti iscelitelja, Erik je 12 godina vodio svoju izuzetno uspešnu ordinaciju kiropraktičara, sve do avgusta 1993, kada je otkrio,da mu je uručen neobičan "dar". Nakon 12 godina rada,on je iznenada postao instrument lečenja druge vrste, provodnik kroz koji prolazi energija koja leči.
Pošto je bio previše zauzet putovanjima, nije mogao više da održava svoju ordinaciju kiropraktičara,morao je da održava seminare i privatna lečenja. Konstantno se potvrduje da njegov "dar" pomaže ljudima, kod mnogobrojnih različitih oboljenja, uključujući maligne tumore, bolesti vezane za AIDS, sindrom hroničnog umora, urodene anomalije, deformitete kostiju i dr.
Erik, noslac diplome Doktora kiropraktičara sa Klivlendskog koledža za kiropraktiku, je vodio jedan od najvećih kiropraktičarskih centara u oblasti L.A osamdesetih i devedesetih godina. Važio je za veoma uspešnog i popularnog doktora. Nazivali su ga "kiropraktičar koji doseže do zvezda". Kao učenik velikih majstora, Dr. Virdžil Črejna (Dr. Virgil Chrane) i Dr. Karla Klevlanda, Sera (Dr. Carl Cleveland, Ser), Dr. Erik Perl je jedan od retkih, koji su uz konvencionalni kiropraktičarski pristup uključivali čiste, tradicionalne kiropraktičarske tehnike.
Kako u neformalnom, tako i u kliničkom okruženju, pacijenti (a i medicinsko osoblje) su bili svedoci izlečenja, nakon što je Eric JEDNOSTAVNO DRŽAO RUKE BLIZU NJIH.
Zašto baš ja?
Da sam ja bio taj, koji sedi na oblacima, pretražujući po planeti, da nade baš pravu osobu sa najvećim vrlinama u Univerzumu, nisam baš siguran, da bih posegao kroz oblake i upro svoj prst medu mnoštvom – pastirima, trgovcima, pravednima i licemerima – i rekao:"On! On je taj! Dajte njemu."
Pa dobro, možda se to i nije baš tako desilo, ali tako izgleda. Osim ako nije, mislim, ako se ne pojavi neko drugi sa sasvim drugačijim, ubedljivim, zadovoljavajućim objašnjenjem."O, ne!" može neki dobronamernik da uzvikne, iznenaden mojim očiglednim nedostatkom shvatanja, kako Univerzum funkcioniše, "jasno je da si ti to radio i ranije, u svojim prošlim životima." Ono što bih ja želeo da znam je: kako to oni znaju toliko o mojim prošlim životima, kada se ja još uvek mučim da razumem ovaj?
Mislim, budimo realni. Proveo sam dvanaest godina gradeći jednu od, ako ne i najveću kiropraktičarsku praksu u Los Andelesu, imao sam tri kuće, Mercedes, dva psa i dve mačke. Sve bi izgledalo savršeno, da nisam traćio svoj novac i alkohol, da bih na kraju raskinuo svoju šestogodišnju vezu, što me je bukvalno dovelo do stanja, da mi je bio napor, da napravim korak naredne tri godine.Prozak mi je pomogao.Mnogo mi je pomogao.
Šest meseci kasnije, odlazim na Venecijansku plažu (Venice Beach) u Kaliforniji, sa svojom saradnicom, koja insistira da mi gatara sa plaže gleda u karte."Neću da mi gleda u karte neka gatara na plaži", odgvorio sam odlučno. Da je ona tako sjajna prpročica, ljudi bi dolazili kod nje. Ne bi morala, da tegli sto za gatanje, stoljnak, stolice i svoje ostale stvari na stazu pokraj plaže, po kojoj hoda gomila ljudi, da bi mogla da spopada nesmotrene turiste, da im utrapi svoju verziju njihove budućnosti i da očekuje da joj plate za tu uslugu.
"Srela sam je na nekoj sedeljci i rekla sam joj da ćemo biti ovde. Bilo bi mi strašno neprijatno, ako nam ne bude gledala u karte.", odgovorila je k'o iz topa i dodala, da mogu da odaberem gledanje za 10 dolara i 20 dolara. "Ma dobro", promrmljao sam, birajući varijantu sa 10 dolara, jer je to bilo polovina novca, koji je bio planiran za ručak. Krenuo sam poslušno prema gatari, seo na stolicu na rasklapanje, dao joj 10 dolara i razmišljao kako sam već gladan.
U razmenu za svoj novac dobio sam veoma lepo, ali ne baš savršeno proricanje trenutne situacije i uživao sam u tome, što me je ta jevrejska ciganka nazivala "Bubelah". Na kraju, skoro usput, mi je rekla: "Postoji jedan specijalan postupak, koji ja radim koristeći aksiotonalne linije.Taj postupak ponovo povezuje meridijalne linije tvoga tela sa meridijanima planete, što nas povezuje sa zvezdama i ostalim planetama."Objasnila mi je, da je meni, kao čoveku koji radi lečenje, neophodno da to uradim. Obavestila me je, da o tome mogu da pročitam u knjizi koja se zove "Knjiga znanja: Enohova razjašnjenja" (The Book of Knowledge: The Keys of Enoch). Zvučalo je zanimljivo, pa je upitah: "Pošto?" Reče:"Trista trideset tri dolara" Odgovorih; "Ne, hvala."
Ovo mi je ličilo na priče u večernjim vestima. Sad već mogu da čujem: "Jevrejska ciganka, na Venecijanskoj plaži je uzela od lakovernog kiropraktičara 333 dolara." Moja slika sa natpisom "Naivko" svetli preko ekrana.... ubedila je doktora,da joj da dodatnih 150 dolara mesečno, do kraja života, da pali sveće za njegovu zaštitu. Osećao sam se sramotno, što mi je uopšte palo na pamet, da to prihvatim.Tako smo, moja saradnica i ja ,otišli, smišljajući kako da nabavimo ručak za dvoje za 10 dolara.
Pomislićete, da bi to bio kraj priče. Ali mozak radi na misteriozan način.Nisam mogao da izbacim to sebi iz glave.Uhvatio sam sebe,kako koristim poslednjih 20 minuta od pauze za ručak, da bi otišao u knjižaru "Drvo života" sa namerom, da na brzinu pročitam poglavlje 3.1.7 " Knjige znanja, Enohova razrešenja". U poglavlju su objašnjene te aksiotonalne linije. Najveća lekcija toga dana je bila da, ako je ikada neka knjiga bile sastavljena,tako da ne može da se čita na brzinu, to je bila ta knjiga. To će me mučiti sve dok ne popustim. Razbio sam svoju kasicu."
Posao je bio završen u dva dana, sa razmakom od dva dana. Prvog dana sam joj dao novac, legao na njen sto i slušao kako moj mozak gunda:"To je najgluplja stvar,koju sam ikada uradio.Ne mogu da verujem, da sam dao 333 dolara sasvim nepoznatoj osobi, da bi crtala linije po mom telu svojim prstima. Dok sam ležao tu, razmišljajući o svim mogućim načinima, kako je taj novac mogao korisno da se upotrebi, preplavio me je nenadani talas mudrosti i čuh sebe kako mislim:"Pa dobro, sada si joj već dao novac. Onda se oslobodi negativnog razmišljanja i budi otvoren, da primiš sve što možeš da dobiješ." Ležao sam mirno, spreman da se otvorim. Nisam ništa doživeo. Baš ništa. Izgleda, da sam ja bio jedina osoba u sobi, koja je to znala.Pošto sam platio za obe seanse, dolazim ponovo u subotu na drugi deo. Medutim, veoma čudna stvar se dogodila te noći. Odprilike sat vremena, nakon što sam zaspao, lampa pored mog kreveta,lampa koju imam godinama se upalila sama od sebe. Probudio sam se i imao sam osećaj da su neki ljudi u mojoj kući. Pretražio sam celu kuću sa svojim dobermanom, nožem za duborez i sprejem za omamljivanje ali nikoga nisam našao.Otišao sam ponovo u krevet, sa nekim jezivim osećanjem da nisam sam, da me neko posmatra.
Drugi dan je naizgled počeo isto kao i prvi, medutim ubrzo se pokazalo, da nije ni nalik na prvi. Moje noge nisu htele da miruju. Trzale su se, kako se u sred noći iz čista mira, nekad noge trgnu. Uskoro je to obuzelo i ostale delove moga tela, praćeno neizdržljiivom hladnoćom. Jedino, što sam mogao je bilo, da mirno ležim na stolu. Koliko god sam želeo da skočim sa stola i stresem taj osećaj iz svake ćelija svog tela, nisam se usudivao da se pomerim. Zašto? Zato što sam platio 333 dolara i morao sam da izvučem korist iz svega ovoga. Eto zato! Napokon se završilo. Bio je tipičan avgustovski dan a mi smo bili u stanu, koji nema rashladne uredaje. Ja sam bio skroz smrznut, zubi su mi cvokotali. Žena je požurila, da me umota u ćebe. Ležao sam pet minuta tako umotan, dok se moje telo nije vratilo na normalnu temperaturu.
Osećao sam, da sam drugačiji. Nisam imao pojma šta se dogodilo, niti je bilo šanse da to objasnim, ali jednostavno, ja više nisam bio onaj isti od pre četiri dana. Smandrljao sam se nekako do svojih kola, koja su izgleda nekako znala put do kuće.
Uopšte se ne sećam, šta je kasnije bilo toga dana. Čak ne znam sa sigurnošću, da li je ostatak dana postojao. Sve što znam je, da sam se sledećeg dana našao na poslu. I tada je započela odiseja.
Bila mi je praksa, da ostavim svoje pacijente, da nakon nameštanja leže 30 do 60 sekundi zatvorenih očiju, da bi se opustili i da im sve legne na svoje mesto. Tog ponedeljka je sedam mojih pacijenata, od kojih su neki bili sa mnom već dvanaest godina i jedan, koji je tada došao prvi put, pitalo da li sam hodao oko stola, dok su oni ležali. Troje je reklo, da im se činilo, da su neki trčali oko stola a dvoje je stidljivo reklo, da im se čini, da su neki ljudi leteli oko stola.
Radio sam kao kiropraktičsr već skoro dvanaest godina i do tada niko nije tako nešto doživeo. Sada mi je sedam osoba to ispričalo u istom danu. Nešto se očigledno dešavalo. Ne samo moji pacijenti, nego su me i moji saradnici obasipali komentarima:" Izgledaš drugačije. Glas ti drugačije zvuči. Šta ti se to dogodilo preko vikenda?" Naravno, nije mi padalo na pamet, da im kažem."O, ništa", odgovarao sam, a u sebi sam se i sam pitao, šta se to ustvari dogodilo tog vikenda.
Moji pacijenti su počeli da govore, kako osećaju moje ruke i pre nego, što bih ih ja dotakao. Osećali su moje ruke i kada su bile više od 30 cm udaljene od njihovog tela.To je postala igra, da pogadaju gde su moje ruke. A kada su ljudi počeli da bivaju izlečeni od raznih bolesti, to više nije bila igra. U početku su izlečenja bila beznačajna, kao prestanak bola i tome slično. Kako su pacijenti dolazili navodno kod kiropraktičara, ja bih ih namestio, a onda bih im rekao, da zatvore oči i da ih ne otvaraju dok im ja to ne kažem. Dok su im oči bile zatvorene ja bih prešao par puta rukama preko njih. Kada bi ustali i osetili da je bol nestao, upitali bi me, šta sam to uradio. "Ništa, i nemojte nikome da pričate", postao je moj uobičajeni odgovor. To je imalo odprilike isti efekat, kao komentar Nensi Regan na droge:"Samo reči NE"!
Ubrzo su ljudi počeli da dolaze sa raznih strana za ta lečenja, a ja nisam imao pojma o čemu se radi. Stalno sam se raspitivao kod žene, koja me je rekonektovala preko aksitonalnih linija."Mora da to dolazi od nečega, što je već bilo u vama. Možda to ima veze sa time što je vaša majka bila na granici smrti u vreme vašeg rodenja", govorila bi ona i dodala: "Ne znam, da je bilo ko drugi imao takvu reakciju. To je fantasticno". Fantastično?! To"fantastično" je praktično značilo, da sam prepušten samom sebi!
Početkom oktobra sam držao ruke iznad kolena jedne žene, koje je bolelo, zbog preležane dečje bolesti. Kada sam sklonio ruke, bilo joj je bolje. Moje ruke su bile u plikovima, sitnim plikovima koji su trajali samo tri četiri sata. To se dogodilo više puta. Kad god bi mi se pojavili plikovi ljudi iz obližnjih kancelarija bi dotrčali da vide. (Trebalo je da naplaćujem ulaznice.) Onda se dogodilo. Moj dlan je počeo da krvari. Ne šalim se. Ne potoci, koji teku, kao u starim filmovima ili na TV programu "Nacionalni istraživač" (National Enquirer), nego kao da sam, na primer, izbockao dlan iglicama.U svakom slučaju, curila je krv. Ovo je inicijacija. Inicijacija u šta? Raspitivao sam se. Ali kako bi oni mogli da znaju? Zašto ja nisam znao? Ko upošte zna?
Krenulo je istraživanje.
U novembru sam otišao kod svetski priznatog vidovnjaka. Bez daha, izgubljen, kasnim 30 minuta (po običaju), uleteo sam, tresnuo na stolicu i pravio se da ne primećujem pogled prekora. Izgleda, da sam se usavršio u tome nakon periodičnih i godišnjih izveštaja, onih koji te podsećaju na svaku lekciju, koju si ikada dobio o kašnjenju, pri čemu se dovodi u pitanje vrednost tebe, kao čoveka na osnovu te grozne, doduše diskutabilne, osobine. Bio sam ubeden, da u svoje slobodno vreme ovaj piše peticije kongresu, da se ponovo uvedu ukori za kašnjenje u škole. Bio sam siguran da će gledanje biti kratko.
Izgledao je vrlo službeno, dok je otvarao karte, trudeći se da izraz njegovog lica ne oda ni trunku topline i razumevanja. Gledao je u karte, a onda me je pogledao pravo u oči, malo podrugljivo ili strogo, i upitao: "Čime se ti to baviš?" Ne znam kako bi vi, ali ja sam pomislio:"Ti si vidovnjak, naplaćuješ 100 dolara na sat. Ti meni reci". Uzdržah se, da izgovorim ono što sam mislio: "Ja sam kiropraktičar," rekoh, pazeći da ne dam previše informacija, koje bi mogle da usmere gatanje. (Kada sam zakazivao sastanak nisam mu čak dao ni svoje prezime.) "O, ne, ima tu mnogo više od toga," reče. "Nešto izlazi iz tvojih ruku i ljudi bivaju izlečeni. Bićeš na televiziji," nastavi on, "i ljudi će ti dolaziti is svih krajeva zemlje." To je bila poslednja stvar koju bih očekivao,da čujem iz usta tog čoveka. Onda mi je rekao, da ću pisati knjige. "Jedno ću vam reći," brecnuh se uz poznati osmeh, "Ako sam u išta siguran, to je da neću pisati knjige."
Ja i knjige! Do tog trenutka u mom životu sam pročitao dve knjige, a jednu od nih sam još uvek bojio. Ali život je tek spremao promene. Vidovnjaci i iscelitelji su pronalazili mene. Dolazili su sa raznih strana i govorili, da im je rečeno kroz njihovu meditaciju, da rade na meni – i odbijali, da im bilo šta platim. Moja ljubavna veza se hladila kroz alkohol i prešla u povremeno prijateljstvo: jedna i po čaša vina uz večeru, s vremena na vreme. Na moje veliko iznenadenje.
Tek dolazi najčudnija stvar: Moja zavisnost od televizije se prepolovila. Zamenjena je, ne usudujem se da kažem, knjigama. Nisam mogao da se načitam:: istočnjačka filozofja, život nakon smrti, kanalisane informacije, čak i dogodovštine sa vanzemaljcima. Gledao sam, slušao i čitao sve moguće, svuda.
Noću, kada bih legao da spavam, noge su mi se tresle. Imao sam osećaj u rukama, kao da su uvek "uključene". I kosti moje lobanje su vibrirale a oči bi treperile. Nešto kasnije, do mene su dopirali neki tonovi, a u retkim slučajevima bi to zvučalo kao glasovi ili hor.
To je! Skrenuo sam pameću. Sada sam bio siguran. Svako to zna da,kada skreneš pameću počneš da čuješ glasove. Moji su pevali. Čak u horu. Nije mi bilo dovoljno da čujem pevušenje, tanani glasić ili mali kamerni hor. Ne, to je bio čitav veliki hor.
A moji pacijenti? On su videli boje: predivne, izrazite plave, zelene, purpurne, zlatne i bele. I mada su bili u stanju, da razaznaju sve te boje, govorili su mi da im se to nikada ranije nije dešavalo. Njihova lepota je izvan onoga što mi znamo. Moji pacijenti, koji rade na filmu i televiziji su mi objašnjavali,da ne samo, da te boje nisu onakve kakve postoje na zemlji, nego ni da nije moguće, uz svu današnju tehnologiju, da ih reprodukujemo i dočaramo.
Da, pacijenti su viđali andele. Sada su popularni doživljaji sa anđelima, pa u početku nisam ni pridavao važnosti tim pričama o andelima, dok ljudi nisu počeli da pričaju iste priče: pominju iste andele, govore iste poruke, ista imena. Ne radi se ovde o uobičajenim andelima kao što su Mihael ili Ariel, niti se govori o Mojsiju i Budi, mada je mnogo njih reklo da je videlo Isusa. Ovde se govori o imenima, kao što su Persilia i Georgi. Georgi se pojavljuje deci i onima koji su možda nespremni na pomisao da vide andela. Vidite, Georgi se prvo pojavio kao mali šareni papagaj. Zatim, kako bi mi to redovno bilo objašnjavano, odjednom on nije više uopšte papagaj, odjednom, on jednostavno postane vaš prijatelj. Georgi bi se i kasnije pojavljivao ljudima u stresnim situacijama.
Prva osoba koja je videla Georgija je bila jedanaestogodišnja Džemi. Ona i njena majka su doletele iz Nju Džersija jer je imala skoliozu kičme. Zbog toga je ova veoma bistra i lepa devojčica imala prilično vidljivu deformaciju tela. Po završenoj seansi Džemi je rekla svojoj majci i meni: "Samo sam videla tog malog, sićušnog šarenog papagaja. Rekao mi je da se zove Georgi. A onda uopšte više nije bio papagaj. On čak nije bio ni živi stvor." Živi stvor: Čudno izražavanje za jedanaestogodišnju devojčicu. "A onda, samo je postao moj prijatelj."
U sledeća dva tri meseca nekoliko mojih klijenata mi je prijavilo da je videlo Georgija, pri čemu niko od njih nije znao za Georgija, jer, kao i za ostale andele, krio sam njihova imena i opise da ne bih uticao na doživljaj drugih ljudi. (Čak i u ovom pisanju sam promenio prava imena Georgija i Persile da bih sačuvao čistotu i čednost.)
Džemina kičma je uglavnom korigovana, mada ne kompletno, nakon treće seanse, nakon čega se vratila u Nju Džersi. Nekoliko puta sam razgovarao sa njom. Izgleda da je sasvim dobro. S vremena na vreme joj se opet javi Georgi.
Persila, s druge strane, dolazi sa specifičnim porukama. Prvo, često obavesti ljude da će biti izlečeni. Zatim ih obavesti da, pošto su izlečeni, treba da idu na televiziju i "razglase". Predpostavljam da bi ona trebalo da se zove Andeo za propagandu.
Prva osoba koja je videla Persilu je žena iz Oregona koja se zvala Mišel. Mišel je videla jedan moj raniji intervju na NBC televiziji. U to vreme je imala punih 40 kila. Imala je sindrom hroničnog umora i fibromialgiju. Uopšte nije imala apetit i samo žvakanje bi joj zadavalo bol. Nije bila u stanju da sama ustane sa stolice da bi otišla do kupatila. Da bi mogla da podnosi bolove, morali su da je nose iz kreveta i stavljaju pod topao tuš po četiri puta svake noći. Ako bi odvezla svoju decu u posetu svojoj majci koja je živela na sat vremena vožnje kolima, morala bi tu da ostane tri dana u krevetu, da bi smogla snage da vozi nazad kući. Očigledno je da nije mogla da se zaposli. Njena šestogodišnja čerkica bi morala da spremi večeru za mladeg brata koji je imao tri godine, sendvič sa kikiriki buterom.
Mišel, kao i većina mojih pacijenata, nikada ranije nije videla andele ili čula glasove Trebalo joj je tri dana da bi shvatila ime andela. Persilla joj je rekla da će biti izlečena i da to treba da razglasi preko televizije. Odprilike godinu dana kasnije je bila gost, zajedno sa mnom, na nekom televizijskom programu. Sva je bila nasmejana – uz nekoliko suzica. Težina joj je sada normalna, izgleda zdravo, ima stalan posao i redovno vežba. O da, svake večeri sprema večeru za svoju porodicu. Više se ne jedu sendviči od kikiriki butera.
Sledeći posetilac koga klijenti vide je čovek sa sedom kosom, sedim brkovima i u belom mantilu. Ponekad se pojavljuje sa plaštom i pokrivene glave.
Debi, majka troje dece iz Južne Kalifornije, je bila prva koja je videla ovog andela (čije ime ne znamo). U martu 1995. je dobila dijganozu da ima završnu fazu raka pankreasa. Istu vrstu koja je oduzela život glumici Mišel London. Rečeno joj je da joj je možda preostalo dva meseca života. Ona je doživela da je bila uzdignuta van svoga tela, da je putovala kroz tunel, videla obrise tirkizne i plave svetlosti, a na kraju je bila obgrljena belom svetlošću. Debi je videla sedog čoveka u obe varijante. Kada ga je prvi put srela bio je u belom plaštu pokrivene glave. Dotakao joj je ručni zglob šaljući joj talas energije koji je sažmeo čitavo njeno telo. Nakon toga se poklonio i udaljio se, ostavljajući je u veoma jakoj a ipak vrlo prijatnoj svetlosti. Suze su joj krenule na oči. Onda se ponovo našla u tunelu putujući kroz galaksiju, osećajući se kao "materijal", napuštajući svoje telo i kroz glavu i kroz noge.
Nakon druge i treće seanse njen tumor koji nije vredelo operisati se umanjio za 80 posto. Nakon nekih osam meseci, njeni doktori su smatrali da bi sada mogla da se podvrgne operaciji kojom bi se otkonilo preostalih 20 procenata tumora. Baš pred operaciju je došla na još jedn seansu. Dan i po kasnije je otišla u bolnicu da bi se podvrgla operaciji. Posle nekih ispitivanja je poslata kući. Nema operacije. Izgleda da je dan i po nakon našeg lečenja tumor sasvim nestao. Ostao je samo ožiljak na tkivu.
Uzgred budi rečeno, Debi je došla ponovo u novembru. Za vreme seanse je osetila kako kaplje voda na desnu stranu njenog lica. Nakon toga se ponovo pojavio čovek sa sedom kosom i brkovima u svom dugom belom kaputu koji je lepršao na vetru. Onda je jednostavno odlepršao.
Vrlo često pacijenti vide grupu lekara u belim mantilima, kako diskutuju i vode lečenja. Obično razgovaraju sakupljeni u krug, ali se ne čuje šta pričaju. Druga česta pojava je mlada Indijanka koja stavi kožnu traku sa sjajnim, kvadratnim ornamentima na čelo klijenta. Mnogo puta bi Indijanac došao i stajao u sobi. (Još uvek nismo sigurni da li je poglavica ili vrač.) Sledeći posetilac je veoma visok, lep andeo. Obično kažu da je visok dva i po, dva i osamdeset, tri metra i da ima ogromna, gusta, krila sa belim perjem talasasto poredanim. Kažu mi da stoji iza mene držeći me oko struka, i dok pažljivo posmatra preko moga desnog ramena, u tišini vodi moju ruku. Izgleda da mnogi od tih andela imaju svoj specifičan miris: na cveće, tamjan, biljne začine – posebno ruzmarin.
Onda dolazi Džered. Džered je imao četiri godine kada ga je majka prvi put dovela. Imao je proteze na kolenima koja više nisu mogla da ga drže, a svako oko mu je gledalo na drugu stranu tako da uopšte nije mogao da fokusira oči na jednu stvar. Iz njegovih usta više nisu izlazile reči, samo su stalno tekle sline. Džeredova svest je bila otupljena i jedva da je moglo da se nazire predivno biće koje je jednom tu prebivalo.
Džered je gubio niolin iz kore mozga kroz koju prolaze nervni impulsi. Bolest se rapidno pogoršavala, za 50 jedinica dnevno. Lekovi su smanjivali progres bolesti za oko 16 jedinica dnevno. Ležao je nepokretno na stolu, bez ikakvog izraza na licu. Njegova majka mi je rekla da je u poslednjoj godini bespomoćno gledala kako naglo propada. Ostala je ne sa detetom kakvo je nekada znala, nego sa, kako je jedino mogla da opiše, ''amebom''.
Za vreme prve seanse koji je Džered imao, kada god bi se moja ruka približila levoj strani njegove glave, on bi to osetio i pokušavao da je dohvati. "Pogledajte, on zna gde je vaša ruka. Pokušava da je uhvati. To nikada nije radio," ukazivala mi je na to njegova majka u kojoj se budila nada. "To je deo gde nedostaje mielin," dodala je. Džered je postao tako aktivan da je njegova majka pri kraju seanse morala da sedi na stolu pored njega i blago drži njegove ruke pevušeći dečju pesmicu onako kako to samo majka ume. Njihova omiljena pesmica je: "Svetlucaj, svetlucaj zvezdice". Toga dana kada je Džered imao prvu seansu rapidni progres njegove bolesti se zaustavio. Sasvim.
Kod druge seanse Džered se hvatao za kvake i pokušavao da ih otvori. Popravio mu se vid i mogao je da se fokusira na odredeni predmet. Pri izlasku iz ordinacije je uperio prst na cvetni aranžman i rekao smešeći se: ''Cveće.'' U sobi nije bilo oka koje nije zasuzilo.
Te noći je, Džered počeo da sriče slova azbuke sa Vanom Vajt dok je gledao ''Kolo sreće''. Te večeri je taj do tada nem andelak pre spavanja pogledao u svoju mamu i rekao: "Mamice, pevaj mi." Nakon pet nedelja Džered se vratio u školu. I u dvorište. Da hvata lopte.
Da li je Džered video andela? Nikada to nije rekao, ali znam da jeste. On bi ga crtao sat pred i sat posle zakazane seanse, držao ga za ruke i zaljubljeno mu pevušio "Svetlucaj, svetlucaj zvezdice", onako kako samo andeli to znaju.
Ispostavilo se da većinu odgovora moram da potražim u sebi. Dve stvari su me najviše brinule: prvo, ne mogu da predvidim kako će ko da odreaguje na lečenje, što znači da ne mogu nikome ništa da obećam, i drugo, kod mene je bilo nepredvidljivih uspona i padova u energiji koji bi trajali od tri dana do tri nedelje.
Uvek sam bio tip čoveka koji vlada situacijom i koji može da postigne ono što sebi zacrta. Dok bi drugi bili u fazonu ''sačekaj i vidi kako se stvari odvijaju'' , meni bi više odgovaralo da dominiram, upravljam i kontrolišem situaciju i ishod. Prepreke koje bi izgledale nepremostive za druge, za mene bi bile nevidljive. Ja bih gurao napred dok to ne obavim. Nekoga kao što sam ja bi najviše na svetu ljutila izreka: ''Ako treba da se desi, desiće se.'' Ako treba da se desi, davola ako treba da se desi! Ako ja hoću da se to dogodi, dogodiće se, a vi ćiribu – ćiriba fatalisti mi se sklanjajte s puta. E onda možete da zamislite moje zaprepašćenje kada me je tresnula činjenica da, u cilju da ta lečenja zaista napreduju, ja moram da se maknem s puta i da ne smetam, a i da treba da prestanem da usmeravam energiju. Da treba da se povučem i prepustim višoj sili da vodi. Ko ovo govori? Nisam verovao da bi to mogao da budem ja.
Ali, to je bila istina. Ne samo da je energija znala gde treba da ide i šta da radi bez ikakvih mojih instrukcija, nego sam shvatio da, što sam ja manje skoncentrisan na slučaj, to je bolja reakcija u lečenju. Neka najuspešnija lečenja su se dogodila onda kada sam u glavi pravio spisak za kupovinu u samoposluzi. Vidi drskosti!
Primaj, nemoj da šalješ.
Ko je to rekao? Upitah se dosežući do dubina svoga mozga kao da stvarno tu mogu nešto da nadem. Ovde imaš pogrešnu osobu za takve savete. Moj ego se još uvek oporavlja od "sklanjaj se s puta i prepusti višoj sili da vodi." Kako to ja mogu da pružim lečenje tim ljudima ako ga ne usmeravam?
Primaj, nemoj da šalješ.
''I prvi put sam te čuo. Sada odgovori na moje pitanje'', odgovorio sam u sebi.
Tišina.
(Tišina ponekad može zaista da me iritira.)
Primio sam sledećeg pacijenta. Nadajući se da joj ne činim lošu uslugu i zahvalan zato što ona nije u stanju da primeti moje oklevanje i nesigurnost u čitav koncept koji se vrzma po mojoj glavi, počeo sam, sa otvorenim dlanovima, od njenih stopala. Primao sam od pacijenta kroz moje dlanove. Primao sam iz nebesa kroz moje teme. Bilo je s ljubavlju, bilo je sa skromnom nežnošću, i to je bilo zbunjujuće. Čudno sam se osećao. Onda sam primetio da pacijent počinje da reaguje. Izgleda da je sve u redu.
Tada sam prvi put prihvatio čitav postupak za koji sam se vezao, mada još uvek nisam sve u potpunosti shvatao. Nisam ja isceljitelj, sam Bog je iscelitelj, ali iz nekog razloga, dal' sam ja katalizator ili sredstvo ili pojačalo, odaberite sami reč, ali ja sam pozvan da budem prisutan u sobi.
Seansa je završena. Pacijentkinja je videla one iste fantastične boje i čula iste jasne tonove koje su i drugi pacijenti videli i čuli. I ona je takode videla dva andela koje su mi često opisivali da su videli za vreme lečenja. Njen problem, kombinacija sindroma hroničnog umora, fibromijalgije i kolitisa, je nestao posle ovoe seanse. Mada još uvek nije bila opasna po život, ova bolest joj je zagorčavala život poslednjih osam godina. Ustala je sa stola i rekla: ''Hvala!''
Odgovorih, "Ne zahvaljujte se meni, to nisam ja uradio." Rekla je:, ''Naravno da jeste," ne shvatajući. "To se ne bi dogodilo da vi niste držali ruke iznad mene."
Pomislih: ''Na kraju krajeva, možda taj koji je sedeo na oblacima i nije baš pogrešio. Možda sam ja odabran da primim taj dar zato što ne nosim plaštove i turbane, zato što ne kačim tapiserije i ne palim mirišljave štapiće. Zato što ne hodam okolo bosonog jedući činije splačina štapićima. Možda zato što sam pristupačan i govorim relativno jenostavnim jezikom. Ili možda zbog moje sposobnosti da iznadem male luckaste načine da objasnim stvari koje i sam tek jedva počinjem da naslućujem''.
"Ovako to dode," objašnjavao sam, tražeći lako shvatljivu analogiju za mladu devojku čiji koncept spiritualne sinhronizovanosti je bio činjenica da je Merloz Plejs ime ulice gde je bila moja ordinacija u LA-u, a i naziv njenog omiljenog TV programa: "Zamisli da istopiš predivnu čokoladu... a ti se zahvaljuješ slamki."
Zasmejala se.
Mislim da smo oboje shvatili.
Erik Perl je nastupao na nacionalnoj televiziji u emisijama ''Liza šou'' (The Leeza Show), ''Sely Dzesi''i Rafajlo'' Sally Jessy Raphael, ''Sa druge strane'' (The Other Side) i još nekim drugim programima. Do sada su u šest knjiga dokumentovana izlečenja njegovih pacijenata: ''Vruća čokolada za mističnu dušu'' (Hot Chocolate for the Mystical Soul); ''Pileća supica za dušu alternativno izlečenu'' (Chicken Soup for the Alternatively Healed Soul); ''Još vruće čokolade za mističnu dušu'' (More Hot Chocolate for the Mystical Soul); ''Vruća čokolada za tinejdžersku mističnu dušu'' (Hot Chocolate for the Mystical Teenage Soul); ''Jeste li spremni za čudo sa andelima?'' (Are You Ready for a Miracle with Angels?) i Erikova knjiga, ''Rekonekcija: leči druge, leči sebe'' (The Reconnection: Heal Others, Heal Yourself) - Hay House.
среда, 24. март 2010.
NAUČNA ISTRAŽIVANJA
Rekonekcija – Istraživanje višeg stepena isceljivanja za čovečanstvo, M. Darren Gregor
Pojavljuje se nova nauka koja menja naše tradicionalno shvatanje zdravlja i isceljivanja. Poslednja naučna istraživanja fokusirana su na ispitivanja,koji mere dejstvo energije,svetlosti i informacije na ljudska bića.Na tom putu prednjači međunarodni tim svetski poznatih naučnika: Dr. William Tiller, Dr. Gary Schwartz i Dr. Konstantin Kortokov, sa svojim izučavanjem frekvencijâ Rekonektivnog isceljivanja, koje je prvi otkrio Dr. Eric Pearl. Moćni i temeljni rezultati ovih istraživanja, koji će biti objavljeni tokom ove godine, privlače pažnju najistaknutijih predstavnika naučne zajednice.
Dr. Tiller, penzionisani profesor Univerziteta Stanford, autor osam knjiga, 250 naučnih radova i zvezda filma Ma koji k…. uopšte znamo!?, rukovodio je istraživanjima o tome, kako se fizička svojstva određene sobe ili prostora menjaju,kao rezultat energetskih frekvencija isceljivanja, koja ulaze u tu prostoriju. Dr. Tiller je svoja merenja frekvencija Rekonektivnog isceljivanja prvi put izveo na jednom od seminara Erica Pearla održanog u Sedoni (Arizona) 2006. godine i dobio tako izuzetne rezultate,da je istraživanje ponovio 2007. u Los Angelesu (California), a svoje proučavanje ovoga fenomena nastavio na Mastery Conference Rekonekcije prošlog septembra u Los Angelesu. Prema Dr. Tilleru, frekvencije Rekonektivnog isceljivanja donose isceljenje “izvan onoga što je bilo klasično poznato kao energetsko isceljivanje – u širem spektru energije, svetlosti i informacija”.
“Ovaj energetski pomak predstavlja ono što normalnim ljudskim bićima dopušta ući u prostoriju i kasnije izaći sa sposobnošću isceljivanja drugih i sebe, bez obzira na svoje poreklo i obrazovanje.”
Ono što je dr. Tiller otkrio je da ove inteligentne frekvencije počinju menjati uticaj kvantnog polja sobe, ili da “pripremaju prostor” čak 36 sati i više, pre samog početka seminara, dramatično uvećavajući raspoloživu,slobodnu termodinamičku energiju u prostoriji.Drugim rečima, kada bi u pitanju bila obična energija, koju imamo prilikom energetskog isceljivanja, temperatura sobe porasla bi za 300˚C! Pri Rekonektivnom isceljivanju stvarna temperatura prostorije ostaje ista,ali količina energije, svetlosti i informacije, koja ispunjava prostoriju – opipljivo i dramatično se menja.
Po rečima dr. Tillera:
Kako smo nastavljali nadgledati taj prostor, posle dva dana, utvrdili smo da je porast sadržaja ove delujuće energije bio ogroman. (Ako se zapitamo:) «Koji je stvarni porast temperature za taj normalni prostor, koliko ona mora porast,i da bi količinski dala istu energiju, kakva je bila na Ericovoj radionici dva dana nakon početka njegovog rada?’ – (Odgovor je:) ’Stvarni porast temperature u normalnom prostoru bi trebao biti 300°C! A to je enormno.»
Početni rezultati izuzetno su značajni. Dr. Tiller nastavlja:
“Ovaj energetski pomak predstavlja ono,što normalnim ljudskim bićima dozvoljava da uđu u prostoriju i kasnije iz nje izađu,sa sposobnošću isceljivanja drugih i sebe, bez obzira na svoje poreklo i obrazovanje.”
U drugom istraživanju, Dr. Schwartz, zajedno sa Dr. Melindom Connor i Dr. Annom Baldwin iz Laboratorije za unapređivanje svesti i zdravlja na Sveučilištu Arizona, usmerili su svoja istraživanja na ljude,koji su pohađali seminare Rekonektivnog iscjeljivanja. Dr. Schwartz i njegove kolege sproveli su svoje »temeljne studije energetskog isceljivanja« kako u laboratoriju dr. Schwartza na Sveučilištu Arizona, tako i na seminarima širom sveta. Ova su proučavanja merila ljudsku sposobnost za rad, osećanje, primanje i prenos svjetlosti, Ko i drugih elektromagnetnih frekvencija pre i posle pohađanja seminara. Ono do čega su došli bilo je dramatično. Od 100 ljudi, koji su učestvovali u istraživanju, svi su sa seminara Rekonektivnog isceljivanja izašli sa trajno proširenom i novom elektromagnetnom sposobnošću, bez obzira na to, jesu li došli bez ikakvog prethodnog znanja o isceljivanju ili su bili učitelji različitih starih ili novih, danas poznatih tehnika energetskog isceljivanja.
“Ti su efekti koherencije najdramatičniji i najmoćniji, kada se na seminaru predstavlja novi koncept ili vežba i potkrepljeni su dramatičnim skokovima na krivulji grafikona, kako u intenzitetu tako i veličini polja prostorije u kojoj se održava seminar.”
Dok je Dr. Tiller merio dramatične promene polja, koje se javljaju na seminarima a Dr. Schwartz svoja istraživanja fokusirao na one koji pohađaju seminare, Dr. Korotkov je izučavao, kako uticaje polja, tako i uticaje na same polaznike seminara.
Uz korišćenje njegove lične metodologije, najssvremenijih čitača infracrvenih i drugih energetskih tokova, kao i uređajâ za merenje, istraživanje Dr. Korotkova potkrepilo je nalaze i Dr. Tillera i Dr. Schwartza. Tačnije, on je merio i potkrepljivao dokazima, značajne uticaje polja (nazvao ih je »efektima koherencije«) koji se javljaju tokom predavanja na seminarima. Ti su efekti koherencije najdramatičniji i najmoćniji,kada se na seminaru predstavlja novi koncept ili vežba i potkrepljeni su dramatičnim skokovima na krivulji grafikona, kako u intenzitetu tako i veličini polja prostorije u kojoj se održava seminar. On pretpostavlja,da ti efekti koherencije mogu biti kanali, koji polaznicima omogućavaju sticanje ove nove sposobnosti,tako da postaju majstori isceljivanja tokom samo jednog vikend-seminara.
Pored toga, istraživanje Dr. Korotkova sugeriše,da će jednostavnim sedenjem u prostoriji u kojoj se održava seminar, polaznik najverovatnije primati delovanja pozitivna po zdravlje. Zapravo, mnogi polaznici seminara izvestili su o fizičkim i drugim isceljenjima,dok su samo sedeli u prostoriji u kojoj se odvijao seminar.
Koje uticaje ova i druga istraživanja energije imaju na naučnu i medicinsku zajednicu? Tradicionalna nauka i medicina ne mogu više prilaziti zdravlju i isceljivanju na isti način. Nova naučna istraživanja doktora Tillera, Schwartza i Korotkova, kao i ono što je dokumentovano u najprodavanijoj knjizi dr. Pearla The Reconnection: Heal Others, Heal Yourself, popločali su put priznavanju moćnih učinaka koje energija, svetlost i informacija mogu imati na ljude. Ta je vrsta istraživanja doprinos čovečanstvu, koje napreduje ka sledećoj etapi evolucije.
Rekonekcija – Nove frekvencije isceljivanja, M. Darren Gregor
Jeste li primetili u kojoj se meri menjamo i mi i svet oko nas? Svake se godine ostvaruje neverovatan napredak u tehnologiji, medicini i našem načinu shvatanja sveta prirode. Čovečanstvo kao celina strahovito napreduje. Pogledajte samo sve promene, koje su se dogodile u našoj svesti tekom proteklih 20 godina!
“Ova su se isceljenja prvi put manifestovala preko njega jednoga dana, kada su, nakon 12 godina profesionalne prakse, njegovi pacijenti počeli izveštavati o čudesnim ozdravljenjima od urođenih anomalija, sindroma hroničnoga umora, artritisa i mnogih drugih bolesti.”
»Duhovnost« se sasvim odomaćila kao reč.Svi smo bili u prilici da čujemo ili pročitamo o koristima alternativne medicine i holističkih praksi. Iskustva tik do smrti (near death experience), zagrobni život, anđeli, čuda i sinkronicitet postale su popularne teme na filmu i televiziji. Knjige za samopomoć zasnovane na duhovnosti redovno su u vrhu listâ najprodavanijih izdanja. Ljudi žele uspostaviti odnos sa onim delom našega svemira, koji prevazilazi domen fizičkog. Nalazimo se u središtu jednog ohrabrujućeg, novog pomaka na planeti, pomaka koji nam omogućava dosegnuti neverovatne nove frekvencije isceljivanja i evolucije.
Ove zapanjujuće frekvencije – zvane »Rekonektivne frekvencije isceljivanja« – prvi je otkrio i primenio Dr. Eric Pearl, izuzetno uspešan lekar iz Los Angelesa. Dr. Pearl i njegov tim sada neumorno putuju svetom, učeći ljude kako isceliti sebe i druge, na svim nivoima uma, tela i duha. Ova su se isceljenja prvi put manifestovala preko njega, jednoga dana, kada su, nakon 12 godina profesionalne prakse, njegovi pacijenti počeli izveštavati o čudesnim ozdravljenjima od urođenih anomalija, sindroma hroničnoga umora, artritisa i mnogih drugih bolesti. Ne svi pacijenti ali dovoljan broj njih,tako da je celi svet saznao, da se dešava nešto vrlo stvarno.Do izlečenja je dolazilo a da on fizički uopšte ne dodiruje svoje pacijente. Naprosto bi držao ruke blizu njih!
Ove su frekvencije bile istraživane i potvrđene od strane vrhunskih lekara i istraživača sa područja medicine širom sveta, koji su pokušali objasniti njihovu snagu, poreklo i funkciju. Trenutno doktori Gary Schwartz, William Tiller i Konstantin Korotkov, poznati i renomirani naučnici, sprovode nove istraživačke programe o ovim frekvencijama.
Drugi naučnici pretpostavljaju, da su ove frekvencije, sada po prvi put na našoj planeti i da imaju potencijal da nam pomognu u eliminisanju bolesti na svim nivoima. Postoje izveštaji da spomenute frekvencije omogućavaju ozdravljenje u slučajevima raka, bolesti vezanih za AIDS, cerebralne paralize, depresije,bolesti zavisnosti, artritisa – spomenimo samo neke od njih. Čini se da ove frekvencije deluju na svim nivoima, fiziološkom i psihološkom, te da utiču na naše ćelije i DNK, da bi dovele do fizičkog i mentalnog isceljenja.
Dr. Pearl objašnjava,da nam frekvencije omogućavaju isceljivanje na višim nivoima od svega onoga, što smo dosad mogli iskusiti. On podučava da se isceljenje ne sastoji samo u uklanjanju simptoma, bolesti, boli, slabosti i drugih smetnji normalnom funkcionisanju, već upravo dovođenjem osobe u ravnotežu i stanje celovitosti na svim nivoima. U osnovi, to je istinsko isceljenje. Štaviše, izgleda da svako na našeoj planeti u svom »hardveru« nosi mogućnost primanja tih frekvencija i rada sa njima, da bi omogućio isceljenje kod sebe i drugih – kada jednom dođe u dodir sa tim frekvencijama. Međutim, prvo sa njima morate doći u dodir. Nije ih moguće tek tako “pokupiti”.
Ove neverovatno snažne, opipljive i inteligentne frekvencije tema su međunarodnog dela Dr. Erica Pearla The Reconnection: Heal Others, Heal Yourself, prevedena na trideset jezika sveta. Po Dr. Pearlu, Rekonektivno isceljivanje je i staro i novo. Staro je zato što potiče od Svemira, pa prema tome postoji oduvek a u isto je vreme i novo, zato što ga na našoj planeti ranije nije bilo!
“Do današnjega dana Dr. Pearl i njegov tim Rekonekcije, obučili su, ovom novom načinu isceljivanja, preko 45.000 ljudi u više od 60 zemalja.”
Korist od ovih moćnih frekvencija nije ograničena samo na pomaganje ljudima. Životinje se takođe isceljuju.
Renee Coltson, koja praktikuje Rekonektivno isceljivanje, koristi ga sa iznenađujućim rezultatima već niz godina u svome radu sa trkačkim konjima i mnogim drugim životinjama. Nedavno je pozvana da radi na psu po imenu Bear, koji je imao tako velik tumor,da je dlaka nad tim tumorskom ispupčenjem stajala sasvim uspravno. Tumor je uticao na njegovu sposobnost hodanja, pa čak i ustajanja. Osoba koja se brinula o njemu, nije ga smela ni pomaziti, jer joj se činilo da mu to nanosi bol, a kada je pozvala Renee pribojavala se, da se psu bliži kraj.
Posle prve seanse, Bear više nije patio. Ponovno je uživao u dodiru. Tumor se upola smanjio. Posle još dve seanse, tumor se sveo tek na delić nekadašnjeg upaljenog tumora i nastavio se smanjivati.
Do današnjega dana, Dr. Pearl i njegov tim Rekonekcije obučili su, ovom novom načinu isceljivanja, preko 45.000 ljudi u više od 60 zemalja. Iako među njima ima nekoliko hiljada lekara, medicinskih sestara, kiropraktičara i/ili učitelja iscjeljitelja, većina ih ipak potiče iz okruženja,koja nemaju veze sa zdravstvenom zaštitom i uključuju inženjere, nastavnike, domaćice, studente, prodavce, advokate, vladine službenike,poznate ličnosti,pa čak i osobe kraljevskog roda! Dolaze iz najrazličitijih životnih zvanja, svih starosnih doba i sposobni su ovo delovanje preneti na najvišem nivou. I oni, kao i njihovi klijenti, izveštavaju o isceljenjima od najrazličitijih oboljenja, baš poput pacijenata Dr. Pearla.
Često je rad sa spomenutim frekvencijama iskustvo koje menja život. Tokom seminarskog vikenda “uronjeni” ste u te frekvencije, tako da često osećate isceljujuće vibracije, još dugo po završetku seminara. Kada se jednom pokrenu ovakvim radom, vaše sopstveno isceljenje i dalje napredovanje nastavljaju svojim vlastitim ritmom tokom celog života.
"Neka bude svetlost..."
ČOVEK JE KAO I SVEMIR - ĆISTA ENERGIJA
Da neko ima baš „dobru vibraciju“ ili da se u nekom prostoru oseti „negativna energija“ postali su normalni izrazi, koje većina ljudi spontano upotrebljava. No, u njima se krije duboka istina: čovek je kao i svemir - čista energija. Taj pristup – kao i onaj, da ljudi nisu telesna bića sa duhovnim iskustvom, nego duhovna bića sa iskustvom tela – dokazuje i savremena fizika.
Znanje o iskustvima ljudi koja se opisuju kao duhovna, a u stvari su energetska i povezana sa višim tj. proširenim stanjima svesti, drevne su civilizacije jasno znale. I živele.
Postoje brojni zapisi o tome, kao na primer oni iz hinduske tradicije, koji jasno opisuju razne dimenzije svemira, astralne svetove i kretanje po njima. No, za um zapadnog čoveka sve do nedavno (do jačeg prodora istočne filozofije) su bile pesnička fantazija.
Reiki, prana i theta healing, te ostale tehnike energetskog rada,u novije vreme rekonekcija (koja svojom sveobuhvatnošću prevazilazi sve ostale tehnike) i dokazani rezultati isceljivanja na daljinu su počeli otvarati um čoveka na mogućnost postojanja ostalih realnosti. Napokon dolazi vreme u kom se oni ustaljuju kao prirodna činjenica: druge stvarnosti, svesno menjanje energije, te moć čoveka kao Bogočoveka dokazuje i savremena fizika.
Istorija zablude
U svojoj razvojnoj fazi, čovečanstvo je trebalo proći i fazu zaborava o prirodi Svemira te moći čovekovog slojevitog uma. Tako je postojao period u istoriji nauke, koji je debelo formirao čovekovu percepciju samog sebe, kao čvrste materije određene granicama tela. Za to je zaslužan Isaac Newton, i njegova fizika 17. veka: ona je ustanovila, da je svemir sastavljen od temeljnih građevnih elemenata (atoma), zamišljenih kao čvrstu materiju, koja se sastoji od jezgra (protona i neutrona) te elektrona koji se vrti oko jezgra. Ruku na srce, Newtonova mehanika lepo je opisala kretanja planeta, mašina i tečnosti, ali je teorija stvorila uverenje, da je svemir samo jedan veliki mehanički sistem.
Izneseni zakoni su se smatrali temeljnim prirodnim istinama: govorili su o totalnom vremenu i prostoru, i sve objašnjavali polugom uzrok-posledica. Koliko se takva slika sveta ukorenila u percepciju čoveka, vidi se i danas po brojnim običajima: mnogi život i svet posmatraju kao čvrst, određen pravilima i nepromenjiv, sa zadanim pravilima koje treba poštovati. Osim toga, veliki deo života je newtonovski uređen: ljudi svoje telo percipiraju kao sjajan mehanički sklop, a svoje doživljaje i iskustva opisuju u terminima aposlutnog vremena i prostora. Svi, takođe, nose satove i prema njima organizuju vreme, jer se veruje da je vreme linearno: no, celi je koncept još odavno (1905.) srušio Albert Einstein svojom Teorijom relativiteta, kojom je prodrmao temeljne postavke newtonovskog pogleda na svet.
Prema Einsteinu, prostor nije trodimenzionalan, a vreme nije odvojeni entitet, nego su usko povezani i čine četvorodimenzionalni kontinuum, “prostor-vreme”. U skladu s njegovom teorijom, prostor se ne može definisati bez vremena i obrnuto. Štaviše, nema jedinstvenog protoka vremena, tj. vreme nije ni linearno ni apsolutno, nego relativno, što znači da će dva posmatrača poređati dogadaje različito u vremenu ako se kreću različitim brzinama, u odnosu na posmatrane događaje. Zato sva merenja prostora i vremena gube svoje apsolutno značenje. Sve to znamo iz iskustva: često smo svedočili kako vreme „leti“ ili minute traju kao vekovi. Zapravo, naše lično vreme se menja u skladu sa raspoloženjem u kojem se nalazimo I događajima koje doživljavamo. I to iskustveno vreme nije merljivo satom. Zbog toga su drevne kulture delile vreme u trenutno i svo ostalo: australski Aborigini imali su vreme koje prolazi i Veliko vreme koje, naravno, ima svoj tok, ali se ne može odrediti datumom, dok su američki šamani delili vreme na sadašnje i ostalo.
Ovakvim pristupom, promenio se i već uvaženi koncept prošlih života: većina ih, naime, shvata kao doslovne fizičke živote, koji su se odigrali negde tamo u prošlosti, u fizičkoj pozadini sličnoj sadašnjoj u kojoj živimo (telo, okolnosti života i neki scenariji). No, einsteinovski gledano, ti prošli životi se događaju upravo sada u drugačijem vremensko-prostornom sledu: odigravaju se budući, odražavajući na trenutni ili prošli postaju budući...
Da različite dimenzije i čovekovo istovremeno postojanje u njima – s ozbirom da su ljudi multidimenzionalna bića - zaista funkcioniše, takođe dokazuje fizika.
Naime, naučnici su otkrili i matematičke I eksperimentalne dokaze o univerzalnoj, trenutnoj povezanosti: fizičar J. S. Bell 1964. godine je objavio teoriju prema kojoj su subatomske čestice povezane na način koji nadilazi prostor i vreme, tako da sve što se dogada jednoj čestici utiče na ostale čestice, i to momentalno. Taj učinak je trenutan i ne treba “vreme” za prenos, što prevazilazi i Einsteinovu teoriju relativiteta, prema kojoj čestice ne mogu putovati brže od brzine svetlosti.
Prema Bellu – čija je teorija potvrđena eksperimentalno – mogu i zato su učinci nazvani „superluminalni“. Ovo među ostalim, dokazuje i efekat trenutnih isceljenja na daljinu, kao posledicu energetskog rada raznih tehnika.
To je, naravno, moguće zbog povezanosti Svemira, odnosno svega u njemu, što fizika tumači fenomenom polja. Već odavno naučnici potvrđuju svet dinamicnih energetskih polja, dokazujući, kako čovek nije samo fizička struktura sastavljena od molekula, nego je – kao i sve ostalo u Svemiru – stvoren i od energetskih polja.
Telo kao energija
Polje je definisano kao stanje u prostoru koje ima potencijal da proizvede snagu.
Stara Newtonova mehanika tumačila je interakciju pozitivno i negativno nabijenih čestica (protoni i elektroni) pojednostavljeno, govoreći da dve čestice privlače jedna drugu kao dve mase.
Michael Faraday i James Clerk Maxwell su, međutim, smatrali da je prikladnije primeniti teoriju polja i reći, da svaki naboj stvara “poremećaj” ili “stanje” u prostoru oko sebe, tako da drugi naboj, ako je prisutan, oseća energiju. Tako je nastala zamisao o svemiru ispunjenog poljima, koja stvaraju energiju i koja su u interakciji.
Ovo je znaučna postavka koja objašnjava ljudsku sposobnost uticaja jednih na druge: to je, na primer, ono kad čovek tačno zna ko ga zove telefonom ili oseća da ga neko gleda sa leđa, ili odmah zna, da li mu se određena osoba sviđa ili ne. Sve to se može tumačiti skladnim ili neskladnim dodirom naših polja.
A poljima se, takođe, dugo bavi fizika: dr. Leonard Ravitz sa univerziteta William i Mary pokazao je 1959. godine da se ljudsko energetsko polje menja u skladu sa nečijom mentalnom i psihološkom stabilnošću, te je sugerisao, da promena u tom misaonom polju izaziva psihosomatske simptome, što dokazuje učinak afirmacija i tzv. pozitivnog mišljenja.
Mogli bi smo donekle objasniti šta se događa prilikom Rekonektivnog isceljivanja.Isceljujući tretman se odvija tako što praktičar Rekonekcije (iscelitelj)kružeći rukama oko tela vrši uticaj na energetsko polje oko čoveka i na taj način ga menja.
Drugi naučnik, dr. Robert Bedker sa Više medicinske škole iz Syracuse, New York, označio je kompleksno električno polje tela, koje je oblikovano kao telo i središnji nervni system, te ga nazvao kontrolnim sistemom istosmerne struje, te je utvrdio da menja oblik i jačinu u skladu sa fiziološkim i psihološkim promenama, a otkrio je da se kroz to polje kreću čestice veličine elektrona. Slično je ustanovio i dr. Viktor Injušin sa Kazahstanskog univerziteta u Rusiji koji je pedesetih godina 20. veka radio opsežna istraživanja na ljudskom energetskom polju. Na temelju rezultata nagovestio je postojanje “bioplazmatičnog“ energetskog polja složenog od iona, slobodnih protona i slobodnih elektrona.
Ustanovio je i da se bioplazmatičke čestice stalno obnavljaju hemijskim procesima u ćelijama (zbog čega zdrava prehrana ima tako radikalan učinak na zdravlje i zadovoljstvo čoveka), te da su u stalnom kretanju: postoji relativno stabilna ravnoteža pozitivnih i negativnih čestica unutar bioplazme, a ako se ona ozbiljno promeni, organizmu je ugroženo zdravlje.
U nekoliko poslednjih decenija fizičari su otkrili da je materija potpuno promenjiva, te da na subatomskom nivou ne egzistira sa sigurnošću na određenim mestima, nego više pokazuje “težnju” da postoji: sve čestice se mogu preobraziti u druge čestice. Mogu se stvoriti iz energije i pretvoriti u druge čestice, ili stvoriti iz energije i nestati u energiju. Usled toga, materija je samo oblik energije – usporena, kristalizovana energija. Celi svemir je sastavljen od nje.
Dvojaka priroda Jednog
Fizičari su, takođe na eksperimentu sa svetlosti, ustanovili da je svetlost istovremeno i čestica i talas, dokazujući time njenu dvostruku prirodu. No, pokazuje li se kao čestica, ili kao talas – utvrdili su – zavisi o tome posmatra li se ili ne, eksperimentima sa fotonskim detektorom. To znači da čovekovo posmatranje (usmerena Svest) utiče na svetlosne talase/čestice stvorene milijardama godina pre nečijeg rođenja: zbog toga misli menjaju stvarnost, trenutnu ili „prošlo-buduću“. Isto tako, pokazuje da svako posmatranje proizvodi efekat na posmatranu strukturu.
Ova dvojaka priroda svetlosti dokazuje i da u Prirodi, Svemiru, Postojanju i Istini nema isključivosti: noć i dan, belo i crno, božansko i demonsko su komplementarni.
Problemi ne nastaju usled tih suprotnosti, nego usled pružanja njima. Duhovnim rečnikom rečeno, usled neprihvatanja prirodnih procesa i ne življenja u skladu sa njima. Svemir je, dakle, mesto očiglednih suprotnosti, koje skladno nadopunjuju jedna drugu, a ne suprotstavljaju se jedna drugoj (ili bore uzajamno, kako se dugo mislilo). Naravno da su drevne tradicije i ovo oslikale – najjasnije Tao u obliku yina i yanga, a i druge koje govore o jednoj Božanskoj sili, koja se manifestuje kroz ples svojih suprotnosti.
Čovek Je Celina: holografski svet
Priču o tome kako Bog stvori čoveka, na sliku svoju, odavno se svela samo na arhaizam crkvenih papagaja.Postojanje božanske iskre u čoveku je istina, koju takođe dokazuje fizika. Kako, naime, napreduje naučna tehnologija,koja omogućava sve dublji i osetljiviji prodor u materiju, trenutni naučni pogled na stvarnost podržava ideju o tome da smo sastavljeni od energetskih polja te ide dalje... do dokaza holografskog sveta.
Naime, celi svemir je dinamički splet nerazdvojivih energetskih uzoraka i na bitan način uključuje posmatrača (posmatranje tj. Svest menja strukturu, kao u primeru eksperimenta sa svetlošću). Usled toga, ne postoji nešto što je „deo“ svemira, pa tako ni ljudi nisu njegov deo. Nego su svemir sam.
To je odavno poznato pesnicima – govore da, promeniš li jednog čoveka, promenio si čitav svemir. Dakle, čovek nije deo celine, nego celina.
Time se, među ostalima, bavio i fizičar David Bohm koji u svojoj knjizi „Skriveni poredak“ („The Implicate Order“) piše kako nauka koja svet pokušava razbiti na delove, ne može pronaći osnovne fizičke zakone. On je govorio o “implicitnom uvijenom poretku” koji postoji u nepojavnom obliku i osnova je na kojoj počiva čitava pojavna stvarnost. Drevna znanja to zovu Akashom – u kojoj su svi zapisi, sećanja... gde je pothranjeno celokupno znanje i istina postojanja, te informacije o tome, kako će se ono materijalizovati za društva i pojedinca.
Pojavnu stvarnost (manifestaciju), fizičar Bohm naziva “eksplicitnim odvijenim poretkom” te tvrdi da razumevanje tih dvaju poredaka nudi hologramski pogled na svemir. Pojam holograma znači da svaki deo u potpunosti predstavlja celinu i može se iskoristiti za rekonstrukciju čitavog holograma.
Tako tvrdi i Karl Pribram, poznati istraživač mozga koji je pronašao dokaze da je najdublja struktura mozga holografska te objavio da su istraživanja mnogih laboratorija sofisticiranim analizama temporalnih i/ili prostornih frekvencija, pokazala kako mozak holografski stvara vid, sluh, ukus, njuh i dodir. Informacija se rasporeduje kroz sistem, tako da svaki delić može proizvesti informaciju u celini.
Fizičari kažu da je svemir neodvojiva celina, a mi zajedno sa njim: jedan od načina tog iskustva je meditacija koja proširuje svesnost, te je dovodi do onih nivoa, dimenzija i frekvencija u kojima možemo svesno i kreativno koristiti sile Života, svesnom upotrebom energije za najviše dobro svakoga.
"Neka bude svetlost..."
Pojavljuje se nova nauka koja menja naše tradicionalno shvatanje zdravlja i isceljivanja. Poslednja naučna istraživanja fokusirana su na ispitivanja,koji mere dejstvo energije,svetlosti i informacije na ljudska bića.Na tom putu prednjači međunarodni tim svetski poznatih naučnika: Dr. William Tiller, Dr. Gary Schwartz i Dr. Konstantin Kortokov, sa svojim izučavanjem frekvencijâ Rekonektivnog isceljivanja, koje je prvi otkrio Dr. Eric Pearl. Moćni i temeljni rezultati ovih istraživanja, koji će biti objavljeni tokom ove godine, privlače pažnju najistaknutijih predstavnika naučne zajednice.
Dr. Tiller, penzionisani profesor Univerziteta Stanford, autor osam knjiga, 250 naučnih radova i zvezda filma Ma koji k…. uopšte znamo!?, rukovodio je istraživanjima o tome, kako se fizička svojstva određene sobe ili prostora menjaju,kao rezultat energetskih frekvencija isceljivanja, koja ulaze u tu prostoriju. Dr. Tiller je svoja merenja frekvencija Rekonektivnog isceljivanja prvi put izveo na jednom od seminara Erica Pearla održanog u Sedoni (Arizona) 2006. godine i dobio tako izuzetne rezultate,da je istraživanje ponovio 2007. u Los Angelesu (California), a svoje proučavanje ovoga fenomena nastavio na Mastery Conference Rekonekcije prošlog septembra u Los Angelesu. Prema Dr. Tilleru, frekvencije Rekonektivnog isceljivanja donose isceljenje “izvan onoga što je bilo klasično poznato kao energetsko isceljivanje – u širem spektru energije, svetlosti i informacija”.
“Ovaj energetski pomak predstavlja ono što normalnim ljudskim bićima dopušta ući u prostoriju i kasnije izaći sa sposobnošću isceljivanja drugih i sebe, bez obzira na svoje poreklo i obrazovanje.”
Ono što je dr. Tiller otkrio je da ove inteligentne frekvencije počinju menjati uticaj kvantnog polja sobe, ili da “pripremaju prostor” čak 36 sati i više, pre samog početka seminara, dramatično uvećavajući raspoloživu,slobodnu termodinamičku energiju u prostoriji.Drugim rečima, kada bi u pitanju bila obična energija, koju imamo prilikom energetskog isceljivanja, temperatura sobe porasla bi za 300˚C! Pri Rekonektivnom isceljivanju stvarna temperatura prostorije ostaje ista,ali količina energije, svetlosti i informacije, koja ispunjava prostoriju – opipljivo i dramatično se menja.
Po rečima dr. Tillera:
Kako smo nastavljali nadgledati taj prostor, posle dva dana, utvrdili smo da je porast sadržaja ove delujuće energije bio ogroman. (Ako se zapitamo:) «Koji je stvarni porast temperature za taj normalni prostor, koliko ona mora porast,i da bi količinski dala istu energiju, kakva je bila na Ericovoj radionici dva dana nakon početka njegovog rada?’ – (Odgovor je:) ’Stvarni porast temperature u normalnom prostoru bi trebao biti 300°C! A to je enormno.»
Početni rezultati izuzetno su značajni. Dr. Tiller nastavlja:
“Ovaj energetski pomak predstavlja ono,što normalnim ljudskim bićima dozvoljava da uđu u prostoriju i kasnije iz nje izađu,sa sposobnošću isceljivanja drugih i sebe, bez obzira na svoje poreklo i obrazovanje.”
U drugom istraživanju, Dr. Schwartz, zajedno sa Dr. Melindom Connor i Dr. Annom Baldwin iz Laboratorije za unapređivanje svesti i zdravlja na Sveučilištu Arizona, usmerili su svoja istraživanja na ljude,koji su pohađali seminare Rekonektivnog iscjeljivanja. Dr. Schwartz i njegove kolege sproveli su svoje »temeljne studije energetskog isceljivanja« kako u laboratoriju dr. Schwartza na Sveučilištu Arizona, tako i na seminarima širom sveta. Ova su proučavanja merila ljudsku sposobnost za rad, osećanje, primanje i prenos svjetlosti, Ko i drugih elektromagnetnih frekvencija pre i posle pohađanja seminara. Ono do čega su došli bilo je dramatično. Od 100 ljudi, koji su učestvovali u istraživanju, svi su sa seminara Rekonektivnog isceljivanja izašli sa trajno proširenom i novom elektromagnetnom sposobnošću, bez obzira na to, jesu li došli bez ikakvog prethodnog znanja o isceljivanju ili su bili učitelji različitih starih ili novih, danas poznatih tehnika energetskog isceljivanja.
“Ti su efekti koherencije najdramatičniji i najmoćniji, kada se na seminaru predstavlja novi koncept ili vežba i potkrepljeni su dramatičnim skokovima na krivulji grafikona, kako u intenzitetu tako i veličini polja prostorije u kojoj se održava seminar.”
Dok je Dr. Tiller merio dramatične promene polja, koje se javljaju na seminarima a Dr. Schwartz svoja istraživanja fokusirao na one koji pohađaju seminare, Dr. Korotkov je izučavao, kako uticaje polja, tako i uticaje na same polaznike seminara.
Uz korišćenje njegove lične metodologije, najssvremenijih čitača infracrvenih i drugih energetskih tokova, kao i uređajâ za merenje, istraživanje Dr. Korotkova potkrepilo je nalaze i Dr. Tillera i Dr. Schwartza. Tačnije, on je merio i potkrepljivao dokazima, značajne uticaje polja (nazvao ih je »efektima koherencije«) koji se javljaju tokom predavanja na seminarima. Ti su efekti koherencije najdramatičniji i najmoćniji,kada se na seminaru predstavlja novi koncept ili vežba i potkrepljeni su dramatičnim skokovima na krivulji grafikona, kako u intenzitetu tako i veličini polja prostorije u kojoj se održava seminar. On pretpostavlja,da ti efekti koherencije mogu biti kanali, koji polaznicima omogućavaju sticanje ove nove sposobnosti,tako da postaju majstori isceljivanja tokom samo jednog vikend-seminara.
Pored toga, istraživanje Dr. Korotkova sugeriše,da će jednostavnim sedenjem u prostoriji u kojoj se održava seminar, polaznik najverovatnije primati delovanja pozitivna po zdravlje. Zapravo, mnogi polaznici seminara izvestili su o fizičkim i drugim isceljenjima,dok su samo sedeli u prostoriji u kojoj se odvijao seminar.
Koje uticaje ova i druga istraživanja energije imaju na naučnu i medicinsku zajednicu? Tradicionalna nauka i medicina ne mogu više prilaziti zdravlju i isceljivanju na isti način. Nova naučna istraživanja doktora Tillera, Schwartza i Korotkova, kao i ono što je dokumentovano u najprodavanijoj knjizi dr. Pearla The Reconnection: Heal Others, Heal Yourself, popločali su put priznavanju moćnih učinaka koje energija, svetlost i informacija mogu imati na ljude. Ta je vrsta istraživanja doprinos čovečanstvu, koje napreduje ka sledećoj etapi evolucije.
Rekonekcija – Nove frekvencije isceljivanja, M. Darren Gregor
Jeste li primetili u kojoj se meri menjamo i mi i svet oko nas? Svake se godine ostvaruje neverovatan napredak u tehnologiji, medicini i našem načinu shvatanja sveta prirode. Čovečanstvo kao celina strahovito napreduje. Pogledajte samo sve promene, koje su se dogodile u našoj svesti tekom proteklih 20 godina!
“Ova su se isceljenja prvi put manifestovala preko njega jednoga dana, kada su, nakon 12 godina profesionalne prakse, njegovi pacijenti počeli izveštavati o čudesnim ozdravljenjima od urođenih anomalija, sindroma hroničnoga umora, artritisa i mnogih drugih bolesti.”
»Duhovnost« se sasvim odomaćila kao reč.Svi smo bili u prilici da čujemo ili pročitamo o koristima alternativne medicine i holističkih praksi. Iskustva tik do smrti (near death experience), zagrobni život, anđeli, čuda i sinkronicitet postale su popularne teme na filmu i televiziji. Knjige za samopomoć zasnovane na duhovnosti redovno su u vrhu listâ najprodavanijih izdanja. Ljudi žele uspostaviti odnos sa onim delom našega svemira, koji prevazilazi domen fizičkog. Nalazimo se u središtu jednog ohrabrujućeg, novog pomaka na planeti, pomaka koji nam omogućava dosegnuti neverovatne nove frekvencije isceljivanja i evolucije.
Ove zapanjujuće frekvencije – zvane »Rekonektivne frekvencije isceljivanja« – prvi je otkrio i primenio Dr. Eric Pearl, izuzetno uspešan lekar iz Los Angelesa. Dr. Pearl i njegov tim sada neumorno putuju svetom, učeći ljude kako isceliti sebe i druge, na svim nivoima uma, tela i duha. Ova su se isceljenja prvi put manifestovala preko njega, jednoga dana, kada su, nakon 12 godina profesionalne prakse, njegovi pacijenti počeli izveštavati o čudesnim ozdravljenjima od urođenih anomalija, sindroma hroničnoga umora, artritisa i mnogih drugih bolesti. Ne svi pacijenti ali dovoljan broj njih,tako da je celi svet saznao, da se dešava nešto vrlo stvarno.Do izlečenja je dolazilo a da on fizički uopšte ne dodiruje svoje pacijente. Naprosto bi držao ruke blizu njih!
Ove su frekvencije bile istraživane i potvrđene od strane vrhunskih lekara i istraživača sa područja medicine širom sveta, koji su pokušali objasniti njihovu snagu, poreklo i funkciju. Trenutno doktori Gary Schwartz, William Tiller i Konstantin Korotkov, poznati i renomirani naučnici, sprovode nove istraživačke programe o ovim frekvencijama.
Drugi naučnici pretpostavljaju, da su ove frekvencije, sada po prvi put na našoj planeti i da imaju potencijal da nam pomognu u eliminisanju bolesti na svim nivoima. Postoje izveštaji da spomenute frekvencije omogućavaju ozdravljenje u slučajevima raka, bolesti vezanih za AIDS, cerebralne paralize, depresije,bolesti zavisnosti, artritisa – spomenimo samo neke od njih. Čini se da ove frekvencije deluju na svim nivoima, fiziološkom i psihološkom, te da utiču na naše ćelije i DNK, da bi dovele do fizičkog i mentalnog isceljenja.
Dr. Pearl objašnjava,da nam frekvencije omogućavaju isceljivanje na višim nivoima od svega onoga, što smo dosad mogli iskusiti. On podučava da se isceljenje ne sastoji samo u uklanjanju simptoma, bolesti, boli, slabosti i drugih smetnji normalnom funkcionisanju, već upravo dovođenjem osobe u ravnotežu i stanje celovitosti na svim nivoima. U osnovi, to je istinsko isceljenje. Štaviše, izgleda da svako na našeoj planeti u svom »hardveru« nosi mogućnost primanja tih frekvencija i rada sa njima, da bi omogućio isceljenje kod sebe i drugih – kada jednom dođe u dodir sa tim frekvencijama. Međutim, prvo sa njima morate doći u dodir. Nije ih moguće tek tako “pokupiti”.
Ove neverovatno snažne, opipljive i inteligentne frekvencije tema su međunarodnog dela Dr. Erica Pearla The Reconnection: Heal Others, Heal Yourself, prevedena na trideset jezika sveta. Po Dr. Pearlu, Rekonektivno isceljivanje je i staro i novo. Staro je zato što potiče od Svemira, pa prema tome postoji oduvek a u isto je vreme i novo, zato što ga na našoj planeti ranije nije bilo!
“Do današnjega dana Dr. Pearl i njegov tim Rekonekcije, obučili su, ovom novom načinu isceljivanja, preko 45.000 ljudi u više od 60 zemalja.”
Korist od ovih moćnih frekvencija nije ograničena samo na pomaganje ljudima. Životinje se takođe isceljuju.
Renee Coltson, koja praktikuje Rekonektivno isceljivanje, koristi ga sa iznenađujućim rezultatima već niz godina u svome radu sa trkačkim konjima i mnogim drugim životinjama. Nedavno je pozvana da radi na psu po imenu Bear, koji je imao tako velik tumor,da je dlaka nad tim tumorskom ispupčenjem stajala sasvim uspravno. Tumor je uticao na njegovu sposobnost hodanja, pa čak i ustajanja. Osoba koja se brinula o njemu, nije ga smela ni pomaziti, jer joj se činilo da mu to nanosi bol, a kada je pozvala Renee pribojavala se, da se psu bliži kraj.
Posle prve seanse, Bear više nije patio. Ponovno je uživao u dodiru. Tumor se upola smanjio. Posle još dve seanse, tumor se sveo tek na delić nekadašnjeg upaljenog tumora i nastavio se smanjivati.
Do današnjega dana, Dr. Pearl i njegov tim Rekonekcije obučili su, ovom novom načinu isceljivanja, preko 45.000 ljudi u više od 60 zemalja. Iako među njima ima nekoliko hiljada lekara, medicinskih sestara, kiropraktičara i/ili učitelja iscjeljitelja, većina ih ipak potiče iz okruženja,koja nemaju veze sa zdravstvenom zaštitom i uključuju inženjere, nastavnike, domaćice, studente, prodavce, advokate, vladine službenike,poznate ličnosti,pa čak i osobe kraljevskog roda! Dolaze iz najrazličitijih životnih zvanja, svih starosnih doba i sposobni su ovo delovanje preneti na najvišem nivou. I oni, kao i njihovi klijenti, izveštavaju o isceljenjima od najrazličitijih oboljenja, baš poput pacijenata Dr. Pearla.
Često je rad sa spomenutim frekvencijama iskustvo koje menja život. Tokom seminarskog vikenda “uronjeni” ste u te frekvencije, tako da često osećate isceljujuće vibracije, još dugo po završetku seminara. Kada se jednom pokrenu ovakvim radom, vaše sopstveno isceljenje i dalje napredovanje nastavljaju svojim vlastitim ritmom tokom celog života.
"Neka bude svetlost..."
ČOVEK JE KAO I SVEMIR - ĆISTA ENERGIJA
Da neko ima baš „dobru vibraciju“ ili da se u nekom prostoru oseti „negativna energija“ postali su normalni izrazi, koje većina ljudi spontano upotrebljava. No, u njima se krije duboka istina: čovek je kao i svemir - čista energija. Taj pristup – kao i onaj, da ljudi nisu telesna bića sa duhovnim iskustvom, nego duhovna bića sa iskustvom tela – dokazuje i savremena fizika.
Znanje o iskustvima ljudi koja se opisuju kao duhovna, a u stvari su energetska i povezana sa višim tj. proširenim stanjima svesti, drevne su civilizacije jasno znale. I živele.
Postoje brojni zapisi o tome, kao na primer oni iz hinduske tradicije, koji jasno opisuju razne dimenzije svemira, astralne svetove i kretanje po njima. No, za um zapadnog čoveka sve do nedavno (do jačeg prodora istočne filozofije) su bile pesnička fantazija.
Reiki, prana i theta healing, te ostale tehnike energetskog rada,u novije vreme rekonekcija (koja svojom sveobuhvatnošću prevazilazi sve ostale tehnike) i dokazani rezultati isceljivanja na daljinu su počeli otvarati um čoveka na mogućnost postojanja ostalih realnosti. Napokon dolazi vreme u kom se oni ustaljuju kao prirodna činjenica: druge stvarnosti, svesno menjanje energije, te moć čoveka kao Bogočoveka dokazuje i savremena fizika.
Istorija zablude
U svojoj razvojnoj fazi, čovečanstvo je trebalo proći i fazu zaborava o prirodi Svemira te moći čovekovog slojevitog uma. Tako je postojao period u istoriji nauke, koji je debelo formirao čovekovu percepciju samog sebe, kao čvrste materije određene granicama tela. Za to je zaslužan Isaac Newton, i njegova fizika 17. veka: ona je ustanovila, da je svemir sastavljen od temeljnih građevnih elemenata (atoma), zamišljenih kao čvrstu materiju, koja se sastoji od jezgra (protona i neutrona) te elektrona koji se vrti oko jezgra. Ruku na srce, Newtonova mehanika lepo je opisala kretanja planeta, mašina i tečnosti, ali je teorija stvorila uverenje, da je svemir samo jedan veliki mehanički sistem.
Izneseni zakoni su se smatrali temeljnim prirodnim istinama: govorili su o totalnom vremenu i prostoru, i sve objašnjavali polugom uzrok-posledica. Koliko se takva slika sveta ukorenila u percepciju čoveka, vidi se i danas po brojnim običajima: mnogi život i svet posmatraju kao čvrst, određen pravilima i nepromenjiv, sa zadanim pravilima koje treba poštovati. Osim toga, veliki deo života je newtonovski uređen: ljudi svoje telo percipiraju kao sjajan mehanički sklop, a svoje doživljaje i iskustva opisuju u terminima aposlutnog vremena i prostora. Svi, takođe, nose satove i prema njima organizuju vreme, jer se veruje da je vreme linearno: no, celi je koncept još odavno (1905.) srušio Albert Einstein svojom Teorijom relativiteta, kojom je prodrmao temeljne postavke newtonovskog pogleda na svet.
Prema Einsteinu, prostor nije trodimenzionalan, a vreme nije odvojeni entitet, nego su usko povezani i čine četvorodimenzionalni kontinuum, “prostor-vreme”. U skladu s njegovom teorijom, prostor se ne može definisati bez vremena i obrnuto. Štaviše, nema jedinstvenog protoka vremena, tj. vreme nije ni linearno ni apsolutno, nego relativno, što znači da će dva posmatrača poređati dogadaje različito u vremenu ako se kreću različitim brzinama, u odnosu na posmatrane događaje. Zato sva merenja prostora i vremena gube svoje apsolutno značenje. Sve to znamo iz iskustva: često smo svedočili kako vreme „leti“ ili minute traju kao vekovi. Zapravo, naše lično vreme se menja u skladu sa raspoloženjem u kojem se nalazimo I događajima koje doživljavamo. I to iskustveno vreme nije merljivo satom. Zbog toga su drevne kulture delile vreme u trenutno i svo ostalo: australski Aborigini imali su vreme koje prolazi i Veliko vreme koje, naravno, ima svoj tok, ali se ne može odrediti datumom, dok su američki šamani delili vreme na sadašnje i ostalo.
Ovakvim pristupom, promenio se i već uvaženi koncept prošlih života: većina ih, naime, shvata kao doslovne fizičke živote, koji su se odigrali negde tamo u prošlosti, u fizičkoj pozadini sličnoj sadašnjoj u kojoj živimo (telo, okolnosti života i neki scenariji). No, einsteinovski gledano, ti prošli životi se događaju upravo sada u drugačijem vremensko-prostornom sledu: odigravaju se budući, odražavajući na trenutni ili prošli postaju budući...
Da različite dimenzije i čovekovo istovremeno postojanje u njima – s ozbirom da su ljudi multidimenzionalna bića - zaista funkcioniše, takođe dokazuje fizika.
Naime, naučnici su otkrili i matematičke I eksperimentalne dokaze o univerzalnoj, trenutnoj povezanosti: fizičar J. S. Bell 1964. godine je objavio teoriju prema kojoj su subatomske čestice povezane na način koji nadilazi prostor i vreme, tako da sve što se dogada jednoj čestici utiče na ostale čestice, i to momentalno. Taj učinak je trenutan i ne treba “vreme” za prenos, što prevazilazi i Einsteinovu teoriju relativiteta, prema kojoj čestice ne mogu putovati brže od brzine svetlosti.
Prema Bellu – čija je teorija potvrđena eksperimentalno – mogu i zato su učinci nazvani „superluminalni“. Ovo među ostalim, dokazuje i efekat trenutnih isceljenja na daljinu, kao posledicu energetskog rada raznih tehnika.
To je, naravno, moguće zbog povezanosti Svemira, odnosno svega u njemu, što fizika tumači fenomenom polja. Već odavno naučnici potvrđuju svet dinamicnih energetskih polja, dokazujući, kako čovek nije samo fizička struktura sastavljena od molekula, nego je – kao i sve ostalo u Svemiru – stvoren i od energetskih polja.
Telo kao energija
Polje je definisano kao stanje u prostoru koje ima potencijal da proizvede snagu.
Stara Newtonova mehanika tumačila je interakciju pozitivno i negativno nabijenih čestica (protoni i elektroni) pojednostavljeno, govoreći da dve čestice privlače jedna drugu kao dve mase.
Michael Faraday i James Clerk Maxwell su, međutim, smatrali da je prikladnije primeniti teoriju polja i reći, da svaki naboj stvara “poremećaj” ili “stanje” u prostoru oko sebe, tako da drugi naboj, ako je prisutan, oseća energiju. Tako je nastala zamisao o svemiru ispunjenog poljima, koja stvaraju energiju i koja su u interakciji.
Ovo je znaučna postavka koja objašnjava ljudsku sposobnost uticaja jednih na druge: to je, na primer, ono kad čovek tačno zna ko ga zove telefonom ili oseća da ga neko gleda sa leđa, ili odmah zna, da li mu se određena osoba sviđa ili ne. Sve to se može tumačiti skladnim ili neskladnim dodirom naših polja.
A poljima se, takođe, dugo bavi fizika: dr. Leonard Ravitz sa univerziteta William i Mary pokazao je 1959. godine da se ljudsko energetsko polje menja u skladu sa nečijom mentalnom i psihološkom stabilnošću, te je sugerisao, da promena u tom misaonom polju izaziva psihosomatske simptome, što dokazuje učinak afirmacija i tzv. pozitivnog mišljenja.
Mogli bi smo donekle objasniti šta se događa prilikom Rekonektivnog isceljivanja.Isceljujući tretman se odvija tako što praktičar Rekonekcije (iscelitelj)kružeći rukama oko tela vrši uticaj na energetsko polje oko čoveka i na taj način ga menja.
Drugi naučnik, dr. Robert Bedker sa Više medicinske škole iz Syracuse, New York, označio je kompleksno električno polje tela, koje je oblikovano kao telo i središnji nervni system, te ga nazvao kontrolnim sistemom istosmerne struje, te je utvrdio da menja oblik i jačinu u skladu sa fiziološkim i psihološkim promenama, a otkrio je da se kroz to polje kreću čestice veličine elektrona. Slično je ustanovio i dr. Viktor Injušin sa Kazahstanskog univerziteta u Rusiji koji je pedesetih godina 20. veka radio opsežna istraživanja na ljudskom energetskom polju. Na temelju rezultata nagovestio je postojanje “bioplazmatičnog“ energetskog polja složenog od iona, slobodnih protona i slobodnih elektrona.
Ustanovio je i da se bioplazmatičke čestice stalno obnavljaju hemijskim procesima u ćelijama (zbog čega zdrava prehrana ima tako radikalan učinak na zdravlje i zadovoljstvo čoveka), te da su u stalnom kretanju: postoji relativno stabilna ravnoteža pozitivnih i negativnih čestica unutar bioplazme, a ako se ona ozbiljno promeni, organizmu je ugroženo zdravlje.
U nekoliko poslednjih decenija fizičari su otkrili da je materija potpuno promenjiva, te da na subatomskom nivou ne egzistira sa sigurnošću na određenim mestima, nego više pokazuje “težnju” da postoji: sve čestice se mogu preobraziti u druge čestice. Mogu se stvoriti iz energije i pretvoriti u druge čestice, ili stvoriti iz energije i nestati u energiju. Usled toga, materija je samo oblik energije – usporena, kristalizovana energija. Celi svemir je sastavljen od nje.
Dvojaka priroda Jednog
Fizičari su, takođe na eksperimentu sa svetlosti, ustanovili da je svetlost istovremeno i čestica i talas, dokazujući time njenu dvostruku prirodu. No, pokazuje li se kao čestica, ili kao talas – utvrdili su – zavisi o tome posmatra li se ili ne, eksperimentima sa fotonskim detektorom. To znači da čovekovo posmatranje (usmerena Svest) utiče na svetlosne talase/čestice stvorene milijardama godina pre nečijeg rođenja: zbog toga misli menjaju stvarnost, trenutnu ili „prošlo-buduću“. Isto tako, pokazuje da svako posmatranje proizvodi efekat na posmatranu strukturu.
Ova dvojaka priroda svetlosti dokazuje i da u Prirodi, Svemiru, Postojanju i Istini nema isključivosti: noć i dan, belo i crno, božansko i demonsko su komplementarni.
Problemi ne nastaju usled tih suprotnosti, nego usled pružanja njima. Duhovnim rečnikom rečeno, usled neprihvatanja prirodnih procesa i ne življenja u skladu sa njima. Svemir je, dakle, mesto očiglednih suprotnosti, koje skladno nadopunjuju jedna drugu, a ne suprotstavljaju se jedna drugoj (ili bore uzajamno, kako se dugo mislilo). Naravno da su drevne tradicije i ovo oslikale – najjasnije Tao u obliku yina i yanga, a i druge koje govore o jednoj Božanskoj sili, koja se manifestuje kroz ples svojih suprotnosti.
Čovek Je Celina: holografski svet
Priču o tome kako Bog stvori čoveka, na sliku svoju, odavno se svela samo na arhaizam crkvenih papagaja.Postojanje božanske iskre u čoveku je istina, koju takođe dokazuje fizika. Kako, naime, napreduje naučna tehnologija,koja omogućava sve dublji i osetljiviji prodor u materiju, trenutni naučni pogled na stvarnost podržava ideju o tome da smo sastavljeni od energetskih polja te ide dalje... do dokaza holografskog sveta.
Naime, celi svemir je dinamički splet nerazdvojivih energetskih uzoraka i na bitan način uključuje posmatrača (posmatranje tj. Svest menja strukturu, kao u primeru eksperimenta sa svetlošću). Usled toga, ne postoji nešto što je „deo“ svemira, pa tako ni ljudi nisu njegov deo. Nego su svemir sam.
To je odavno poznato pesnicima – govore da, promeniš li jednog čoveka, promenio si čitav svemir. Dakle, čovek nije deo celine, nego celina.
Time se, među ostalima, bavio i fizičar David Bohm koji u svojoj knjizi „Skriveni poredak“ („The Implicate Order“) piše kako nauka koja svet pokušava razbiti na delove, ne može pronaći osnovne fizičke zakone. On je govorio o “implicitnom uvijenom poretku” koji postoji u nepojavnom obliku i osnova je na kojoj počiva čitava pojavna stvarnost. Drevna znanja to zovu Akashom – u kojoj su svi zapisi, sećanja... gde je pothranjeno celokupno znanje i istina postojanja, te informacije o tome, kako će se ono materijalizovati za društva i pojedinca.
Pojavnu stvarnost (manifestaciju), fizičar Bohm naziva “eksplicitnim odvijenim poretkom” te tvrdi da razumevanje tih dvaju poredaka nudi hologramski pogled na svemir. Pojam holograma znači da svaki deo u potpunosti predstavlja celinu i može se iskoristiti za rekonstrukciju čitavog holograma.
Tako tvrdi i Karl Pribram, poznati istraživač mozga koji je pronašao dokaze da je najdublja struktura mozga holografska te objavio da su istraživanja mnogih laboratorija sofisticiranim analizama temporalnih i/ili prostornih frekvencija, pokazala kako mozak holografski stvara vid, sluh, ukus, njuh i dodir. Informacija se rasporeduje kroz sistem, tako da svaki delić može proizvesti informaciju u celini.
Fizičari kažu da je svemir neodvojiva celina, a mi zajedno sa njim: jedan od načina tog iskustva je meditacija koja proširuje svesnost, te je dovodi do onih nivoa, dimenzija i frekvencija u kojima možemo svesno i kreativno koristiti sile Života, svesnom upotrebom energije za najviše dobro svakoga.
"Neka bude svetlost..."
понедељак, 8. март 2010.
REKONEKCIJA® I REKONEKTIVNO ISCELJIVANJE®
Rekonektivno isceljivanje® Rekonektivno isceljivanje® je najviši oblik isceljivanja koji je trenutno poznat na zemlji. Začudujuće je jednostavan i izuzetno efikasan. Ovde je moć više inteligencije na delu. Iscelitelj je tu da se napravi spona, da se ponovo uspostavi harmonija izmedu Čoveka i Univerzuma. Brojna su dokumentovana lečenja bolesti opasnih po život, ozbiljnih anatomskih deformacija i mentalnih problema. Rekonekcija® Rekonekcija® aktivira povezivanje DNK lanaca.To stvara uslove da se brže razvijamo na svim planovima. Obavlja je ovlašćeni praktičar Rekonekcije® trećeg stepena. Ovaj proces nas približava našem optimalnom genetskom kodu, povećava naše potencijale i često izaziva velike promene i napredak u životu pojedinca i njegovom opštem zdravlju. U duhu novog doba, sklada nauke i duhovnosti, početkom devedesetih godina prošlog veka, pojavila se jedna nova izuzetna isceljujuća metoda – Rekonekcija. Veoma brzo proširila se po svetu privukavši veliku pažnju javnosti, naučnih krugova, medicinskih radnika, lekara tradicionalne medicine i laika. Rekonektivno isceljenje objedinjuje u sebi kvalitete svih dosadašnjih metoda energetske medicine, ali ih i prevazilazi često čudesnim rezultatima, bezbednošću i lakoćom primene, kao i sveobuhvatnošću dejstva. Zvuči kao preterivanje? Istinitost ovih tvrdnji ne potvrđuje samo bogato iskustvo njenog autora, dr Erica Pearla, već i mnogobrojna naučna istraživanja rađena na institutima i univerzitetima u SAD-u, kao i iskustva ogromnog broja praktičara širom sveta. Dr Pearl je vodio jednu od najuspešnijih ordinacija za kiropraktiku u Los Anđelesu kada je primetio da mu se spontano javljaju snažne senzacije na dlanovima tokom tretmana pacijenata. Budući da je veoma racionalan I da nije sklon mistifikaciji, nije na ovo obraćao posebnu pažnju sve dok se nisu počela dešavati prosto čudesna isceljenja praćena pojavom sitnih plikova na dlanovima. Primetivši da se sa udaljavanjem njegovih dlanova od tela pacijenta efekat pojačava, počeo je da kruži dlanovima iznad tela pacijenata nakon svakog kiropraktičarskog tretmana. Razne bolesti, simptomi i tegobe, povlačili su se nakon 1–3 seanse. Posle gotovo godinu dana ovakvog rada, došlo je do snažnog pojačavanja ove isceljujuće energije, isceljena je osoba sa veoma teškim telesnim deformitetima. U toku samo jedne seanse nestali su deformiteti uzrokovani porođajnom traumom, uz vrlo neobične telesne reakcije pacijenta tokom tretmana! Nakon pojavljivanja ovog pacijenta u jednoj TV emisiji, šira javnost je saznala za čudesni dar dr Pearla. Energija koja se javlja tokom seanse, značajno se razlikuje od svih dosad poznatih isceljujućih energija. Pre svega, odlikuje je izuzetna inteligencija, autonomnost u radu i nemogućnost njenog voljnog usmeravanja. Sama vrši dijagnostiku, određuje prioritete i sprovodi svoj terapijski plan, što u potpunosti isključuje greške ili štetne nuspojave. Prema mnogim istraživanjima, visoke frekvencije ove energije nisu do sada registrovane na Zemlji. Iako je izuzetno snažna – kada bi je uporedili sa toplotnom energijom, njena temperatura bi prelazila 300 stepeni Celzijusa – nema neprijatnih reakcija, a za razliku od elektromagnetnih energija, pojačava se sa udaljavanjem od izvora zračenja. Deluje podjednako uspešno na svim nivoima: duhovnom, mentalnom, emocionalnom, vitalnom i fizičkom. Efekti su često brzi, ali nekad je potrebno više nedelja, pa i meseci, zbog potpunosti i sveobuhvatnosti promena. Ovakvi rezultati privukli su veliku medijsku pažnju u Americi i svetu, pa se dr Eric Pearl pojavljivao u mnogim TV emisijama. Držao je predavanja i demonstracije na klinikama i univerzitetima, u prepunoj sali Medison skver gardena, bio pozvan da govori u UN-u… Primetio je, takođe, još jednu interesantnu pojavu; mnogi sa kojima bi dolazio u kontakt, bilo lično ili preko elektronskih, čak i štampanih medija, iskusili bi neobične senzacije na dlanovima, a neki doživeli i isceljenje. Na neobjašnjiv način, trajno bi se povezivali sa ovom isceljujućom energijom i, u određenoj meri, mogli da je koriste. Upravo to je podstaklo dr Pearla da počne da drži seminare i sa uspehom prenosi na druge ovu sposobnost, do sada na preko 40.000 ljudi. Za razliku od Rekonektivnog isceljivanja®, Rekonekcija® (Lična rekonekcija) se radi jednom u životu i ogleda se u omogućavanju osvešćivanja osnovnog ličnog potencijala i talenta. Stavljanje ovog dara u službu razvoja ljudske civilizacije, predstavlja ispunjenje naše svrhe rođenja i ostvarenje najviše lične sreće. Često klijenti promene posao, okruženje, životne okolnosti, kako bi bili u skladu sa svojom istinskom prirodom. Ova nova vibracija kao da reprogramira naš genetski kod, otklanjajući greške slično antivirus programu, u nekim slučajevima koriguje i ozbiljne genetske poremećaje. Kako je ovo moguće? Pouzdanog odgovora još nema, ali, prema nekim saznanjima, rekonektivna energija ponovo povezuje sve nivoe u čoveku, ostvarujući tako unutrašnji sklad i jedinstvo sa Univerzumom. Poput logovanja na internet, čovek se povezuje sa sveobuhvatnom inteligencijom života koja iz beskraja svojih mogućnosti bira one informacije i energije koje najviše odgovaraju datom čoveku i svakom njegovom problemu. Ličnom rekonekcijom se oslobađamo strahova i osećaja krivice,umesto da se konfrontiramo, postajemo kreativniji,stičemo sposobnost boljeg izbora pri odlučivanju,stičemo veću sposobnost da darujemo i primimo ljubav, u stanju smo da uživamo u sadašnjem trenutku a takođe se balansira endokrilni sistem koji kontroliše metabolizam. Jedini ograničavajući faktor isceljujućeg i razvojnog efekta Rekonekcije leži u spremnosti klijenta da prihvati promene koje sa sobom nosi ponovno povezivanje sa celinom. Tri polučasovne seanse pouzdano pokreću proces čiju dinamiku sami određujemo našim izborom da dopustimo usklađivanje sa sobom i životom. Ovo je budućnost isceljenja u koju smo zakoračili već sada. Pri Rekonektivnom isceljivanju® nema fizičkog dodira ni manipulacije. Ne postoji određeni šablon ni procedura, čini se da postupak diktira neka viša inteligencija. Svako ima različito iskustvo za vreme trajanja seanse, ali sva su prijatna. Ove frekvencije koje su inicirane za vreme isceljivanja, nastavljaju da deluju i pošto su seanse završene, dokle god je to potrebno organizmu klijenta. Savetuje se da se preliminarno zakažu tri seanse u razmaku ne većem od nedelju dana. Obično se posle treće jasno vidi da li je došlo do značajnijih promena. Rekonekcija® je specifičan proces koji se odvija u dva uzastopna dana, ili u razmaku ne većem od 48 sati. Pri ovom procesu će vaše meridijalne (aksiotolanlne) linije i DNK lanci biti stimulisani da se ponovo povežu sa energetskim meridijanima planete, zvezda, Univerzuma. Ovaj proces nas približava našem optimalnom genetskom kodu i povećava naše potencijale.On često izazove velike promene i napredak u životu pojedinca i njegovom opštem zdravlju: * Sposobnost boljeg izbora pri odlučivanju. * Veću sposobnost da darujete i da primite ljubav. * Da se oslobodite straha i osećaja krivice. * Da se oslobodite strahova * Umesto da se konfrontirate, možete da postanete kreativniji. * Biće vam jasniji smisao vašeg postojanja. * Bićete u stanju da uživate u sadašnjem trenutku . * Balansira se endokrini sistem koji kontroliše metabolizam. * Uzdiže se naš mentalni, emotivni, fizički i duhovni nivo na više energetske frekvencije. Preporučuje se da za ovaj proces odaberete vreme kada ne bi trebalo da imate stresne situacije u periodu između ove dve seanse. Prva seansa vas ostavlja u "stanju otvorenosti" koje je potrebno da bi se proces dovršio. U tom periodu ćete biti vrlo ranjivi.. Za vreme druge seanse ćete biti zatvoreni, potpuno povezani i spremni da živite svesni smisla svoga života! Rekonekcija® je često iskustvo koje menja život. Priprema za seansu Rekonektivnog isceljivanja: Odeća: Obucite komotnu odeću. Za vreme seanse ćete ležati na leđima,izuveni. Mirisi: Pre seanse izbegavajte parfeme i upotrebu kozmetičkih preparata koji imaju miris. Nakit: Za Rekonekciju® i Rekonektivno isceljivanje® možete da zadržite nakit, ako je udoban. Stanje svesti: Bićete zamoljeni da za vreme seanse legnete na ledja i opustite se zatvorenih očiju. Najbolje je da budete radoznali i otvoreni za sve što možete da doživite. Ne preporučuje se da meditirate, da se molite ili da se vezujete za neki određeni ishod. Budite otvoreni da u potpunosti doživite ovo iskustvo, svesni da učestvujete u jednom pozitivnom procesu koji vam je namenjen od Boga/Ljubavi/Univerzuma da dobijete upravo ono što vam je potrebno u tom trenutku. Vreme: Rekonektivno isceljivanje® traje 30 min.i preporučuju se 3 seanse u roku od 3 dana ili da razmak između dve seanse ne bude veći od nedelju dana. Rekonekcija® se obavlja u dva uzastopna dana, ili u razmaku ne većem od 48 sati, u trajanju od oko 30 - 45 min.
Kontakt: Snežana Latinović 065 84 30 117 ili 0230 435 176
Možete pozvati svakog dana između 13h i 20h bez ikakve obaveze.
уторак, 2. март 2010.
EPIGENETIKA - Percepcija i geni
Percepcija kontroliše ponašanje i aktivnost gena
Bruce H. Lipton, Ph.D. celularni biolog i pisac, bio je univerzitetski profesor i predavao je na Medicinskom Fakultetu u državi Winsconsin (1973-1982), gde se takođe bavio istraživanjem mišićne distrofije. Kao viši naučni saradnik na Odeljenju za patologiju, Medicinskog fakulteta u Stanfordu (1987-1992), objavio je naučni rad na temu kloniranih ljudskih ćelija,u kome otkriva kako percepcija kontroliše ponašanje i aktivnost gena. Bruce-ovo trenutno istraživanje na temu biohemijskih puteva koji povezuju um i telo, pruža nam jedan uvid u molekularnu bazu svesti.
MI NISMO ŽRTVE NAŠIH GENA,NAŠ UM UTIČE NA NAŠE ĆELIJE
INSPIRACIJA: Veliki Dar za Svako Dete Čovečanstva
"Bradenovo i Liptonovo istraživanje u njihovim specifičnim naučnim disciplinama urodilo je dvema mapama koje,vode do jedne te iste riznice u kojoj se krije kovčeg sa duhovnim blagom. Najdublje misterije religije i duhovnosti su do sada većinom izmicale zapadnim tragaocima. Međutim, u iznenađujućoj završnici, nauka je ta koja je pritekla u pomoć.” - Iz Prvog dela:
http://www.awarenessmag.com/sepoct06/so06_a_romp_through_the_quantum.htm
Podsvesno ponašanje je programirano,da radi bez kontrole ili opservacije od strane svesnog dela čovekovog uma. Neurolozi su otkrili da se 95%-99% naših aktivnosti nalazi pod kontrolom podsvesti. To je razlog,zašto mi retko primećujemo naše vladanje ili gestove.
Nama je nametnuto jedno verovanje,da korišćenjem slobodne volje možemo poništavati negativne programe,kojima je programirana naša podsvest. Na žalost, da bi se to učinio, čovek bi morao konstantno da bdi nad svojim ponašanjem.
Tokom prvih šest godina našeg života, prenatalni i natalni mozak pretežno radi na delta i theta EEG frekvencijama.Taj niski nivo moždane aktivnosti poznat je kao hipnogogično stanje.Dok se nalazi u tom hipnotičkom transu, dete ne mora posebno da se obučava kako da se ponaša na određeni način. Ono dobija svoje bihejvioralno programiranje jednostavno uz pomoć posmatranja roditelja, braće ili sestara, svojih vršnjaka i učitelja.
Nadalje, podsvesni um deteta takođe “daunlodira” u sebe verovanja,koja su u vezi sa njim samim.Kada roditelj ili učitelj kaže nekom malom detetu da je ono bolesno, glupo, rđavo, da ništa ne zaslužuje,to se takođe zapisuje kao činjenica u podsvesnom umu mališana.
Veliku većinu naših podsvesnih programa stićemo za vreme našeg ranog razvojnog doba [prvih šest godina].Ta stečena uverenja sačinjavaju onaj “centralni glas” koji kontroliše sudbinu zajednice ćelija našeg tela. Kooperacija i zajedništvo su stvarni bazični principi evolucije,kao i osnovni principi ćelijske (ili celularne) biologije.
To programiranje za vreme našeg detinjstva, vraća nam se kao neka pošast kad odrastemo i lišava nas svih onih naših “natprirodnih” moći! ... Tako dolazimo i do onog najvažnijeg pitanja, kako se podsvesni um može reprogramirati?
Prvo, mi možemo postati svesniji samih sebe [svesni onoga KAKO smo svesni], i manje se oslanjati na one automatske programe iz podsvesti. Postajući potpuno svesni, mi ostajemo vladari nad našom sudbinom, a ne žrtve naših programa...
Kvantno Polje
Gregg Braden i Dr. Bruce Lipton
"Mi živimo naše živote na bazi onoga što mislimo o ovom našem svetu, o sebi, o našim sposobnostima i ograničenjima. Šta ako su ta naša verovanja pogrešna? Kakav bi značaj bio,kad bi otkrili da je sve, od DNA života, pa do budućnosti ovog našeg sveta, zasnovano na jednom jednostavnom “kodu realnosti”,koji se može menjati i popravljati prema našem izboru?"
Gregg Braden, Bruce Lipton i Todd Ovokaitys pozivaju nas na jedan razgovor upravo o tome!
MAB: Bruce, stvarno je iznenađujuće to,kako su se vaši i Gregg-ovi istraživački radovi međusobno spojili! Hvala vam što ste voljni da podelite sa nama neke vaše misli.
Dr.Bruce H.Lipton: Hvala, drago mi je što sam ovde!
MAB: Glavnu osnovu vaše knjige "The Biology of Belief" predstavlja to, da mi kao ljudska bića nismo, kako se pre verovalo, žrtve naših gena, nego da i naša prirodna okolina ima jedan direktan uticaj na našu DNA. Možete li to malo pojasniti?
B.H.L: Naravno. Donedavno se smatralo da su geni samo-aktualizirajući, što znači da se mogu sami uključivati i isključivati. Kao rezultat toga, mnogi ljudi danas veruju da su oni samo genetičke mašine i da im njihovi geni kontrolišu živote.
Međutim, moja istraživanja predstavljaju jedno potpuno novo razumevanje nauke o ćelijama.Ova nova biologija nam otkriva da mi “kontrolišemo” naš genom a ne da on kontroliše nas.Sada se priznaje da prirodna okolina, a posebno naša percepcija ili interpretacija prirodne okoline, direktno upravlja aktivnošću naših gena.To objašnjava zašto ljudi, mogu imati tzv. spontane remisije ili oporavljati se od ozleda,za koje se pretpostavljalo da će ih zauvek onesposobiti.
MAB: Onda se tu stvarno radi o “uticaju uma na materiju"?
B.H.L: Da, ova nova perspektiva ljudske biologije, ne gleda više na telo,kao na jedan običan mehanički uređaj, nego ona uključuje i ulogu uma i duha. Ovo je jedan fundamentalan proboj u lečenju, zato što on podrazumeva to,da mi možemo promenom naše percepcije ili verovanja slati potpuno drugačije poruke našim ćelijama i tako izazvati jedno reprogramiranje njihovog oblika izražavanja.
Ta nova nauka se naziva epigenetika. Ona postoji već nekih 16 godina ali je tek sada predstavljena široj javnosti. Na primer, Američko Društvo za Istraživanje Raka je jedna organizacija,koja obraća pažnju na gene raka već nekih 50 godina. Međutim, oni su doznali da samo nekih 5% slučajeva raka ima genetsku vezu, ostavljajući 95% slučajeva,koji nisu genetski vezani. Ova organizacija je nedavno objavila podatak, na osnovu statističkih istraživanja, da se 60% slučajeva raka može izbeći uz pomoć promene životnog stila i ishrane. Tako,oni nam sada kažu,“Radi se o načinu na koji živite, a ne o vašim genima."
MAB: Tako, ona oduvek tražena “fontana mladosti” mogla bi da bude upravo u nama samima?
B.H.L: Unutar svakog od naših tela upravo u ovom momentu postoje milijarde stem-ćelija, embrioničkih ćelija,čija je namena isceljenje ili zamena oštećenih tkiva i organa. Međutim, aktivnost i sudbina ovih regenerativnih ćelija je epigenetički kontrolisana. To znači,da se one nalaze pod jednim snažnim uticajem naših misli i percepcije naše okoline.Odatle,naša uverenja o starenju mogu ometati ili potpomagati funkcionisanje stem-ćelija, što će voditi ka našoj fiziološkoj regeneraciji ili degeneraciji.
MAB: Kakvu ulogu u svemu tome igra evolucija?
B.H.L: Ispostavilo se da Darwin nije bio u pravu. Sadašnja nauka poništava Darvinove teorije,koje naglašavaju ulogu konkurencije i borbe, međutim, trebaće godine dok ove informacije stignu i u školske knjige. Saradnja i zajedništvo su osnovni i stvarni principi evolucije, kao što su oni i osnovni principi ćelijske biologije. Ljudsko telo je izraz kooperativnog truda,jedne zajednice od pedeset triliona pojedinačnih ćelija.Zajednica je po svojoj definiciji jedna organizacija, individua,koja se odlučno zalaže za obezbeđenje neke zajedničke vizije.
Jean-Baptiste Lamarck je bio u pravu još 50 godina pre Darwina.U 1809.g.Lamarck je pisao da će problemi,koji će zadesiti čovečanstvo u budućnosti,biti posledica odvajanja čoveka od prirode a to će nadalje voditi ka uništenju društva. Prema njegovom razumevanju evolucije, organizam i njegova sredina,stvaraju jednu kooperativnu interakciju.Ako želite da razumete sudbinu nekog organizma, onda prvo morate razumeti njegovu vezu sa prirodnom okolinom.On je spoznao to,da nas odvajanje od naše prirodne sredine odseca od našeg izvora. Bio je u pravu.
A kad razumete suštinu epigenetike, onda ćete shvatiti da je njegova teorija sada i naučno podkrepljena.Lamarck je svojevremeno ispao glup jer nije postojao nikakav mehanizam,uz pomoć kojeg bi se mogla razumeti ova njegova teorija a pogotovo zato što smo progutali koncept neo-darvinovskih biologa,koji su tvrdili da je ljudsko telo podvrgnuto genetičkoj upravi.A znate šta, napredna nauka danas pokazuje da je on nakon svega bio u pravu.
MAB: Dobro, kako se to odražava na celularnom nivou?
B.H.L: Informacija iz životne sredine se prenosi do ćelije preko ćelijske membrane. Mi smo mislili,da je jedro ćelije njen mozak. Međutim, 1985. godine, otkrio sam da je ćelijska ovojnica u stvari mozak ćelije. Jedro je, kako se ispostavilo, njen reproduktivni centar.
Ćelijska membrana prati zbivanja u životnoj sredini, pa onda šalje signale genima da oni mogu upravljati ćelijskim procesima, što omogućava njen opstanak. U ljudskom telu, mozak šalje poruke ćelijskoj membrani,kako bi kontrolisao njeno ponašanje i genetičku aktivnost.To je način kako um, preko mozga, upravlja našom biologijom.
"Na primer, jedna važna grana zdravstvene nauke naziva se psiho-neuro-imunologija. Bukvalno, taj pojam znači: um (psiha) kontroliše mozak (neuro) koji onda kontroliše imunološki sistem (imunologija). To je način na koji dolazi i do placebo efekta!"
Kada um oceni,da je prirodna sredina bezbedna i da ona podržava život,onda se ćelije koncentrišu na rast.Ćelije moraju da rastu kako bi održavale zdravo funkcionisanje tela.
Međutim, kod stanja stresa,ćelije zauzimaju odbrambeni stav kako bi se zaštitile. Kad se to desi, onda se energetske zalihe tela, koje se normalno koriste za podržavanje njegovog rasta, preusmeravaju ka onim sistemima,koji obezbeđuju zaštitu. To rezultira u ograničavanju ili sprečavanju procesa rasta u sistemu koji je pod stresom.
Naš sistem može akumulirati periode akutnog (kratkotrajnog) stresa,dok produžena ili stanja hroničnog stresa dovode do iznurenja organizma,jer potrebe tela za energijom nisu u skladu s količinom energije,potrebne za njegovo održavanje a to je i ono što vodi do narušavanja rada organizma i pojave bolesti.
Na primer,strah koji se širi u USA nakon 11/9 ima veoma destruktivno dejsvo na zdravlje građana.Kad god vlada izda upozorenje,u vezi mogućnosti novih terorističkih napada,sam strah prouzrokuje hormone stresa da zatvore ili isključe našu biologiju i otpočnu sa odbrambenim reakcijama.
Od napada na Svetski trgovinski centar, zdravlje u našoj državi se drastično pogoršalo, dok je profit kojeg ostvaruju farmaceutske kompanije skočio za više od 100%!
Ovaj naš sistem za uzbunjivanje,koji je baziran na bojama,takođe je odgovoran i za neke druge ozbiljne posledice.U stanju straha, hormoni stresa menjaju tok krvi u mozgu. U normalnim, zdravim uslovima, tok krvi je većinom orentisan na prednji mozak, mesto svesne kontrole. Međutim, kod stresa, krvni sudovi prednjeg mozga se sužavaju terajući krv u njegov zadnji deo, koji predstavlja centar podsvesne refleksne kontrole. Jednostavno rečeno, u stanju straha mi postajemo više reaktivi a manje inteligentni.
MAB:Na vašem predavanju govorili ste o tome,kako primamo informacije koje prouzrokuju stres kod nas. Da li nam možete reći nešto više o tome?
B.H.L: Naravno. Glavni izvor signala stresa je "centralni glas" sistema, a to je UM.On je nešto kao vozač vozila.
Ukoliko koristimo dobre vozačke veštine u upravljanju našim ponašanjem i kontrolisanju naših emocija, onda možemo računati na jedan dug, srećan i produktivan život.Nasuprot tome, neproduktivno ponašanje i nefunkcionalna kontrola nad emocijama, kao jedan loš vozač, prouzrokuju stres kod celularnog vozila,utičući nepovoljno na njegov rad i izazivajući kvarove na njemu.
Informacije,koje prouzrokuju stres,dolaze do ćelije,od strane dva odvojena uma,koji čine "centralni glas" tela.
(Samo)svesni um si ti,koji razmišljaš; to je stvaralački um,koji ispoljava slobodnu volju. On je ravan jednom kompjuterskom procesoru od 40-bita po tome, što može rukovati sa podacima koji dolaze od strane 40 nerava u jednoj sekundi. Nasuprot njemu, podsvesni um je jedan super-kompjuter,opremljen bazom podataka pre-programiranog ponašanja. To je moćan procesor od 40 miliona bita, koji je u stanju da interpretira i reaguje na preko 40 miliona nervnih impulsa u svakoj sekundi. Neke programe povlačimo iz naše genetike: to su naši instikti. Međutim, veliku većinu naših podsvesnih programa stičemo kroz učenje u periodu našeg razvoja.
Taj podsvesni um nije sedište one svesti koja rezonuje i stvara, to je jedan striktni podražaj-odgovor "play-back" mehanizam. Kad primi neki signal iz životne okoline, podsvesni um refleksno aktivira neki,od prethodno uskladištenih bihejvioralnih odgovora – razmišljanje izostaje!
Taj skriveni deo mehanizma auto-pilota podrazumeva da je podsvesno ponašanje programirano da radi bez kontrole ili opservacije od strane onog svesnog dela sebe. Neurolozi su otkrili,da se 95%-99% našeg ponašanja nalazi pod kontrolom podsvesnog uma.Istovremeno, mi retko kad primećujemo to ponašanje a još manje znamo kad je ono "stavljeno u pogon".
Dok vaš svesni um misli da ste vi dobar vozač, nesvesni um je taj,koji većinu vremena drži ruke na upravljaču.A taj nesvesni um vas može odvesti na stranputicu, sve do uništenja.
Nas se navodi da verujemo,kako koristeći moć volje možemo nadvladati negativne programe našeg podsvesnog uma.Na žalost,da bi se to uradilo čovek bi morao neprestano budno paziti na svoje vlastito ponašanje.[Morate postati svesni o tome KAKO ste svesni]
U podsvesnom umu ne postoji nikakav entitet,koji posmatra trake na kojima je snimljeno vaše ponašanje. Podsvesni um je nešto kao kasetofon koji “snima i svira”. Istovremeno,ne postoji razlikovanje ili procenjivanje u smislu,da li je neki podsvesni program dobar ili loš, tu se radi samo o jednoj traci.U momentu kad vaša budna svest popusti, podsvesni um će automatski preuzeti upravu i aktivirati svoje prethodno snimljene programe,koji su bazirani na određenim iskustvima.
MAB: Kako smo dobili te podsvesne programe, na prvom mestu?
B.H.L: Tokom prvih šest godina našeg života, prenatalni i natalni mozak,pretežno radi na delta i theta EEG frekvencijama.Taj niski nivo moždane aktivnosti poznat je kao hipnogogično stanje.Dok se nalazi u tom hipnotičkom transu,dete ne mora posebno da se obučava,kako da se ponaša na određeni način.Ono dobija svoje bihejvioralno programiranje,jednostavno uz pomoć posmatranja roditelja, braće ili sestara, svojih vršnjaka i učitelja.
Nadalje, podsvesni um deteta takođe “daunlodira” u sebe verovanja koja su u vezi s njim samim.Kada roditelj ili učitelj,kaže nekom malom detetu, da je ono bolesno, glupo, rđavo, da ništa ne zaslužuje,to se takođe zapisuje kao činjenica u podsvesnom umu mališana.
Ta stečena verovanja sačinjavaju onaj "centralni glas" koji kontroliše sudbinu ćelijske zajednice našeg tela.
MAB: To je stvarno tako! Meni se čini,da je naš podsvesni um,nešto slično onom komadu zelenog kriptonita sa Supermenove rodne planete,što je jedina stvar, koja može neutralisati njegove natprirodne moći.Taj kriptonit je analogan našim kamenim temeljima iz detinjstva.Kao što ste ranije naveli,podsvest nije zla po samoj svojoj prirodi – isto kao ni kriptonit. Ali su to one avenije kroz koje nam se ono programiranje za vreme našeg detinjstva, vraća kao neka pošast kad odrastemo i lišava nas svih onih naših “natprirodnih” moći.Mnogi ljudi se osećaju kao da su zarobljeni, nemoćni i iskorišćeni, uprkos činjenici da su njihove svesne namere usmerene ka uspehu.
Tako dolazimo do onog najvažnijeg pitanja,kako se podsvesni um može reprogramirati?
B.H.L:Da bi se promenila magnetofonska traka ponašanja,čovek mora da pritisne dugme za snimanje a onda na nju ponovo da snimi program koji će u sebi sadržati sve željene promene. Postoji nekoliko načina da se to izvede sa podsvesnim umom.
Prvo, mi možemo postati svesniji samih sebe [svesni onoga KAKO smo svesni], i manje se oslanjati na one automatske programe iz podsvesti.Postajući potpuno svesni, mi ostajemo vladari nad našom sudbinom, a ne žrtve naših programa. Taj put je sličan onoj budističkoj svesnosti.
Drugo, klinička hipnoterapija se direktno bavi ovim pitanjima uz pomoć hipnotičkih stanja.
Nadalje, mi možemo koristiti raznovrsne,nove energetske,psihološke modalitete koji omogućavaju rapidno i duboko reprogramiranje naših podsvesnih uverenja, koja nas ograničavaju.
Postoje vidovi Super-učenja koji otvaraju i integrišu obe hemisfere mozga u isto vreme, što nam omogućava da korigujemo naše podsvesne programe. Koristeći se tim metodama, koje su mehanički slične ubacivanju snimljenog programa u kasetofon podsvesnog uma, mi se možemo rešiti ograničavajuće percepcije, verovanja i samo-uništavajućih programa.
Verujem da je svaka metoda,koja proširuje samosvesnost i dozvoljava nam da posmatramo naš podsvesni um, kao i da ulazimo u interakciju s njim, može otvoriti vrata za promene. Uz pomoć jedne proširene svesnosti, mi možemo aktivno transformisati naše živote i ispuniti ih ljubavlju, zdravljem i prosperitetom. Korišćenje ovih novih modaliteta … obezbeđuje nam način da komuniciramo s ćelijama našeg tela a to je i veza sa transformativnom biologijom,kao i psihologijom.
MAB: To je divno, Bruce, hvala što ste podelili ove informacije s nama!
B.H.L: Hvala vama, bilo mi je zadovoljstvo!
Piše: Meryl Ann Butler
http://www.greggbraden.com/details
Пријавите се на:
Постови (Atom)